Gori boljem sudi!

Piše: LJubomir Tešić
IZ Kragujevca **Videlu** stiže ovo pismo. Piše ga Joca Putnik, uz čije ime stoji i **trgovački agent i pregledač bob. svinja**: **Nisam pripadao nijednoj političkoj partiji, no uvek zastupao i potpomagao onu partiju za koju sam najshodnije našao da će narodno pravo i interes najbolje zastupati, pa pošto sam se uverio da je to samo Naprednjačka stranka u stanju činiti, prilazim danas toj družini političkoj, s dodatkom da ću od danas, pa dok sam živ, samo ovu partiju poštovati i ljubiti, pa molim Pododbor Napredne stranke da me u svoje članove upiše.**
I seljaci iz Robaja - Milutin Marković, Todosije Petrašinović, Miljko Marković i Jevrem Arsenijević - pišu zajedničku izjavu u kojoj kažu da će biti **verni i odani naprednjacima do kraja života** i još dodaju: **Na ovaj način sve naše poznanike i prijatelje javno uveravamo kojoj političkoj strani pripadamo...**
Đura Vujić je, takođe, **zemlodelac**. On napušta radikale i prelazi u naprednjake. Ovakvih **prebega** bilo je mnogo. Đura svoj čin ovako obrazlaže:
**Radikali su lažovi. Na zboru pre izbora obećavali su biračima kule i gradove, samo glas da im damo. A kada smo ih izabrali, od obećanja ne ostade ništa. Vikali su da će ukinuti silna načelstva u našoj otadžbini, da će smanjiti broj činovnika i pandura, da će ukinuti velike dijurme varoškoj gospodi, da će se u Skupštini izboriti da svako slobodno može da sadi duvan, da će se zemljodelcima smanjiti porez, da će svako selo dobiti školu... Sve ispade po onoj narodnoj: *Obećanje ludom radovanje*. Zato bežim iz radikala u naprednjake, jer mi je samo tamo mesto.**

MENE RADIKALI PREVARILI
VELIKI broj nepismenih ljudi prevarama je upisivan u pojedine partije. To se desilo i Nikoli Šljiviću koji **javno mnenije** putem novina ovako obaveštava: **Na znanije svuda i svakome: Mene su radikali prevarom i silom u Takovu upisali u svoju stranku, ali ja se kunem Bogom i materom da nisam njihov član. To je njihova laž. U menjani me prvo opijo Lazar Stranjaković, a onda mi poturio nekakav komad papira da na njemu napišem svoje ime. Ja nisam znao da je to bila pristupnica toj lažovskoj paratiji... Ja sam bio i ostao naprednjak.**
I Jovan Obradović beži iz radikala u naprednjake. Piše da je **težak iz Prudovca** i dodaje u izjavi: **Vidim da su oni pošteniji ljudi koji poštuju Boga i zakone. Zato sam odlučio da budem veran njihovom principu do smrti...**
I drugi seljak iz istog sela, imenjak Jovan Adamović, žali se na prevaru radikala: **... priča se da su me radikali upisali u svoje redove, ali bez moga soizvolenija. Odbijam ovo od sebe kao đavola! Ja nikada radikal nisam bio u njihovom taboru, pa neću ni sada. Marš od mene nečastivi!**
**Do danas sam bio radikal, pa pošto se uverih da sa lažovima imam posla, prelazim iz njihovog tabora u tabor naprednjaka. Lažu da je već pet šestina naroda srpskog na njihovoj strani. Neka im je alal, ali ja hoću da budem u redovima poštenih radenika kakvi su naprednjaci.**
**Od kada su se ljudi u našem kraju počeli upisivati u radikale, i nas je tamo masa povukla. Svi smo se lepili na njihova lepa obećanja i slatkorečivost, a kada uvidesmo da njihove priče o boljitku i pravdi padoše u vodu i odoše tumbe, mi počešmo da bežimo iz tog političkog tabora u naprednjake...**
Ovo potpisuju dva težaka iz Koraćice, pa svoje kuđenje partije iz koje beže ovako opisuju:

RAŽANJ, KOLAC, DŽIBRA...
**RAŽANJ, kolac, džibra, ugarak i drugih trista čuda na sto strana... Sad videsmo: dođe vreme da gori boljem sudi, pogledasmo ko su oko nas. Bog te sačuvaj, sve sam ajduk i aramija od kojih pobegosmo! Na izborima smo prevareni obećanjima, jer, bože sačuvaj, da smo hteli ovo što se sada radi...**
Svoju podužu izjavu težaci iz Koraćice ovako završavaju:
**Mi hoćemo ono što svaki pošten čovek hoće! Hoćemo prav da se smeje, a kriv nek se krije! Kakav crni dukat i cvancik, večno meso, čorba iza vrata. To su pričali radikali, pa kada obrlatiše narod na svoju stranu, a oni zauzeše ista ona mesta na koja su vikali i još viču, pa je njima toplo. Zato mi nećemo s đavolom. Bežimo u naprednjake!**
A Bora Radojković objavljuje ovaj **demanti** u **Videlu**:
**Braćo Srblji, sa pouzdane strane saznajem da su me liberali, na njihovom nedavno održanom okružnom zboru, odredili da im čuvam kutiju glasačku u selu Rakovoj Bari. S kakvim pravom?! Ja nisam ni član ni simpatizer te prevarantske stranke. Na ovaj način dajem na znanje svojim prijateljima i poznanicima da nisam u taboru lažova...**
Iz sela Kijevo piše težak LJubisav Ranđelović:
**Pripadam i pripadao sam naprednjacima od kada su osnovani, ali sam doznao da me neki sumnjaju i pričaju da sam radikal, pa me čak i oni svrstavaju u svoj tabor. Od toga se stidim! Ja nisam takav čovek da bi’ mogao sedeti na dve protivne stranačke stolice i prenositi i špijunirati šta jedni i drugi rade i kakve spletke i podvale spremaju. A da je sve ovo tačno mogu da posvedoče moje komšije, u selu časni ljudi i domaćini, Petar Mišić i Vojislav Sr. Ristić.**
Mnogo je sličnih ili istovetnih pisama i izjava i u štapi drugih partija u kojima se javno kudi i pljuje po protivnoj stanci, dok se svoja hvali i veliča.

KRUNISANJE KRALJA MILANA
KADA je ušao u 28. godinu života, knjazujući u Srbiji jednu deceniju, pouzdano se ne zna na čiji mig i sugestiju, Milan Obrenović je odlučio da se proglasi kraljem, a Srbiju za kraljevinu. Učinio je to u vreme kada su strančarenje i partizam sve žešće i sve masovnije razarali zemlju, u kojoj su partije podelile i zavadile narod do **krvi i noža**.
I, umesto da te strasti smiruje i gasi, svojim postupcima, priklanjajući se veoma pristrasno naprednjacima, vladalac još više raspaljuje svađe, rasprave i netrpeljivosti među svojim podanicima.
Pisalo se da je knjaz Milan time hteo da stvori iluziju svoje moći u Srbiji za unutrašnju i spoljnu političku **upotrebu** - jakost i sigurnost.
Učinio je to na prečac, bez velikog rituala i ustavnog protokola, pred običnom skupštinom, a ne Velikom narodnom skupštinom. Ovo proglašenje je izvršeno u politički nezgodno vreme - 22. feruara 1882. godine - pred dopunske parlamentarne izbore i veliki finansijski skandal vezan za pljačku narodne imovine i zajma za prugu Beograd - Niš (građena po nalogu i zaključku Berlinskog kongresa 1878). Proneveru i skandal su upravo izazvali ministri i predsednik Skupštine i vladaočeva **desna ruka i miljenik** - Aleksa Popović.
Proglas o kruni i krunisanju glasi (detalj):
**Milan Obrenović 4, po milosti Božjoj i volji naroda, knjaz srpski, proglašujemo i objavljujemo svima i svakome da je Narodna skupština rešila da smo mi potvrdili ovo što sledi:
Knjažestvo Srbije proglašava se za Kraljevstvo Srbije, a knjaz Milan za prvog kralja Srbije i imaće titulu - kraljevsko veličanstvo. Knjeginja Natalija proglašava se za kraljicu, a prestolonaslenik Aleksandar za kraljevića sa titulom - kraljevsko veličanstvo.**
Proklamaciju su potpisali članovi Ministarskog saveta sa Milanom Piroćancem na čelu.
Sam čin krunisanja obavljen je u manastiru Žiča, gde se, u prošlosti, krunisao najveći broj srpskih vladara. Tom prilikom kralj je rekao:
**Činim ovo po volji Božjoj i volji svoga naroda... Ja sam ganut čestitkama koje mi sa svih strana šilje moj mili narod...**
I - zbilja: sa svih strana, u prestonicu, na poklonjenje i blagodarenje, stižu mnogi telegrami, ali i mnoge delegacije - prema Beogradu, javljale su novine, kretale su grupe podanika na konjima, sa barjacima, pesmom i muzikom - uz gromoglasno pucanje prangija - da izraze suverenu čestitanje krune i kraljevstvo Srbije.

LOBIRANJE NA SRPSKI NAČIN
SVEČARSKA atmosfera i ustoličenje Milana na tron kralja i promovisanje Srbije u kraljevstvo, u zemlji nije stišalo međustranačku borbu i ostrašćenost podanika u ratu za vlast u parlamentu.
Pred dopunske izbore, u agitaciju, sve masovnije i sve češće, putuju po Srbiji stranačke perjanice da ubeđuju i pridobijaju glasače za svoju stranku i svoj politički program.
Tako je, na primer, u Užice stigao i Aleksa Popović, jedan od čelnika naprednjaka, predsednik Narodne skupštine. Bio je sin trgovca, pravnik po struci, ali trgovac po duhu. Po izboru za poslanika u zavičaju, odmah je izabran i za predsednika Skupštine. Radikali su ga malo kasnije proglasili za falsifikatora, prevaranta, proneveritelja državnog novca. Uskoro će se na njega pljuvati kao na lopova.

(NASTAVLJA SE)