Sinod nije nadležan

Piše: Ranko Đukić
SVETI arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, uoči svog redovnog zasedanja, 30/17. maja 1973. godine, dobio je od nepoznatog izvora akt koji je, kako je navedeno u propratnom tekstu, dostavljen **različitim verskim zajednicama** Jugoslavije. Bio je to, u stvari, predlog teksta podrške da se predsedniku Titu dodeli Nobelova nagrada za mir, kojim je najvišem crkvenom organu jedino ostavljena mogućnost - da ga overi.

**Saznali smo da je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito, predložen za Nobelovu nagradu za mir u 1973. godini.

... **Posleratni razvoj Jugoslavije na državnom i društvenom planu stalno je vodio računa o nužnosti očuvanja prava veroispovesti, što je, pored ostalog, sadržano u svim ustavima SFRJ**, pisalo je, pored ostalog, u tom papiru.

**Zahvaljujući takvoj orijentaciji i stavovima predsednika Tita, pružena je mogućnost verskim zajednicama ne samo da slobodno ispovedaju svoja verska ubeđenja unutar Jugoslavije, nego da razvijaju plodnu saradnju sa verskim organizacijama van naše zemlje.

**To su, Gospodo, pored mnogih drugih razloga, motivi koji nas rukovode da damo svoju punu podršku kandidaturi za dodelu Nobelove nagrade za mir čoveku koji je svojim shvatanjima, dubokim humanizmom i osećanjima za realnost uslova i života jugoslovenske zajednice, te svestranim ličnim zalaganjima i akcijama unutar i van zemlje, najviše doprineo da se u ovoj osetljivoj sferi odnosa obezbede neophodni uslovi za harmoničan i prosperitetan razvoj i očuva duhovno nasleđe naših naroda, okupljenih u različitim verskim zajednicama Jugoslavije.

Sa dubokim poštovanjem**

STAV PREMA REŽIMU
PREMA knjizi **Patrijarh German u životu i borbi za spomen-hram**, autora Milana D. Jankovića, objavljenoj u Beogradu, 2001. godine, patrijarh srpski nije dopustio ni da se na sednici pročita ovaj podmetnuti tekst. Nije dozvolio raspravu, a još manje izjašnjavanje o ovom pitanju, o kojem su se, prethodno, pozitivnim odgovorom oglasili Muslimanska verska zajednica i predstavnici Reformatorske i Evangelističke crkve.

Pravoslavna crkva je, na ovaj način, ispoljila svoj stav ne samo prema ličnosti jugoslovenskog predsednika, nego i prema režimu koji ga je oličavao, a za čije je vladavine verujući deo srpskog naroda prolazio kroz jedan od najtežih perioda svoje istorije.

Pravoslavna crkva je, i u doba dok je njen patrijarh bio German, Ustavom bila odvojena od države. Država, međutim, nikada nije pristajala da bude sasvim odvojena od - Crkve. Uprava državne bezbednosti, poznatija kao UDB-a, preko svojih ambasada i konzulata, jeste sve učinila da unese razdor među pravoslavne vernike u zapadnoevropskim i prekomorskim zemljama, a tamo gde je takav razdor već stvoren da ga proširi i produbi. UDB-a je išla toliko daleko da je, umesto ustoličenih sveštenika, u inostranstvo slala svoje ljude, na brzinu hiromantisane, kako bi tamo stvorili nove parohije i pridobili za sebe paralelne parohijane.

**Teže je bilo Patrijarhu Germanu upravljati dijasporom nego li celom Srpskom pravoslavnom crkvom**, tvrdi Janković, u pomenutoj knjizi.

On navodi i podatak da je, jednom, država zaplenila celokupni tiraž Božićne poslanice patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Drugi put je htela da zabrani izlaženje **Glasnika**, službenog crkvenog lista, godine 1952, zbog objavljivanja nekrologa dalmatinskom episkopu Irineju
(Đorđeviću). Desilo se, takođe, da nije mogla da bude nabavljena hartija za štampanje Sinodskog kalendara, a zabranjeno je da se u **Glasniku** objavi vest o smrti žičkog episkopa Nikolaja, kao i čitulja u dnevnim novinama!

MUKE OKO HRAMA
POGLAVAR Srpske pravoslavne crkve, od početka stupanja na dužnost, ulagao je velike napore da izdejstvuje nastavak izgradnje hrama Svetog Save na beogradskom Vračaru, započete još 1895. godine, za vreme njegovih prethodnika - Gavrila i Vikentija. U svojoj knjizi o patrijarhu Germanu, Janković tvrdi da je patrijarh ravno 88 puta lično tražio od nadležnih vlasti da se ova bogomolja vrati Crkvi, budući da zabrana o nastavku njene izgradnje, doneta posle rata, nikad nije imala pravni legitimitet. Bila je to, u stvari, politička odluka, doneta u političkom i vrhu Srbije, a ne od strane kompetentnog organa republike. Tek će, po sopstvenom priznanju, Dušan Čkrebić, onovremeni predsednik Predsedništva Srbije, juna 1984. godine, dakle, posle Titove smrti, saopštiti patrijarhu Germanu i članovima Sinoda da je zabrana o nastavku izgradnje vračarskog hrama ukinuta.

Nemalih problema u odnosima sa aktuelnim srpskim vlastodršcima bilo je i oko dobijanja dozvole za podizanje zgrade Bogoslovskog fakulteta, a i oko rešavanja mnogobrojnih materijalnih problema Crkve, sveštenstva, sa stanovišta njihovih socijalnih prava.

U mnogobrojnim susretima, bilo sa predstavnicima ondašnje vlasti, bilo sa novinarima, bilo sa uglednim gostima iz inostranstva, patrijarh German je ukazivao na teškoće koje Srpska pravoslavna crkva ima oko održavanja manastira na Kosovu i Metohiji i zgrade Bogoslovije u Prizrenu, podignute još u 19. veku. Na monahe i monahinje, na nastavnike i polaznike Bogoslovije vršeni su gotovo svakodnevni pritisci, uključujući i fizička nasrtanja, pa i ubistva. Zahtevalo se od njih da se što pre isele u Srbiju, da bi se stvorilo dovoljno mesta za doseljenike iz Albanije koji su, u sve većem broju, naseljavali južnu srpsku pokrajinu.

U jednom razgovoru sa američkim ambasadorom, patrijarh German se otvoreno žalio da ondašnje vlasti sprečavaju držanje veronauke u školama, pa, čak, i u crkvenim prostorijama. Dešava se, tvrdio je, da učenici bivaju kažnjavani u redovnim školama, ako posećuju časove veronauke, recituju na dan Sv. Save ili pevaju u crkvenim horovima. U zakonima takve mere nisu predviđene, ali je praksa drugačija.

BRANIMO KANONSKI POREDAK
O NAVODNOJ nezavisnoj poziciji Srpske pravoslavne crkve u odnosu na državu, ponajbolje se može govoriti povodom zahteva koji su sve češće pristizali iz Makedonije da se tamošnja crkva proglasi - autokefalnom. Još 1947. godine, kad je patrijarh Gavrilo stajao na čelu Srpske pravoslavne crkve, na jednom sastanku u Beogradu, u zgradi Patrijaršije, uz prisustvo Petra Stambolića, general-majora LJubodraga Đurića i prote Milana Smiljanića, crkveni dostojanstvenici iznosili su primere kako u Makedoniji ne može da se zaposli nijedan sveštenik čije se prezime završava na **ić**, da buduće vladike iz Makedonije šalju u Sofiju na rukopoloženje, a neke su, u istoj nameri, slali, čak, u - Tiranu. Išlo se, čak, dotle da je za svoje učešće u bogosluženju u Skoplju, patrijarh Srpske pravoslavne crkve morao da traži dozvolu od tamošnjeg mitropolita!

To pitanje je, nažalost, ostalo nerešeno i onda kada patrijarh German je došao na čelo Srpske pravoslavne crkve. O tome je on vodio nebrojene razgovore: sa Dragim Stamenkovićem, Đuricom Jojkićem, Mikom Špiljakom, Mitjom Ribičičem, Milenkom Bojanićem, Milanom Vukasovićem, Nikolom LJubičićem, Dušanom Čkrebićem i mnogim drugim.

- Mi smo Crkva i mi moramo da se držimo kanona. Mi branimo kanonski poredak Crkve. Vi imate svoje **kanone**, ali po istima Crkva je odvojena od države, pa prema tome nije trebalo da se mešate u ovo crkveno i kanonsko pitanje. Treba znati, kad je Crkva u pitanju, da se ona mora držati svojih normi i dok to čini, ona i jeste Crkva. A kad od toga odstupi, ona prestaje da to bude... Crkva se mora držati svojih propisa.

Deluje groteskno, ali je istinito, da je mitropolit Makedonske pravoslavne crkve Dositej posetio, marta 1977. godine, zvaničnike u Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije i zatražio da se pitanje autokefalnosti tamošnje crkve reši na najvišem, komunističkom, partijskom nivou!

POMOĆ OD KRCUNA
- JEDINO mi je pomogao pokojni Slobodan Penezić Krcun - poverio se patrijarh German u jednom razgovoru sa Dobrivojem Vidićem, predsednikom Predsedništva Srbije. - Umesto traženih 700.000 dinara, dao nam je celi milion, da bismo otkupili jednu jedinu njivu u neposrednoj blizini manastira Devič, kako bismo proširili imetak ove prastare bogomolje koja opstaje vekovima, ponajviše blagodareći tome što otpor nasrtajima fanatizovanih šiptarskih nacionalista pružaju njene goloruke monahinje.

(NASTAVLJA SE)