Sumrak klana Onazis

ZA Božić 1969. godine 19-godišnja Kristina Onazis, ćerka grčkog milijardera Aristotela, zaljubila se u lepog i bogatog Denija Merinteta iz Detroita. Protiv je bio otac Onazis, koji je za zeta izabrao Pitera Lubandrisa, naslednika bogate grčke brodovlasničke porodice. Otac je uspeo, a Kristina se u jednoj engleskoj bolnici rešila trudnoće.
Čim se oporavila u Sent Morisu upoznaje Luisa Bazualda, argentinskog sportistu, sa kojim provodi vreme u Švajcarskoj. Veza ne traje dugo, i ona u Monte Karlu upoznaje znatno starijeg DŽozefa Bolkera (48), biznismena iz Los Anđelesa, koji je Kristinu podsećao na oca. Venčali su se, a majka Tina joj je poklonila kuću i ček na milion dolara.
U tom braku Kristina je živela samo šest meseci. Na razvod opet utiče otac, koji joj daje 75 miliona dolara, i sada ona ide iz provoda u provod. Kad se osećala sasvim srećno, zla sudbina celoj porodici zadaje strahovit udarac: na aerodromu u Atini u avionskoj nesreći gine njen brat Aleksandar.

RUSIJA, IPAK, HLADNA
POSLE smrti brata i roditelja, Kristina se po savetu tetke udaje za Aleksandra Andreadisa, sina grčkog milijardera. Pokazalo se da je ovo bio brak iz računa, i ona uskoro odlazi u Rusiju, tamo se udaje za Sergeja Kauzova. Ali, ne odgovara joj oštra zima i odlazi u Pariz. Tamo se smrtno zaljubljuje u znatno mlađeg Nikija Marloleona. NJegovi roditelji vezu raskidaju, i Kristina zapada u depresiju. Početkom 1982. godine, sa 32 godine, prvi put odlazi u duševnu bolnicu.
Posle oporavka, razonodu traži u Kaliforniji, gde doživljava blic-avanturu sa glumcem DŽekom Nikolsonom. Ali sve je zavisnija od narkotika, a skandali se smenjuju. Kaže da **milioni nisu sve što je potrebno za sreću u životu**.
Zatim se udaje za Francuza Tjerija Rusela, sa kojim u 35. godini rađa ćerku Atinu. U Ženevi je 20. oktobra 1988. godine potpisala testament, a 38 dana posle toga umire u jednom sanatorijumu kod Buenos Ajresa. U testamentu je odredila odbor koji će se starati o ćerkici Atini do punoletstva, a mužu Ruselu, sa kojim se u međuvremenu razvela, ocu Atine, ostavila je **samo** milion i 420.000 dolara godišnje.
Atina je ove godine navršila 18 godina i rasla je uz oca. Ova danas najbogatija žena na svetu, jedina naslednica kapitala porodice Onazis, bila je besprekoran đak, a sada se bavi konjičkim sportom. Svakog dana trenira jahanje po četiri sata u Belgiji. Upravo sanja da će iduće godine na Olimpijadi u Atini Atina Onazis Rusel osvojiti zlatnu medalju.

SIN VELIKOG ERNESTA
NEOBIČNE i tragične smrti stalni su pratilac porodice Ernesta Hemingveja, koji je izvršio samoubistvo 1961. godine. Pre njega samoubistvom su okončali živote njegov otac, brat i sestra, dok je ćerka njegovog brata DŽeka, manekenka i glumica Margo Hemingvej dugo godina vodila bitku sa alkoholom i drogama, i na kraju sama sebi oduzela život 1996. godine.
Poznat po romanima **Starac i more** i **Sunce se ponovo rađa**, ali i po avanturističkom životu koji je vodio njegov sin iz drugog braka Gregori, koji je 6. oktobra 2001. godine u 60. godini pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji. Zvanično je saopšteno da je umro od srčanog udara, mada se dugi niz godina lečio od depresije.
Gregori je uhapšen dok je šetao nag ulicama Majamija. Otac ga je mnogo voleo i usmeravao da bude lekar i lovac. Jednom prilikom Gregori Hemingvej je ispričao:
- Potrošio sam milione pokušavjući da budem normalan. Moja nesreća je u tome što sam imao velikog oca. Bio je veliki čovek, pun ljubavi prema svojoj deci. Zato se pitam, pa šta je to što me potpuno izluđuje, zato što imam tako dominantnog oca. U mladosti sam se trudio da mu ispunim sva njegova očekivanja. Jednom sam na Safariju u Aferici ubio čak 18 slonova. Završio sam medicinski fakultet, po njegovoj želji, jedno vreme radio kao lekar, ali su mi zabranili da radim zbog alkohola.
Gregori je 1976. godine objavio knjigu **Moja uspomena na oca**, u kojoj je, pored ostalog, napisao da se nikada nije oslobodio osećanja krivice za očevu smrt. I da je patio od stravičnog kompleksa da nikad ništa ne bi postigao bez velikog oca.

SVAĐA ZBOG IMOVINE
SLAVA španskog slikara Pabla Pikasa do temelja je razorila njegovu mnogobrojnu porodicu. Pikaso je umro 1973. u 91. godini života. Vodio je raskalašan život. Vrdao je za života da ostavi testament, valjda zbog toga što je mislio da ima dosta zaostavštine u novcu, slikama, vilama, rančevima i drugim nekretninama, da će biti dosta za sve njegove mnogobrojne naslednike.
Cirkus je izbio već na samoj sahrani Pabla Pikasa. NJegova poslednja surpuga Žaklina i sin Pol onemogućili su da sahrani prisustvuju njegova ćerka Paloma i sin Klod Pikaso iz prvog braka. Paloma i Klod su stigli čak iz Amerike avionom na sprovod, ali im je policija, na dojavu Žakline, onemogućila da poslednji put vide slavnog oca.
Posle smrti povedena je ostavinska rasprava. Nadležni su doneli odluku da Paloma i Klod učestvuju u nasledstvu imovine sa po jednom osminom.
Alfred Hičkok i Čarli Čaplin su pravi i malobrojni izuzeci. I Hičkok i Čaplin su bili stabilni i staloženi ljudi i živeli više od 50 godina u stabilnim brakovima. Čarobnjak strave i magije Hičkok umire u 81. godini, a u braku je 53 godine srećno živeo sa svojim najvećim kritičarem suprugom Almom Revil Hičkok. Rodili su naprednu ćerku koja se uopšte nije bavila umetnošću.
Čarli Čaplin je celog života bio zaljubljen u svoju ženu Unu, koja mu je rodila Ćerku DŽeraldinu Čaplin, glumicu i modela. Trudila se da ide očevim stopama, ali nije bila razočarana što ga nije dostigla. Pre 20 i više godina DŽeraldina je bila na FEST-u u Beogradu zapažen gost. Stabilnosti porodica Hičkok i Čaplin doprineli su pre svega stabilni brakovi.

SMRT LEPE MARGO
KAO grom iz vedra neba zapanjila je svet vest da se u Kaliforniji u 41. godini ubila glumica Margo Hemingvej. Slavna unuka još slavnijeg književnika pronađena je mrtva u kadi svog stana u Santa Moniki.
Posle obdukcionih nalaza i rutinske sudske istrage zvanično je saopšteno da se radi o samoubistvu. Nesrećna glumica nije ostavila nikakvo oproštajno pismo, ali se zna da je žrtva tereta slave svojih slavnih predaha. I žrtva suicida koji je, poput epidemije, pokosio Hemingvejeve.
Posle sahrane, njena sedam godina mlađa sestra Mjuril na sve moguće načine se trudila da dokaže da se njena sestra nije sama ubila, već **da je umrla u snu**.
Ovim je stavljena tačka na umetničke karijere Hemingvejevih, od književnosti do televizije i filma.
(Nastavlja se)