Urođena srpska nesloga

Piše: Miloš Bogdanović
PO Svetom pismu, Noje je sa svojom ženom, tri sina i njihovima porodicama jedini preživeo veliki Potop. Od njegovih sinova Sima, Hama i Jafeta vodi poreklo ljudski rod. Od Sima (ili Šema) nastali su semićani (Jevreji, Arapi...). Od Hama većina naroda Afrike, američki Indijanci, a kod nas u Evropi - dinarci i svi mediteranci. Od Jafeta su poreklom nordidi (Sloveni, Germani, Kelti...), Mongoli, Maležani...
Nojevi potomci su padali u različite grehe, a zbog različitih greha su ih snalazila različita prokletstva, koja su kasnije postala odlika čitavih naroda i i rasnih tipova. Samo prokletstvo u poseban blagoslov. Grešne sklonosti koje se nasleđuju mehanizmom otključanih gena, mogu da ustupe mesto karakternim vrlinama.
Biblija otkriva prokletstvo Hamovih potomaka. Nojev sin Ham je pokazao izraženo nepoštovanje prema svome ocu, pa se njegova slabost prenela i na njegovo nepokajano potomstvo. Prokletstvo za Hama glasi da će biti **sluga slugama braće svoje**, a za Jafetove potomke je obećan blagoslov koji će oni dobiti živeći u **šatorima Simovim**, što znači da će indoevropski i drugi njima genetski bliski narodi imati blagoslov od semićana (Jevreja, Arapa...), dok će ima **Ham biti sluga**. Dinarci, mediteranci, razni afrički narodi i većina američkih Indijanaca zaista na sebi nose Hamovo prokletstvo, što se odmah može prepoznati po njihovim tipičnim plemenskim odnosima koji ih odlikuju svugde po svetu.

PLEMENSKA SVEST
ZBOG svog velikog JA, svoje izražene sujete, oni nisu u stanju na sastanku kućnog saveta da se slože između sebe, jer im je važnije da dokažu da su u pravu, nego da odgovore na potrebe života zbog kojih su se sastali. NJihov duh nesloge, njihovu nesposobnost da formiraju pravnu državu, njihove plemenske odnose i međusobne sukobe, uvek iskoriste semićani i jafetovci i njima zavladaju. Najstarije civilizacije u istoriji su uglavnom formirane od pokorenih hamovskih plemena od strane semitskih ili jafetovskih osvajača. Kada se nordijski kolonisti povuku iz Indije, Afrike ili bilo kog drugog područja gde su dominantni hamovski starosedeoci, ubrzo dolazi do obnavljanja plemenskih sukoba. Duh plemenskih sukoba i separatizma je u prirodi nepokajanih hamovaca. Nepoštovanje autoriteta rezultuje gubitkom svakog poštovanja (i prema sebi i prema drugima), što dalje rezultuje fomiranjem surogata za poštovanje - ponositošću, idolatrijom i sl. Kada čovek nije u stanju da voli druge ljude i sebe kakvi jesu, on počinje da voli vrednosti u njima i u sebi, pa postaje iskompleksiran i sujetan.
Kako je sujetna osoba zavisna od toga šta će drugi o njoj da misli, ona je sklona da žrtvuje načela poštenja i pravičnosti da bi zadržala odobravanje bližnjih. To je osnov formiranja plemenskih odnosa i plemenskog izopačenja predstave o dobru i zlu. Na pitanje: **Šta je za vas zlo**, pripadnik afričkog plemena odgovara: **Zlo je kad nas susedno pleme napadne i opljačka**. A na pitanje: **Šta je za vas dobro!**, on odgovara: **Kada to isto mi uradimo njima!** Ta plemenska svest je odlika i naše psihologije. Ne gleda se kakav si, već ko si, kome pripadaš i za čije ciljeve radiš. Onaj ko ne podržava kultni odnos prema zajednici, proglašava se izdajnikom i neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasiće se i herojem pa makar bio i ubica. Svest o ličnoj odgovornosti ne postoji, već su za to krivi **oni drugi**.
Kod nas je plemenska svest izražena upravo tamo gde je najviše zastupljena mediteranska i dinarska populacija. Plemeniti vladika Petar Prvi Petrović pisao je zavađenim crnogorskim plemenima:
**Videći vašu neslogu i domaći rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom žaloću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj djeci najviše krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite... Vi se ne možete krvi bratske nasititi, vaša slava, vaše poštenje, vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite...
**Evo su već prošloga proljeća aprila mjeseca pasale trideset i osam godina, otkada sam ja postao među vama vladikom... Vi moje nauke primiste, poslušaste, i... Bog vam dade sreću... Nastade, dakle, zakonik među vama, nastade sud i pravda, mir i tišina, vrijeme srećno i blaženo, radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i nejaku siromaš i sirotinju, prestade samodovoljstvo, prestade domaći rad i krvoproliće... Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu veselo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.

BEZAKONA SAMOVOLJA
**NO budući vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan drugom krv pijete. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi svijeta uvažavaju dobrim i poštenim narodom, ako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni i da imate stimu kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupišta nigđe nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike. Vi ste od svakog cara i kralja voljni i slobodni, da vi niko ne zapovijeda: no nijeste jedan od drugoga: vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete: vama je protivio sve što je Bogu i poštenim ljudima ugodno: vi ste od Boga odstupili i sasvim strah Božji izgubili; vi ne nahodite dobra i poštenja ni u čem, nako u svoje zlo i bezakono samovoljstvo, vi ne imate višijeh zlotvora od samijeh sebe i vama niko ništa ne čini bez vaše zađevice.
**Ja vas zaludu u sve vrijeme mojega među vama vladičestvovanja učih i nastavljah na sve ono što mogaše služit na vašu korist i poštenje, u zaludu se toliko sile vremena trudih, ne štedeći ni života ni imjena mojega za vaše opšte narodno dobro. Da sam to činio za koji drago ostali narod od svijeta, on bi me blagodario i ja bih među njim srećno i veselo živio i moje bi ime u ljubavi onoga naroda vječno ostanulo, a među vama je moje srdce od vašeg zločinstva uvehlo i starost moja oskorbljena, da počivala i radosti nigde nemama...** (Vladika Petar Prvi, Poslanica Crnogorcima i Brđanima, Cetinje 1825.)
U popularnoj TV emisiji za decu **Kocka, kocka, kockica**, voditelj Branko je pred decu izneo čokoladu i peršun. Zatim je opširno objasnio zbog čega čokolada nije zdrava i zašto je peršun veoma zdrav.
Potom je rekao: **Ja, deco, ne znam šta ćete vi, ali ja znam šta ću da uzmem. Ja ću da uzmem peršun!** Potom je uzeo i pojeo pregršt peršuna.
Reakcija dece je bila raznolika. Nekoliko njih je hrabro i radosno, bez premišljanja, uzelo peršun. Nekoliko je pak uzelo peršun, ali sa očiglednim nezadovoljstvom zbog želje da radije uzmu čokoladu. Nekolicina je uzela čokoladu, ali, takođe, nezadovoljno, sa grižom savesti što uzimaju ono što znaju da nije zdravo. A nekolicina njih je uzela čokoladu bez ikakvog vidljivog konflikta sa svojom savešću, kao da nisu čuli da je čokolada nezdrava.

GREŠAN ČOVEK
U SUKOBU između sebičnih i dobrih motiva ljudske prirode najteže se osećaju oni koji prave **kompromis** i pokušavaju da budu **umereni**. Sa jedne strane ih pritiskaju sebični parovi, a sa druge glas zdravog razuma. Osećaj da nisu sebično iskoristili sve blagodeti života sukobljava se sa osudom savesti da ne postupaju ispravno i razumno.
Kada se pokoravamo sebičnim principima, nama je važnije kako se osećamo dok nešto radimo, nego da li je to što radimo zaista dobro za našu egzistenciju. Često čujemo izjavu koja osporava teoriju evolucije: **Uzalud mi je i život, ako je bez užitaka!** Ako cilj života jeste puka egzistencija, onda je ova izjava nemoguća. Vidimo da i grešan čovek uzdže smisao svog života iznad puke borbe za opstanak, ali je njegov smisao (po)grešan. Umesto da što više pruži životu (dobrota), njemu je cilj da što više **ućari** od života, pa makar i na svoju egzistencijalnu štetu.
Sebičan čovek je spreman da žrtvuje i svoje zdravlje i svoju egzistenciju radi užitka. Proždrljivac će žrtvovati svoj želudac radi hrane, kao što će samoljubiv čovek biti sklon da izvrši samoubistvo zbog povređene sujete. Nacionalista će žrtvovati naciju radi svojih nacionalnih vrednosti, kao da čovek postoji radi svojih vrednosti, a ne one zbog njega. Itd.
Prirodni motivi navode čoveka da se ponaša nesvrsishodno sopstvenoj egzistenciji, te razumemo kako time čovekovi motivi ponašanja opovrgavaju teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. Prirodna selekcija nikada ne bi ostavila u životu jedinke koje su pokrenute motivima nesvrsishodnim njihovoj egzistenciji. Drugim rečima, da je princip prirodne selekcije i evolucije zaista formirao osobine vrste, čovek nikada ne bi postao grešan.

LJUDSTVO BEZ PODELE
ZAHVALJUJUĆI savremenoj kompjuterskoj tehnologiji napravljeni su programi koji mogu da po strukturalnoj bliskosti poređati sve alele (varijente) određenog ljudskog gena koji se analiziraju kao genetički markeri tipični za različite ljudske populacije. Kada se kao rezultat dobije stablo međusobne srodnosti različitih ljudskih populacija, to stablo uopšte ne otkriva podelu ljudskog roda na belu, crnu i žutu rasu, već podelu svih naroda sveta na geneološko stablo naroda kavo je ono otkriveno u Svetom pismu. Genetika potvrđuje da su svi narodi sveta poreklom od biblijskog Noja i njegova tri sina, i njihovih sinova.

(KRAJ)