Narko-mreža OVK

NA evropskom tržištu, Albanci sa Kosmeta, drže preko 80 odsto trgovine heroinom. NJihovi dileri nalaze se u najmanje polovini evropskih zemalja, mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, a vrednost ove droge na godišnjem nivou iznosi dve milijarde dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska mafija je na švercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001. godine 50 miliona, a 2002. 70 miliona USD. U statistici Interpola stoji da su od ukupnog broja uhapšenih krijumčara heroina, tokom 1997. Albanci činili 14 posto, kao i da je prosečna količina droge pronađene kod ostalih krijumčara iznosila dva grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120 grama droge.
Profiti albanskih narko-grupa dostižu jednu milijardu američkih dolara, pri čemu promet na Kosmetu donosi od 125 miliona do 150 miliona dolara, od čega se 25 miliona prosleđuje KZK. Hašim Tači - kao svoj deo - dobija pet miliona USD. Od ukupne količine droge koja stiže na svetsko tržište, čak 65 posto prelazi preko Pokrajine.
Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) označila je Albance sa Kosmeta kao druge po važnosti krijumčare narkotika na svetskom tržištu.

ORTACI KOZA NOSTRE
FRANCUSKA Geopolitička opservatorija za drogu, u svom izveštaju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili ključni igrači u široko rasprostranjenom poslu **droga za oružje**, a više albanskih dilera uhapšenih u zapadnoj Evorpi priznalo je da su oružje kupovali za potrebe OVK. Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, 1994. godine.
Nemački agenti za borbu protiv droge naglašavaju da su Ablanci osnovali jednu od najvećih organizacija za krijumčarenje droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom **pere** kroz 200 privatnih banaka i menjačnica.
Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija u toj zemlji, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisne turske trgovce droge i da postane partner nekoliko italijanskih mafijaških organizacija, među kojima su sicilijanska Koza Nostra, napuljska Kamora, kalabrijska Ndrangheta i Sasra Korona Unita, iz oblasti Pulja. Albanski trgovci droge su za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijumčarskih mreža, koji sada, kao kurire, angažuju kriminalce drugih nacionalnosti.
Sedište aktivnosti albanskih mafijaša u Italiji je u Kalabriji, a Milano im je najvažniji **poslovni** centar. Najistaknutiji predstavnici ovih organizacija investirali su svoj nelegalno stečeni kapital u lance parfimerija i salona lepote, ne samo u Italiji, već i u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemljama.
Pored trgovine droge, albanski kriminalci u Italiji bave se prostitucijom, reketiranjem, široko rasprostranjenom trgovinom oružja, kao i oranizovanjem prosjačenja i džeparenja, u kojem su, uz stlano zlostavljanje i maltretiranje, angažovana deca kupljena od roditelja u Albaniji.
U kantonu Tićino, na granici Italije i Švajcarske, Albanci u potpunosti kontrolišu šverc droge i krijumčarenja ljudi.

SKLADIŠTA TONA HEROINA
U ŠVAJCARSKIM zatvorima se, 1995. godine nalazilo oko 2.000 Albanaca optuženih za trgovinu droge. Prema navodima švajcarske policije, novac stečen na ovaj način koristili su za kupovinu **kalašnjikova** i **uzija** u Bernu i Bazelu.
Predstavnik obaveštajne službe pri švedskoj policiji, u martu 1992. godine, potvrdio je da ova slubža pretpostavlja da postoji povezanost između trgovine droge i OVK. Na osnovu analize koju su obavili zvaničnici službe bezbednosti Švedske i Norveške, 1998. godine, a koja se odnosila na zaplenjeni heroin tokom prethodne dve godine, ustanovljeno je da u ovim zemljama Albanci švercuju 80 odsto droge, a ostvarenim profitom kupuju oružje za OVK.
U Bratislavi i Budimpešti, policija je, 1999. godine, otkrila skladišta koja mogu da prime više hiljada kilograma heroina. Osim toga, na ovom tržištu zaplenjena je i veća količina čistog kokaina, koji su švercovali albanski trgovci.
Juna 1998. godine u Španiji je uhapšeno više od 50 Albanaca sa KiM, koji su bili umešani u gotovo 1.000 provala i pljački, kao i u **pranje novca stečenog prilikom pljački izvršenih na teritoriji Nemačke. Nekoliko dana kasnije, uhapšena je i grupa od 70 Albanaca osumnjičenih za krijumčarenje droge, **pranje novca, pljačke i posedovanja lažnih dokumenata.
Grčki predstavnik u Interpolu podneo je 1998. godine izveštaj u kojem je navedeno da Albanci sa Kosmeta predstavljaju glavni izvor snabdevanja kokainom i heroinom na ilegalnom tržištu ove zemlje. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine, raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji uz granicu sa Grčkom, proizvode sintetičke droge, dok se u Albaniji proizvodi kanabis, uglavnom namenjen grčkom tržištu, pri čemu, u cilju transporta ove droge u Grčku, albanske kriminale grupe sarađuju sa grčkim kriminalcima.
U zajedničkoj akciji italijanske i makedonske policije, sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijumčara droge u Skoplju i zaplenjeno 42 kg čistog heroina. Naznačeno je da je ova količina neznatna, u odnosu na ukupnu količinu heroina koju albanski krijumčari prenose preko Makedonije.

(NASTAVLJA SE)