Idejni tvorac puča

POSLE smrti kralja Aleksandra 1934. godine, u unutrašnjem političkom životu Jugoslavije, nastalo je pomeranje ulevo, u kome su razjedinjavajući elementi sve više dolazili do izražaja. Jedan od vrlo krupnih problema, koga je trebalo rešiti, bilo je pitanje zaključivanja Konkordata (međudržavnog ugovora Jugoslavije i Vatikana).
Iako je to bila želja, i namera kralja Aleksandra, ona nije, iz raznih razloga, mogla biti ostvarena za vreme njegovog života. Vlada Milana Stojadinovića, u saglasnosti sa tadašnjim Namesništvom, potpisala je 25. jula 1935. Konkordat sa Vatikanom.
Tekst ovog ugovora, brzo je procurio u javnost. Sticao se utisak da je rimokatolička crkva u Jugoslaviji dobila veća prava, povlastice i privilegije od Srpske pravoslavne crkve, koja je bila jedan od ključnih faktora stvaranja nove države Jugoslavije.
Kampanju protiv Konkordata otvorio je lično patrijarh Varnava, jednim svojim govorom u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Vladika Nikolaj, koji je dugo vremena proveo na rimokatoličkom i protestantskom zapadu, imao je dobre odnose sa mnogobrojnim visokim prelatima Rimokatoličke crkve. Smatrao je, međutim, da Vatikan svojom prozelitskom i unijatskom politikom sputava i ometa dobre odnose rimokatolika sa drugim hrišćanskim crkvama širom sveta. Zato je podržavao napore svih katoličkih crkava u evropskim državama koje su želele, poput anglikanske crkve u Velikoj Britaniji, da se odvoje od Vatikana.
To je 1915. godine, savetovao i hrvatskim rimokatoličkim sveštenicima u Americi, kada su vođeni razgovori o stvaranju nove države. Smatrao je da prisustvo Vatikana u životu Jugoslavije može biti pogubno.

KRVAVE LITIJE
KADA je počela konkordska borba, on je uzeo aktivnog učešća u njoj. Čak se može reći da je bio njen predvodnik. Kob trenutka je htela da, iste večeri kada je Konkordat izglasan u Narodnoj skupštini, 23. jula 1937. godine, umre patrijarh Varnava. Sumnjalo se da je otrovan.
Nikolaj je poveo propagandu protiv Konkordata i borbu širokih razmera. Na svim crkvenim slavama, svečanostima, posebno na saborima priređenim oko pojedinih hramova, kao u Nišu, Gornjem Milanovcu, Valjevu i drugim, on je govorio i oštro napadao Konkordat i njegove pristalice, poslanike i ministre.
Predsednika vlade Milana Stojadinovića, koji je bio rodom iz Žičke eparhije, isključio je iz Crkve a sa njim sve poslanike i ministre kojima je on bio episkop. U Beogradu je organizovana poznata antikonkordatska litija koju je Stojadinovićeva policija rasturila. Tom prilikom povređen je šabački vladika Simeon Stanković, nekoliko sveštenika i dosta naroda. Ulicom su letele mitre i kamilavke i lila se krv. To je prevršilo čašu i ova borba se pretvorila u svenarodni gnev i otpor.
Iako je Konkordat u skupštini izglasan tesnom većinom, nikada nije iznesen pred Senat Kraljevine Jguoslavije. Vlada je skinula Konkordat sa dnevnog reda i nije ga više podržavala.
Početkom februara 1938. godine, za novog srpskog patrijarha izabran je mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić. Nikolaj je smatrao da izbor patrijarha treba odložiti dok se prilike u Crkvi ne srede. Pošto njegov predlog nije prihvaćen, podneo je ostavku na članstvo i rad u Arhijerejskom saboru.
Sabor je protiv Nikolaja poveo jednu vrstu disciplinske odgovornosti. Stvar se, ipak, na sreću, dobro završila i Nikolaj se vratio u sabor već naredne 1939. godine. U manastiru Kalenić, došlo je 1940. do poznatog izmirenja Nikolaja i patrijarha Gavrila, zauzimanjem i posredstvom njihovih zajedničkih prijatelja.
Burni događaji u Evropi četrdesetih godina, nisu mogli mimoići ni Jugoslaviju i njene narode, a ni Srpsku pravoslavnu crkvu. Knez Pavle i jugoslovenska vlada Cvetković - Maček, sklopili su pakt sa Nemačkom i Hitlerom, koji je naišao na veliki otpor među slobodoljubivim narodom u Srbiji. Prvi otpor prema sramnome potpisivanju pakta pojavio se u narodu Žičke eparhije. Kraljevčani su prvi organizovali demontracije. Ogroman broj ljudi okupio se ispred episkopskog konaka u Kraljevu, tražeći da im se vladika obrati.
Nikolaj je održao patriotski govor u kome je jugoslovensku vladu nazvao izdajničkom, a Adolfa Hitlera, **biblijskim antihristom**. Iste večeri zaputio se u Beograd da pomogne oko izrade platforme i stava srpske crkve, oko pakta i događaja koji su sledili.
Posle sastanka svih episkopa u Patrijaršiji u Beogradu, patrijarh Gavrilo se 27. marta 1941. godine preko Radio Beograda, obratio narodu i osudio pakt sa Nemačkom. Mnogi pozvani crkveni autoriteti smatraju da je patrijarhov govor, koji je, u stvari bio saopštenje Arhijerejskog sabora, sastavio vladika Nikolaj. Sveštenstvu i vernicima svoje eparhije poslao je telegram iz Beograda u kome piše: **Bogu blagodarni, narodu zahvalni, svetlo gledamo u budućnost bez pečata srama**.

HITLER NAREDIO HAPŠENJE
NEMA sumnje, Englezi su imali velikog udela u rušenju sramnog pakta i u organizovanju martovskih demonstracija. General Simović bio je engleski čovek i prijatelj vladike Nikolaja, iz studentskih dana u Engleskoj. Po podacima nemačkih vojnih arhiva, vladika Nikolaj bio je **idejni tvorac puča i engleskog kralja**.
Učešće u dvadesetsedmomartovskim događajima, ogroman ugled i uticaj u srpskom narodu, autoritet u srpskoj crkvi i politici, bili su dobro poznati Nemcima. Mnogobrojne obaveštajne službe vršljale su u to vreme Balkanom i Evropom i budno pratile sve događaje. Nemačka obaveštajna služba, poslala je preporuku svojoj vladi u Berlinu da se uticaj i autoritet vladike žičkog Nikolaja, dolaskom Nemaca u Srbiju, mora neutralisati.
Posle puča generala Simovića i masovnih martovskih demonstracija, usledio je napad Hitlerove Nemačke na Srbiju. Zemlja je brzo okupirana i Nemci su uspostavili svoju upravu. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj odmah su uhapšeni. Po svedočenju generala Aleksandra fon Lera, nemačkog komandanta grupe armija E na jugoistočnom ratištu, Hitler je lično izdao naređenje za hapšenje. Po svedočenju kapetana JNA Milana Škera, koji je bio prevodilac na saslušanju Fon Lera u mestu Sevnica, između Krškog i Zidanog Mosta, dijalog na saslušanju tekao je ovako:
- Odgovorite, zašto je onako verolomno porušen Beograd, koji je bio proglašen za otvoreni grad?
- To je bila zapovest mog firera - odgovorio je Ler. - Naredio mi je da porušim Beograd...
- I šta je još Firer naredio?
- Da uništimo srpsku inteligenciju i da obezglavimo vrh Srpske pravoslavne crkve i to u prvom redu patrijarha Dožića, mitropolita Zimonjića, episkopa žičkog Nikolaja Velimirovića, kao i kaluđere i monahinje srpskih manastira.
- Zašto?
- Zato što su oni **personalna uprava** srpskog naroda.

UKRADENA PRANGIJA
U VREME čuvene konkordatske borbe 1937. godine, Nikolaj je neumorno krstario svojom eparhijom, obaveštavao narod o tekstu Konkordata i pozivao da se on spreči. Gde god je dolazio dočekivale su ga stotine i hiljade vernika, protivnika ovog ugovora s Vatikanom.
Veliki svečani doček organizovan je vladici u jednom selu kod Užica. Pred njega su izašli konjanici, koji su bili u pratnji kolone ukrašenih fijakera. Jedan fijaker bio je namenjen za vladiku. Kada je seo, pošli su prema crkvi. Narod je bacao cveće, klicao vladici i pevao. Jedan stari bogomoljac priđe mu i reče:
- Vladiko, jeste li zadovoljni dočekom?
- Neka je slava Bogu - odgovori vladika.
- Ma, spremili smo mi i bolje. Bili smo spremili jednu veliku prangiju, koja je trebalo da pukne, kada se vi pojavite. Ali, prokleta Jereza (Jugoslovenska radikalna zajednica, stranka Milana Stojadinovića koja je podržavala Konkordat) ukrade nam noćas prangiju i ona ne puče - reče ljutito starac.
- Bolje što nije pukla, brate! Dalje će se čuti! - odgovori vladika sa osmehom i blagoslovi starinu.