Tito - čovek veka

UZ tekst Predloga da se jugoslovenskom predsedniku Titu dodeli Nobelova nagrada za mir za 1973. godinu, predsednik Savezne skupštine Jugoslavije Mijalko Todorović uputio je u Oslo i oko 200 stranica tzv. dokumentarističke podrške, s ciljem ”dokazivanja da je on dostojan tako visokog priznanja”, kako je stajalo u propratnom pismu.
Podrška je sadržavala četiri poglavlja:
1. Tito u inostranim izvorima; 2. Titova pisma i izjave; 3. Dokumenti Titove spoljne politike; i 4. Hronika Titovih poseta i susreta s državnicima sveta.
Jugoslovenski predsednik je, prema prvom poglavlju, najpre predstavljen kao borac za slobodu, u svetlu pogleda, izjava i mišljenja o njemu, ispoljenih od uglednih ljudi širom planete.
Citiran je, pre svih, Vinston Čerčil, koji se laskavo izrazio o Titovoj ulozi u otporu prema fašizmu, ”kad je stajao partizanima na čelu, dostojanstven i dominantan”. De Golov Komitet oslobodilačkog pokreta Francuske, prema citiranom izvodu od 17. maja 1944. godine, obratio se svom narodu: ”U ovim teškim ratnim uslovima, narod Francuske je stekao još jednog iskrenog prijatelja - hrabri narod Jugoslavije, koji se, pod vođstvom legendarnog maršala Tita, borio pune tri godine, ne samo za svoju slobodu, nego i za Francusku”.
O Titu, arhitekti nove Jugoslavije, DŽavaharlal Nehru je rekao da u njegove zasluge, bez sumnje, spada i ”stvaranje socijalizma koji se razlikuje od onog u Sovjetskom Savezu”.
Robert Kenedi: ”Predsednik DŽon Kenedi je imao veoma visoko mišljenje o predsedniku Titu i posvetio je veliku pažnju unapređenju prijateljstva između SAD i Jugoslavije”.

PUNA PODRŠKA KINE
U ISTOM poglavlju navedena je i izjava norveškog političara Einara Gerhardsena, predsednika Vlade, a potom i Parlamenta, beogradskom listu ”Politika”, po kojoj su ”Norvežani sa velikim simpatijama pratili borbu jugoslovenskog naroda, sa Titom na čelu”, a potom se i ”divili nezavisnoj poziciji Jugoslavije u posleratnim godinama”.
”Tito je kao državnik neumorno radio da bi Jugoslaviji obezbedio bolju i srećniju budućnost”, citirana je u pomenutom dokumentu izjava Alda Mora.
Po C. L. Sulcbergeru, ”Tito se iz čvrste vernosti Varšavskom paktu, izdigao u nepristrasnost”.
O Titu, čuvaru nezavisnosti Jugoslavije, priložene su reči Pjer Mendes Fransa: ”Maršal Tito zaslužuje najdublje poštovanje svih, čak i onih koji ne dele njegova politička ubeđenja, ponajviše zbog njegove smirenosti i posvećenosti svojim idealima”.
”Tito je simbol i živi dokaz kako je mogućno imati nacionalnu nezavisnost i u komunističkoj orbiti”, navedeni su redovi iz članka u ”Herald tribjunu”, iz pera Voltera Lipmana, napisani povodom posete jugoslovenskog predsednika Moskvi, juna 1956. godine.
O Titu, protagonisti nesvrstanosti, uvrštena je izjava Solomona Bandaranaikea da je jugoslovenski predsednik ”za svoju zemlju izvojevao pravo da krene sopstvenim putem, da razvija prijateljstvo sa zemljama različitog političkog sistema i da istovremeno promoviše motiv mira u svetu”.
”Jugoslovenska politika mirnog suživota uživa punu podršku Kine”, citirana je tvrdnja Ču En-Laja.
”Moja poseta Jugoslaviji doprinosi ne samo unapređenju međusobnih odnosa naših dveju zemalja, nego i učvršćivanju mira u čitavom svetu”, deo je izjave predsednika Finske Urha Kekonena, koja je našla svoje mesto u dokumentarističkom prilogu.
”Vaša ekselencija zna s kojom pažnjom pratimo Vaše aktivnosti i kako iskreno pozdravljamo uspeh svake Vaše inicijative za uspostavljanje mira i boljih i plodnijih odnosa između nacija i država na čitavom kontinentu”, navedene su pozdravne reči pape Pavla VI, upućene Titu, prilikom njegove posete Vatikanu, marta 1971. godine.
”Nesvrstanost podrazumeva aktivnu borbu protiv blokova, a u njoj je uloga predsednika Tita od neverovatnog značaja”, ocenio je francuski književnik i filozof Žan-
-Pol Sartr, povodom održavanja Prve konferencije tzv. trećeg sveta u Beogradu, 1961. godine.

TUĐE NEĆEMO, SVOJE...
O TITU, u odeljku ”Čovek, političar, državnik” citirane su, pre svih drugih, reči Eleonore Ruzvelt, udovice predsednika SAD: ”Titova inicijativa za očuvanje mira ostaće zabeležena u istoriji”.
U ovaj dokument uvršten je i izvod iz pozdravne reči Gamala Abdela Nasera, upućene predsedniku Titu prilikom posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici, kako je tada nazivan savez Egipta i Sirije: ”Dali ste nam primer kako da očuvamo i odbranimo slobodu”.
Habib Burgiba: ”Tito je posvetio ceo svoj život trijumfu slobode i dostojanstva”. Feldmaršal Montgomeri: ”Tito je od rane mladosti do stupanja Jugoslaviji na čelo bio suočen sa teškoćama koje bi mnoge sputale, a on ih je sve prevazišao i - trijumfovao. Stvarno veliki čovek!”. Ficroj Maklejn: ”Ako je ikad postojalo dete ovog veka, uzburkanog, onda je to Josip Broz Tito. Ne mora se voleti ovaj vek, ali on i Tito idu zajedno”. Ernesto Če Gevara: ”Predsednik Tito je čovek sa kojim se vrlo lako uspostavlja kontakt, već posle prvih nekoliko rečenica”. DŽon Oto Jahansen: ”Titov život je sličan legendi”.
I u ovom odeljku citirane su reči C. L. Sulcbergera, istaknutog američkog novinara, čelnika ”NJujork tajmsa” o jugoslovenskom predsedniku Titu: ”Ovaj nepokolebljivi čovek, spor, ali neverovatno agilan, sviknut, poput Čerčila, na duple viskije i cigare, bio je, bez sumnje, briljantan borac pokreta otpora fašizmu i gerile u Drugom svetskom ratu”.
Poglavlje ”Titova pisma i izjave” počinje njegovim govorom pred strojem Prve dalmatinske udarne brigade na Visu, 12. septembra 1942. godine, kad je izgovorio i rečenicu koja će biti u upotrebi sve do njegove smrti: ”Tuđe nećemo, svoje ne damo!”
”Verujem da ne postoji bilo kakva alternativa mirnom suživotu u svetu, kako danas tako i sutra, među zemljama sa različitim društvenim uređenjem”, deo je Titovog istupanja pred Generalnom skupštinom OUN, 22. septembra 1960. Kao učesnik i domaćin Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu, septembra 1961, Tito je negirao da je ovaj skup upriličen radi stvaranja trećeg svetskog bloka: ”To ne bi doprinelo popuštanju tenzija u svetu!”. On je i u pismu OUN, povodom kubanske krize, 1962. godine, bio izričit: ”Odlučno se zalažem da se, na svaki način, izbegne sukob dveju supersila”.

NEUMORNI SVETSKI PUTNIK
”SILA, pretnja ratom i sam rat nisu mogućnosti trajnog rešavanja bilo kojeg međunarodnog problema. Gde god se pribeglo takvim sredstvima, stvar bi se još više pogoršavala”, istakao je Tito u obraćanju Generalnoj skupštini OUN 22. oktobra 1963. godine. Slično je intonirano i pismo koje je jugoslovenski predsednik uputio predsedniku SAD Lindonu DŽonsonu, 2. marta 1963, povodom rasplamsavanja Vijetnamskog rata, izražavajući u njemu otvorenu bojazan da može doći do proširenja sukoba. Na zasedanju svih veća Skupštine Jugoslavije, 18. novembra 1970, čule su se sa govornice i ove Titove reči: ”Jugoslavija, kao evropska zemlja, zainteresovana je za svaki vid razvoja Evrope, prvenstveno za smanjenje tenzija i nastavak započetih procesa zbližavanja i saradnje. Mi tome doprinosimo koliko možemo, to je naše čvrsto opredeljenje”.
A u izjavi, datoj u Titogradu, 29. decembra 1972, jugoslovenski predsednik je istakao: ”Ako politika sile prevagne u savremenom svetu, ako sve uništi, ako izvrši genocid nad čitavim nacijama i državama, ništa bolje nas ne očekuje ni u budućnosti. Još više će porasti apetiti moćnika koji veruju da svakoga mogu da bace na kolena. To me najviše zabrinjava”.
U trećem poglavlju pomenutog dodatka dati su, u širim ili kraćim izvodima, dokumenti Titove spoljne politike, u prvom redu oni koji su usvajani na samitima predstavnika nesvrstanih zemalja. Posebno su apostrofirani kominikei objavljeni posle posete predsednika SAD Ričarda Niksona, 1970, i generalnog sekretara CK KP SSSR-a Leonida Brežnjeva, 1971. godine, Jugoslaviji.
U četvrtom poglavlju, u hronici ”Titove posete i susreti na najvišem nivou”, naveden je poduži spisak te vrste aktivnosti jugoslovenskog predsednika, počev od prve posete, SSSR-u, od 5. do 17. aprila 1945, do njegovog susreta sa kraljem Avganistana koji je u našoj zemlji boravio 12. i 13. decembra 1971. godine. Zaključno sa 1. januarom 1972, Tito je, prema priloženom pregledu, ostvario, ni manje ni više, nego 211 kontakata navedene vrste.

UZ pošiljku je, sa naznakom datuma: 26. januar 1973. godine, Komitetu norveškog parlamenta, upućena ova poruka predsednika Skupštine Jugoslavije Mijalka Todorovića:
”Svrha ove kolekcije dokumenata je u tome da ilustruje dostojnost kandidata za Nobelovu nagradu za mir.
NJen sadržaj čine brojni utisci državnika, političara, pisaca, publicista i novinara iz mnogih zemalja. Tokom minulih trideset godina oni su, pismeno ili govorom, dali ocenu Josipa Broza Tita, kao borca za slobodu, graditelja nove Jugoslavije, zaštitnika nezavisnosti svoje zemlje, protagoniste nesvrstanosti i čoveka. Kolekcija sadrži, takođe, izvestan broj važnijih Titovih izjava koje se tiču međunarodnih tema.”

ALI ŠUKRIJA
NIJE ŠVEDSKA, NEGO...
U 5. redu odozgo dodati posle reči ”...naroda”: i narodnosti. Mislim da treba dodati ”i narodnosti” jer je to ustavno i radi toga što Tito pripada i narodnostima Jugoslavije, a ne samo narodima. To je istorijska istina i činjenica.
U 14. redu odozgo posle reči ”...predvodeći narode Jugoslavije”, treba da se doda: i narodnosti.
U 14. redu odozdo umesto reči ”...za svet bez ratova” treba da stoji: ...za svet bez nepravednih ratova.
Znam da je ovo teško nametnuti Švedskoj akademiji - ali to su naši i Titovi stavovi.
(Nastavlja se)