Režim užičkog načelnika

Piše: LJubomir Tešić
I BI, i prođe jedan dan, pa i drugi, a trećeg već si mogao videti, kako se poneko, tek onako, prišunja, da dvojica na sokaku nešto razgovaraju. Malo-pomalo i umnožiše se žbiri i doušnici i sada oni svoju **patriotsku** dužnost vrše. Ulizuju se oko načelnika i, po običaju, redom cinkare građane.
Gospodin Bralović je na dužnost načelnika stigao iz Požarevca. Otuda je došao sa određenim iskustvom - tamo je bio upravnik konjske ergele i njihov dreser. U ovoj ergeli su se odgajali konji za kraljevu gardu, svitu i konjske trke. To je sva njegova praktika u radu sa narodom.
Dolazeći u Užice unapred je od Dvora i naprednjaka bio izvešten kakav je ko u Užicama i sa kakvim zadatkom dolazi u varoš na Đetinji, a i sam je lično poznavao neke građane. Zato je svoj posao otpočeo sa pretnjama i zastrašivanjima. Zvao je mnoge građane sebi u kancelariju na **preslišanje** a na redu je prvi bio predsednik opštinskog suda.

BRALOVIĆ PRETI APSOM
OVOGA je g. Bralović primio na sasvim grub i surov način, kako samo dolikuje jednom sirovom čoveku koji je do tada dresirao i upravljao samo sa konjima i ergelom. Nije mu odgovorio ni na pozdrav, Bralović je predupredio predsednika suda ovim rečima: **Ja vidim da su ovde sve sami razbojnici i aramije, koji prave nered i ruše kralja i vlast, ali ja ću se postarati da sve u red doteram, a ti ćeš samo presuđivati onako kako ti ja naredim...**
Zatim je nastavio kako će on sve da pohapsi, a samu opštinsku upravu da zbaci i dovede nove činovnike verne i odane vlasti. U ovom govoru, u svom zanosu, upleo je čak i NJ. V. kralja, koji mrzi i negoduje zbog neposlušnih i nevaljalih Užičana.
I u dopisu se dodaje:
**I nek se još zna: ovo je bilo na Uskrs. Kod sebe je zatim pozvao ovdašnje svirače i kočijaše, pa je prvo Ciganima naredio da noću nigde u meani i hanu ne smeju da sviraju, a kočijašima da noću, ni za živu glavu, nikoga ne smeju po varoši u fijakerima da voze...
Zatim je na *poklonjenje* pozvao Vidoja Nevesinjca, za koga se, kako čujemo, još u putu raspitivao i pretio mu. A kada je ovaj ušao u načelnikovu kancelariju, g. Bralović ga je dočekao sa besom i vikom - da će ga isterati iz opštine, da će ga strpati u aps, da će ga poterati u Tursku ili Arnautluk, jer, navodno, na njega **kuka sto duša** - da ga pola Užica tuži...
A kada je Vidoje potražio tužbu da na istu odgovori, g. Bralović se onda prodrao: *Napolje probisvete! Zar ti misliš da ću ja Užičanima verovati! Dosta je meni da moj jedan pandur svedoči, pa ćeš ti biti s one strane brave...*
Na kraju, pošto je Vidoje Nevesinjac načelniku i na ovo hteo da odgovori, sa nezapamćenom vikom ga je isterao iz kancelarije, govoreći, kako će on, g. načelnik, u Užicu uvesti vanredno stanje, ratno stanje, zbog opozicije i svima suditi po kratkom postupku.**

LOKALNI VOJNI UDAR
**POSLE Vidoja g. načelnik Bralović je na *preslišanje* pozvao gazdu Stevana Drndara, čoveka sedih vlasi, koji je ovde vrlo poštovan i uvažavan od svih građana, pa mu je isprva počeo govoriti više savetujući, no kada je video da čiča ne ustupa svoje zemljište, on ga poče koriti, kako on, navodno, nije onaj stari Stevan koji je bio pre ulaska u radikale. G. Bralović je rekao: *Kod tebe se, čiča, kažu mi panduri, svake noći sakupljaju neki radikalci i palikuće.* Zatim je starca Stevana prodrmao za ramena i malo gušao, a onda rekao: *No, ja ću te razbojnike i bitange sve poapsiti i proterati iz Srbije u Tursku da se više nikada ovamo ne vrate! To im reci!*
Pošto je čiči Stevanu Brdaru još nešto popričao o Rusiji, Francuskoj i Americi, svoj govor je završio pretnjom: da će iz opštine isterati sve kmetove i da neće ostati nijedan patroldžija; da će on moći da bude u Užicu i kmet, i pandur, i patroldžija! I još je ovako pretio: iako samo Užičani negde i nešto zucnu i počnu da kuju tajne zavere, a on ima špijune na sve strane, odmah će u varoš dovesti vojsku, uvesti vojnu vladu i u okrugu zavesti red, a sve zakone staviti van snage i vladati narodom kako se g. načelniku ćefne...**
Ovde treba napomenuti, kaže se u nepotpisanom novinarskom izveštaju upućenom **Samoupravi**, da je g. Bralović kod sebe redom pozivao građane, svima držao vakelu i pretio apsanom i progonstvom. Govorio je da su kod njega silne tužbe, a tu su svedoci. Svi su, naravno, znali da su to panduri i patroldžije.
**Još pouzdano čujemo da je ovdašnjeg okružnog inženjera g. Matejku osudio na 20 dana zatvora, po dostavi marvenog lekara, g. Bojića, da je navodno inženjer nekog psovao - da li njega, načelnika, ili kralja i višu vlast - nije bio siguran... Međutim, g. Bralović se brzo uverio da Užičani nisu plašljiv narod. Uzalud je mahao sabljom i pretio svuda i svakome - niko te pretnje više nije fermao. A ako bi on, kojim slučajem, počeo da ih ostvaruje, Užičani su bili spremni da ga obuzdaju i vrate u granice zakona i zakonitosti i u oči mu skrešu onu narodnu: nećeš tamo kud si naumio - klizavo je kud si zabasao!**

PUSTE VAROŠKE NOĆI
UŽIČANI su svuda i na svakom mestu poručivali načelniku: **Za nas je samo zakon sila. Staraćemo se da svuda i uvek samo u granicama njegovim ostanemo. No, ako su vršioci zakona pozvani da po njemu rade i da ga od povreda čuvaju, budu izlazili iz granica njegovih, onda će biti veliko zlo...**
Ovo su građani kolektivno uputili načelniku u formi **opomene i upozorenja** da zna gde je stigao i kako da se vlada!
Uz novinski izveštaj iz Užica o Braloviću uredništvo **Samouprave** dodalo je ovaj komentar:
**Kada se čovek zrelo promisli, da Srbija posle više desetina godina svoje nove države i svog bića, posle toliko uređenja i prečišćavanja policije, činovnika i sudova, još i danas može da ima ovakve ljude kakav je g. Bralović! - postane mu sve ludo i neshvatljivo! Kada na ovako važnim državnim mestima, pored toliko obrazovanih i sposobnih sinova svojih, ona dobija za načelnika čoveka koji je svu svoju sposobnost po kaznenim zatvorima i državnim ergelama obavljao - onda mora doći do zaključka da nam u ovom pogledu i sama Turska, država javašluka i bezvlašća, zavideti može!**
Tako je, dakle, dugo trajao naprednjački teror Bralovića u užičkom okrugu koji je bio pod njegovom **vladalačkom čizmom**, kako se često u narodu govorilo, dok sa vlasti nisu sišli naprednjaci.
Posle načelnikovog **ultimatuma** da noću nema muzike, veselja po hanovima i kafanama, da nema noćne vožnje fijakerima i topota po varoši konjskih kopita - u Užicu je nastupila večernja i noćna tišina. Narod se sklanjao sa javnih mesta i povlačio u kuće. Noću su, kao da su ratno stanje i okupacija, varoškim sokacima prolazili panduri i patroldžije. Načelnik je živeo u strahu da se negde u podzemlju u dubokoj tajnosti, vazda kuju zavere protiv režima i njegove partije koja je bila na vlasti. Noću je posebno bilo zabranjeno kretanje fijakera, jer je Bralović, u svojoj paranoji, bio uveren da u Užice po pomrčini stižu **zaverenici** sa raznih strana.

POTPIS ILI ZATVOR
UŽIČKI kočijaš Joca Todorović prekršio je načelnikovu naredbu, pa je sa Bralovićem imao ovakvu nepriliku, o kojoj u svom pismu, u rubrici **Izjava**, obaveštava čitaoce **Samouprave**.
**Ja sam siroma* čovek, pa da bih zaradio danak i najnužije svoje potrebe zadovoljio, leba sebi i vamiliji da kupim, vozio sam noćas sa mojim karucama neke ovdašnje građane po varoši. No jest - al* evo muke moje - odma me iz postelje diže pandur, u kvrge metnu i po mraku, sa puškom na gotovs, vodi u kancerlariju kod g. načelnika Bralovića. I g. načelnik me ispsova i reče: *Vi Užičani ste gori nego razbojnici. Ja sam ovde od kralja poslat red da činim, a vi ne slušate moja naređenja...*
Pa mi g. načelnik zapovedi da se potpišem na nekakvu artiju. Ja iznajprije nisam šćeo, ali kada viđe na vratima osam pandura sa iskukanim tesacma i kada mi g. načelnik kaza: *Ako se ne potpišeš, odma ću te strpati u aps iz koga lasno nećeš moći izaći. U njemu ćeš da sagnjiješ i crkneš ko pseto...* Ja ovako primoran potpišem se na onu artiju, ali šta je tamo pisalo, ja ne znam. I zato ovim putem javno odričem svoj potpis sa one artije, jer me na to primorao g. načelnik sa pandurima...**

Nastavlja se