Slagači kao špijuni

Piše: LJubomir Tešić
MEĐUSTRANAČKA borba bivala je sve žešća i beskrupuloznija. Svuda se, i na svakom mestu, partijski kortešilo i spletkarilo. I to je postala, kako je napisao novinar i književnik Kosta Arsenijević, neizlečiva srpska strast. Sve se, ponavlja Arsenijević, opredeljivalo po liniji pozicije i opozicije. Sredstva se nisu birala. Malena Srbija se sve više delila i svađala, a protivnici hvatali u koštac i - tukli!
U ove spletke su bili uključeni čak i slovoslagači po štamparijama (bile su dve velike - **Smiljevo** i Zadruga štamparskih radnika). Redakcije su se nalazile u kući Tome Andrejevića na Zelenom vencu. Kuća je izdata pod kiriju, a novine su se štampale u Zadruzi štamparskih radnika.
Uvek se u strogoj tajnosti čuvalo šta će koji list sutradan objaviti na svojim stranicama. Naročito se pazilo na uvodnike i komentare koji su bili polemički i svađalački sa partijom kojoj se bilo u opoziciji. Otkriti tajnu među rivalskim redakcijama (i partijama) u međustranačkoj borbi bilo je izuzetno važno. Zato su se uvek oko štamparija i redakcija smucali i **muvali** kojekakvi **špijuni i doušnici**. Za svoje doušništvo su dobijali dobre nagrade.

PADA VLADA PADA KNJAZ
U OVIM ulogama najčešće su se nalazili slovoslagači: za trenutak ukradu rukopis koji je donet na slaganje, odnesu ga u rivalski tabor, tamo ga urednik na brzinu pročita, a zatim se, na isti način, vrati i nastavi sa slaganjem.
A sutradan u **Samoupravi** ili **Videlu** ili **Srpskoj nezavisnosti** izađe odgovor, napisan u polemičkom i svađalačkom tonu.
Najčešća žrtva ove **krađe i pregrađe tekstova** bilo je režimsko **Videlo**. Tako, na primer, ovaj list početkom marta 1882. godine javno optužuje grupu slovoslagača koje proglašava špijunima, konfidentima i doušnicima. Oni su iz štamparije tih dana ukrali uvodni tekst Alekse Novakovića, u kome je ovaj komentator na prvoj stranici **Videla** osipao **drvlje i kamenje** na radikale, odneli ga glavnom uredniku **Samouprave** Stojanu Protiću, koji istog dana odgovara **videlovcima** u još oštrijem polemičkom tonu nazivajući ih **praznim klepetalima** i **dvorskim guzolizima** kojima nije stalo do **narodnog boljitka** nego samo do **gole vlasti** i **zengijanja na narodnoj grbači**.
Zato su od tada podozrenja oko štamparija bila pojačana, a rukopisi su se odnosili i donosili u strogoj tajnosti i uz duplu kontrolu i sa jedne i sa druge strane.
U isto vreme iz Niša **Videlu** stiže ovakvo pismo:
**Još od božićnih praznika po ovoj varoši i okolini smuca se neki Stevan Stanković zvani DŽangrlja, isterani poštar iz službe. On na najbezobrazniji i najdrskiji način, ne plašeći se ni pandura ni kapetana, a ni načelnika niškog, javno i drsko, propoveda Liberalna i Radikalna načela i, bez zaziranja, glasno i jasno, psuje postojeći režim u kome nije pošteđen od uvreda ni knjaz Milan, ni Dvor.
Ovaj iz službe isterani poštar zvani DŽangrlja takođe se bavi raznim vračanjima i prorokovanjima. Ide po varoši i okolini i svuda, na javnim mestima, okupljenom narodu kazuje da će propasti na vlasti naprednjaci, da će pasti Vlada i Knjaz, te da će na vlast doći njegova partija, a u Srbiji se opet ustoličiti dinastija Karađorđevića...**

RADIKALI, LIBERALI, BRAĆA ROĐENA...
U DOPISU se kaže i ovo:
**Najviše se po Nišu i okolini za ovim prorokom i probisvetom okreće neuki i neobrazovani narod niske svesti, pa vam evo o tome kao član Napredne stranke, koja je uz Knjaza, javljam da se ovaj prorok odmah uapsi i strpa u zatvor i kazni sa stotinu šiba po goloj zadnjici. Ovi ljudi, kakav je propali poštar Stanković, svako treba da se kloni i čuva i da prezire njegovu propoved koja narod podbunjuje protiv vlasti i Vladaoca. A ovakve je po Srbiji lako prepoznati, jer se ističu bezobrazlukom, grdnjom i psovkom službene vlasti i marifetlucima svake vrste. Na ljude ove vrste koji javno propovedaju načela Liberala i Radikala naši niški panduri trebalo bi bolje da paze i da ih za njihovu propoved o skoroj propasti našeg Otečestva i dinastije Obrenovića odmah apse i globe...**
Iz novina se nije moglo saznati šta je bilo sa niškim **prorokom** Stevanom Stankovićem - da li su ga, i kako, ućutkali panduri i da li je dobio stotinu šiba po zadnjici, ali iz Donjeg Milanovca, 7. februara 1882. godine, **Videlu**, u prestonicu, stiže telegram koji **šalje grupa vernih članova Napredne stranke**:
**Gde je ta vlast naša! Gde su panduri da poapse i rasteraju ovdašnju opozicionu bandu! - Jer, učitelj Golubinjski, radikalac, sa svojom družinom, provede juče ceo dan kod liberalnog kapetana, veseleći se i pevajući u meani kod Tripkovića. Cigani sviraše, revolveri pucaše, a odatle, malo podnapit, naš uča kroz varoš pevaše. Uz vrisku, vikaše, psovaše i nas i ovdašnje naprednjake, koji smo u Milanovcu u manjini. Uča nas je izazivao i ovako pevao da je čitava varoš odjekivala:
*Radikali, Liberali, braća rođena...***

ZAKLETVE VERNOSTI SVOJOJ PARTIJI
LIBERALI u Srbiji, kao stranka, u kasnijim parlamentarnim borbama za vlast, bili su (i ostali) po snazi biračkog tela i broju članova - beznačajni, ali su zato, vazda bili jezičak na izbornoj vagi - čas su pravili fuziju (tako se u ono vreme zvalo koaliciono partnerstvo) sa naprednjacima, a čas sa radikalima, kako im je kada odgovaralo. Zvali su ih **fuzionaši**. U vreme kada se ovaj telegram objavljuje bili su u **ljubavi** sa radikalima.
Izvesni građanin Triva Jeremić javno preko novina upućuje interpelaciju ministru unutrašnjih dela i finansija:
**Da li jedan običan duvandžija - g. Kosta Taušanović - bez ikakve škole, odmah može biti sekretar u ministarstvu?**
Uredništvo uz pitanje dodaje: **g. Triva Jeremić na ovo pitanje nikada nije dobio odgovor od nadležnih**.
Pored rubrike **Za tekstove objavljene na ovom mestu uredništvo ne odgovara**. To su bili prostori na kojima su **perom vojevali** građani među sobom. Povodi za javne svađe i prepirke pred **čitalačkim publikumom** bile su najrazličitije: od međupartijskih do ličnih i familijarnih.
Ali su sve stranačke novine imale i rubriku u kojoj su se objavljivale zakletve na vernost svojoj partiji i kletve upućene partiji sa kojom su u opoziciji. Te rubrike su se zvale: **Izjave**.
Kako je to, na primer, izgledalo u naprednjačkom **Videlu** pokazuju ovi primeri:
**Šaljemo pozdrav vođi Napredne stranke, g. Miloradu Garašaninu i želimo da ova stranka opet dođe na vlast u Srbiji!**
U potpisu: **Tvoji odani i verni članovi iz Brđana: Janaćko Savić i Jovan Sarić**.

RAZOČARANI RADIKAL
IZ sela Dugovac zemljodelac Radovan Janković, u rubrici **Izjave**, piše:
**Do sada sam pripadao Radikalskoj partiji i u nju sam sve polagao, pa danas, pošto sam se uverio da njena obećanja ostaše neispunjena i ostaše samo pusta borba za vlast, s toga danas iz ove partije istupam i prelazim u Naprednjake, jer ona svagda istinu tvori pa ću nju potpomagati do kraja života**.
A Obrad Živanović, iz Vukosavaca (Aranđelovac): **Ja dole potpisani izajvljujem: Do danas sam pripadao Liberalima a od danas bežim iz te partije lažova i prevaranata i stupam u članstvo Naprednjačke, jer sam se uverio da ta partija vodi napretku Otečestva srpskog**.
Sličnu izjavu potpisuju i: Srećko Marić, iz Pevučja, Dragić Kosanović, iz Stublovaca, Radoje Panuković, iz Rubribreze, Mitar Petrović, iz Ruklade, Vladimir Miliošević i Sima Petrović, iz Uba.
Ispod imena: **zemljodelci**.
A puškar iz Arnađelovca Avram Mladenović, **na znanija svuda i svakome u mojoj miloj Srbiji** piše u izjavi:
**Do sada sam iz zablude bio Radikalac, a od danas sušti Naprednjak, jer imam uverenje da je to svesna partija uz Dvor. Ovo je moja prava volja**.
NASTAVLJA SE