Kad je građanstvo Valjeva donelo jednodušnu odluku da se kmet Miloš Glišić izbaci iz fotelje, ovaj se zabarikadirao. Varošani su bili primorani da razvale vrata, izvošte kmeta i bace ga na smetlište.
Piše: LJubomir Tešić
U NOVINAMA nije znano šta se dalje u Užicu zbivalo sa kočijašem i fijakeristom Jocom Todorovićem, ali sličnu sudbinu je doživeo u Pirotu i izvesni građanin Gajo Stojanović. Otuda je **Samoupravi** stigao telegram sledeće sadržine:
**Juče je ovde policija uapsila delovođu opštinskog i radikalca, g. Gaju Stojanovića. Bojeći se da ga pomrčina ne izede, zamolio je pandure da malo pričekaju dok napiše testament. Nepokretno imanje ostavlja familiji; opštini pirotskoj sto dukata, sirotinji ovdašnjoj pedeset dukata, a mrtvačka kola i pristojan ukop uz crkveno opelo pedeset dukata, na apsane ovdašnje (u njima mnogo dana odležao) pedeset dukata, na svoju vanbračnu decu 110 dukata, a za zlostavljanje i gonjenje radikalaca i njihove upropašćene i nesrećne familije 100 dukata...**
U telegramu stoji ovaj dodatak i napomena:
**Gaja Stojanović sada leži u podrumu memljivom i buvljivom ovdašnje apsane, a još ne zna zašto je uopšte uhapšen i dokle će u zatvoru ostati.**
BRAVO SVESNI VALJEVCI
VELIKI deo varoši i opština, tamo gde je, posle izbora, dolazilo do smene lokalne vlasti, imalo je po jednog ili više svojih tiranina u liku kmeta, kapetana ili načelnika.
Poznato je da je Valjevo godinama tiranisao izvesni vlastoljubac i vlastodržac Miloš Glišić. Zato su, najzad, u gnevu, na zboru od 6. aprila 1882. godine, građani doneli jednoglasnu odluku da Glišića izbace iz režimske fotelje, a ako ne bude hteo da ode milom - izbaciće ga silom - batinama.
Iz varoši sa Kolubare, na koju su se ljutili mnogi srpski vladari za neposlušnost i neispunjavanja naređenja, stigla je **Samoupravi** ovakva vest:
**Najzad je zbor danas isterao Miloša Glišića iz njegove kmetovske fotelje. Sve je terorisao i tiranisao i birači više to nisu mogli izdržati. Međutim, u vezi sa Glišićem iskrsla je nova nevolja: vlast mu se toliko osladila da nikako nije hteo da napusti opštinsku zgradu i kancelariju u njoj kao da je ona postala njegova dedovina i njegova prćija u kojoj je nameravao da sedi do kraja života. On se u zgradi zabarikadirao, pa su građani morali da provale vrata, štapovima ga izvošte, uzmu za ruke i noge i tako, pred narodom, dok se on koprcao i drao, odnesu čak na pijacu i tamo bace na smeće. On se uzalud otimao i pretio sudom i pandurima, ali se niko od pretnji nije uplašio, jer su svi građani to odobravali.**
Vest se završava konstatacijom: **Tako, eto, vlast deformiše ljude i njihovu svest!** Na kraju i usklik: **Živeli svesni Valjevci!**
Iz Valjeva stižu još dve vesti:
**Nova žrtva naprednjačkog besa i ujdurme jeste Živko Nastić. NJega je ovdašnja policija kao trgovca uhapsila na svedočenje nekih turskih skitnica koji su došli u varoš iz Bosne bez pasoša. Oni su ga optužili da je razgovarao sa njima i da je pred njima javno psovao kralja Milana I i nazivao ga Nemcem koji će Srbiju ponemčiti...**
Ovome je pridodato i ovo: **Sudski pisar Robović još truli u apsani. Niti mu se sudi niti iznosi krivica. Za njega je nuđena i novčana garancija da se pusti na slobodu, ali nadležni za to neće ni da čuju, jer se boje njegovog bekstva u Tursku ili Carevinu...**
DVADESET PET PO TURU
I VALJEVSKI načelnik Radović u narodu je bio omražen. Uvek je šurovao sa hajducima kada je u Srbiji cvetala hajdučija. U vesti se ovoj optužuje da **šuruje sa ajducima**, koji su uvlačeni u međupartijsku borbu i obračune. Oni su, na mig pojedinih partija i njihovih vođa, služili kao egzekutori istaknutih opozicionara. To se mnogo puta pripisivalo i načelniku Radoviću da u tome **sa razbojnicima nalazi zajednički interes**.
I u kragujevačkom srezu bilo je svakojakih nezakonitih radnji i međupartijskih svađa i obračuna svih godina **strašnog i krvavog partaizma**. Bilo sve do Majskog prevrata (1903. godine) i nestanka sa vladalačkog trona Obrenovićeve dinastije. Potresna svedočanstva, kao ružne i tužne hronike, koje su ostale na stranicama stare, požutele srpske štampe toga doba, čitaju se sa nevericom i pitanjem: Da li je moguće da su naše pretke partijski tabori i partijska navijanja toliko zaslepele i donele takve međusobice, pojedinačne i opšte, i toliko mržnje i netrpeljivosti uvele u običan narod!
Tako, na primer, u **Samoupravi** od 27. aprila 1882. godine piše:
**Iz kragujevačkog sreza nam javljaju da tamošnji kapetan neprestano goni i kinji sve one ljude iz opozicije, a najviše radikale. Tako je sa kmetstva zbacio na sasvim nezakonit način dobrovodničkog kmeta Đorđa Milutinovića i na njegovo mesto postavio nekog Nikolu Dobričića koji slepo sluša kapetana i ropski izvršava sve njegove naredbe, pa ma bile one i krajnje nezakonite. Poslovi u opštini počeli su jako ramati i seljani su se zato žalili Odboru i tužili kmeta Nikolu. No, kapetan čim to doznade, pozva ceo Odbor *na ispit*, kazni nas sa dvadeset pet po turu, naredi da kmeta Nikolu niko ne sme da dira dok kmetuje u Dobroj Vodi, jer ga je on lično postavio... Ovim je kapetan Jovanović pogazio sve zakone, jer se dobro zna kako se u opštini bira na vlast jedan kmet.
Uprkos običaju da se preko partijske štampe pojedinačno ili kolektivno kune u vernost **svojoj partiji**, bilo je mnogo i onih koji su partiju u kojoj su bili - kleli i postajali **prebeglice** - bežali javno pod drugi partijski **barjak**.
KAKO RADI ŠPIJUNAŽA
A EVO šta se desilo Miloju Jokoviću, kafedžiji iz Čačka i zašto su ga njegovi drugovi isterali iz Napredne stranke, saznajemo sa stiranica **Videla**:
**Miloje Jokoviću, prevrtljivko i izdajico, Pododbor Napredne stranke isključuje te iz svojih redova zato što si počeo u poslednje vreme tajno da šuruješ, dodvoravaš se i ulizuješ radikalima i da im svoju meanu bez ikakve nadoknade, ustupaš za njihove tajne skupove. Još javno po Čačku i njegovom okruženju pričaš da su naprednjaci izdali Srpstvo i priklonili se Beču i Austriji i da im ližu d...e, a da su radikali bolji za Otadžbinu jer se priklanjaju u svojoj politici Rusima koji će pomoći da se svi Srbi oslobode tuđinskog ropstva i ujedine u jednu državu. Takvi dvoličnjaci nam nisu potrebni u našoj partiji. Zato na znanje svuda i svakome kažemo: Miloje Jokoviću, marš napolje iz naših redova! Više nisi član naše partije!**
U međupartijskim sukobima i raspravama zavladala je u Srbiji partizanštine još jedna neizlečiva **bolest**: špijuniranje, sumnjičenje, uhođenje i praćenje ne samo članova suparničkih partija nego i članova iz vlastitih redova - da li, na primer, čine ono što i Miloje Joković iz Čačka: s jednom javno, s drugom tajno šuruju i igraju ulogu špijuna...
I u sledećem svedočenju iz Gruže saznaje se kako naprednjaci opanjkavaju, spletkare i kude radikale i njihov stranački program, ali će im ovi, još žešće, uzvraćati:
**Juče ovuda kroz Gružu na konjima prođe nekoliko poslanika, među kojima je bilo i poznato laprdalo i mlatucalo pop Marko Bogdanović iz Kožetine. Na konaku su bili u kafani Čestine. Kada su na vratima videli plakat na kome se obaveštavaju birači o ostavci radikalaca - među kojima su i naši čestiti Đorđe i Slavko - odmah su javno počeli opanjkavati opoziciju onako kako to njima dolikuje - psovkama i svakojakim najgrđim rečima. U narodu su širili laži kako radikalci zbog ujedinjenja Srba oće da ratuju protiv čitave Jevrope; kako oće svim seljacima da poviše porezu; kako oće da donesu zakon po kome sinovi više ne mogu da nasleđuju imovinu svojih očeva; kako neće biti privatne svojine; kako neće biti venčavanja i udavanja, jer će sve žene biti zajedničke i svi ljudi zajednički... I još puno, puno, svakojakih laži...
GLOBE I ROBE
NA stranicama partijske i druge štampe tog doba uveden je još jedan običaj: pozdrav svojim izabranim poslanciima u Skupštini i njihov otpozdrav biračima.
Radikalski poslanik Dimitrije Cvetković, iz Aleksinca, otpozdravlja telegramom svojim biračima:
**Vaš pozdrav meni i mojim drugovima daje snage da i dalje u istom pravcu radimo i branimo interese našeg kraja, naših zemlodelaca i naše nam mile Otadžbine. Vidimo da jedva dišete od pritisaka policije, pandura, kajmaka, žandarma i činovnika koji svuda globe i robe, ali, kunemo vam se, neće još dugo. Vlada *čiste ustavnosti* ne može ničim boljim da vam se prikaže. Koliko god bolje budemo mogli, radićemo na tome da taj pritisak na nejaka seljakova pleća bude manji, ako nije moguće da ga u naprednjačkoj Srbiji sasvim nestane...**
(NASTAVLJA SE)
U NOVINAMA nije znano šta se dalje u Užicu zbivalo sa kočijašem i fijakeristom Jocom Todorovićem, ali sličnu sudbinu je doživeo u Pirotu i izvesni građanin Gajo Stojanović. Otuda je **Samoupravi** stigao telegram sledeće sadržine:
**Juče je ovde policija uapsila delovođu opštinskog i radikalca, g. Gaju Stojanovića. Bojeći se da ga pomrčina ne izede, zamolio je pandure da malo pričekaju dok napiše testament. Nepokretno imanje ostavlja familiji; opštini pirotskoj sto dukata, sirotinji ovdašnjoj pedeset dukata, a mrtvačka kola i pristojan ukop uz crkveno opelo pedeset dukata, na apsane ovdašnje (u njima mnogo dana odležao) pedeset dukata, na svoju vanbračnu decu 110 dukata, a za zlostavljanje i gonjenje radikalaca i njihove upropašćene i nesrećne familije 100 dukata...**
U telegramu stoji ovaj dodatak i napomena:
**Gaja Stojanović sada leži u podrumu memljivom i buvljivom ovdašnje apsane, a još ne zna zašto je uopšte uhapšen i dokle će u zatvoru ostati.**
BRAVO SVESNI VALJEVCI
VELIKI deo varoši i opština, tamo gde je, posle izbora, dolazilo do smene lokalne vlasti, imalo je po jednog ili više svojih tiranina u liku kmeta, kapetana ili načelnika.
Poznato je da je Valjevo godinama tiranisao izvesni vlastoljubac i vlastodržac Miloš Glišić. Zato su, najzad, u gnevu, na zboru od 6. aprila 1882. godine, građani doneli jednoglasnu odluku da Glišića izbace iz režimske fotelje, a ako ne bude hteo da ode milom - izbaciće ga silom - batinama.
Iz varoši sa Kolubare, na koju su se ljutili mnogi srpski vladari za neposlušnost i neispunjavanja naređenja, stigla je **Samoupravi** ovakva vest:
**Najzad je zbor danas isterao Miloša Glišića iz njegove kmetovske fotelje. Sve je terorisao i tiranisao i birači više to nisu mogli izdržati. Međutim, u vezi sa Glišićem iskrsla je nova nevolja: vlast mu se toliko osladila da nikako nije hteo da napusti opštinsku zgradu i kancelariju u njoj kao da je ona postala njegova dedovina i njegova prćija u kojoj je nameravao da sedi do kraja života. On se u zgradi zabarikadirao, pa su građani morali da provale vrata, štapovima ga izvošte, uzmu za ruke i noge i tako, pred narodom, dok se on koprcao i drao, odnesu čak na pijacu i tamo bace na smeće. On se uzalud otimao i pretio sudom i pandurima, ali se niko od pretnji nije uplašio, jer su svi građani to odobravali.**
Vest se završava konstatacijom: **Tako, eto, vlast deformiše ljude i njihovu svest!** Na kraju i usklik: **Živeli svesni Valjevci!**
Iz Valjeva stižu još dve vesti:
**Nova žrtva naprednjačkog besa i ujdurme jeste Živko Nastić. NJega je ovdašnja policija kao trgovca uhapsila na svedočenje nekih turskih skitnica koji su došli u varoš iz Bosne bez pasoša. Oni su ga optužili da je razgovarao sa njima i da je pred njima javno psovao kralja Milana I i nazivao ga Nemcem koji će Srbiju ponemčiti...**
Ovome je pridodato i ovo: **Sudski pisar Robović još truli u apsani. Niti mu se sudi niti iznosi krivica. Za njega je nuđena i novčana garancija da se pusti na slobodu, ali nadležni za to neće ni da čuju, jer se boje njegovog bekstva u Tursku ili Carevinu...**
DVADESET PET PO TURU
I VALJEVSKI načelnik Radović u narodu je bio omražen. Uvek je šurovao sa hajducima kada je u Srbiji cvetala hajdučija. U vesti se ovoj optužuje da **šuruje sa ajducima**, koji su uvlačeni u međupartijsku borbu i obračune. Oni su, na mig pojedinih partija i njihovih vođa, služili kao egzekutori istaknutih opozicionara. To se mnogo puta pripisivalo i načelniku Radoviću da u tome **sa razbojnicima nalazi zajednički interes**.
I u kragujevačkom srezu bilo je svakojakih nezakonitih radnji i međupartijskih svađa i obračuna svih godina **strašnog i krvavog partaizma**. Bilo sve do Majskog prevrata (1903. godine) i nestanka sa vladalačkog trona Obrenovićeve dinastije. Potresna svedočanstva, kao ružne i tužne hronike, koje su ostale na stranicama stare, požutele srpske štampe toga doba, čitaju se sa nevericom i pitanjem: Da li je moguće da su naše pretke partijski tabori i partijska navijanja toliko zaslepele i donele takve međusobice, pojedinačne i opšte, i toliko mržnje i netrpeljivosti uvele u običan narod!
Tako, na primer, u **Samoupravi** od 27. aprila 1882. godine piše:
**Iz kragujevačkog sreza nam javljaju da tamošnji kapetan neprestano goni i kinji sve one ljude iz opozicije, a najviše radikale. Tako je sa kmetstva zbacio na sasvim nezakonit način dobrovodničkog kmeta Đorđa Milutinovića i na njegovo mesto postavio nekog Nikolu Dobričića koji slepo sluša kapetana i ropski izvršava sve njegove naredbe, pa ma bile one i krajnje nezakonite. Poslovi u opštini počeli su jako ramati i seljani su se zato žalili Odboru i tužili kmeta Nikolu. No, kapetan čim to doznade, pozva ceo Odbor *na ispit*, kazni nas sa dvadeset pet po turu, naredi da kmeta Nikolu niko ne sme da dira dok kmetuje u Dobroj Vodi, jer ga je on lično postavio... Ovim je kapetan Jovanović pogazio sve zakone, jer se dobro zna kako se u opštini bira na vlast jedan kmet.
Uprkos običaju da se preko partijske štampe pojedinačno ili kolektivno kune u vernost **svojoj partiji**, bilo je mnogo i onih koji su partiju u kojoj su bili - kleli i postajali **prebeglice** - bežali javno pod drugi partijski **barjak**.
KAKO RADI ŠPIJUNAŽA
A EVO šta se desilo Miloju Jokoviću, kafedžiji iz Čačka i zašto su ga njegovi drugovi isterali iz Napredne stranke, saznajemo sa stiranica **Videla**:
**Miloje Jokoviću, prevrtljivko i izdajico, Pododbor Napredne stranke isključuje te iz svojih redova zato što si počeo u poslednje vreme tajno da šuruješ, dodvoravaš se i ulizuješ radikalima i da im svoju meanu bez ikakve nadoknade, ustupaš za njihove tajne skupove. Još javno po Čačku i njegovom okruženju pričaš da su naprednjaci izdali Srpstvo i priklonili se Beču i Austriji i da im ližu d...e, a da su radikali bolji za Otadžbinu jer se priklanjaju u svojoj politici Rusima koji će pomoći da se svi Srbi oslobode tuđinskog ropstva i ujedine u jednu državu. Takvi dvoličnjaci nam nisu potrebni u našoj partiji. Zato na znanje svuda i svakome kažemo: Miloje Jokoviću, marš napolje iz naših redova! Više nisi član naše partije!**
U međupartijskim sukobima i raspravama zavladala je u Srbiji partizanštine još jedna neizlečiva **bolest**: špijuniranje, sumnjičenje, uhođenje i praćenje ne samo članova suparničkih partija nego i članova iz vlastitih redova - da li, na primer, čine ono što i Miloje Joković iz Čačka: s jednom javno, s drugom tajno šuruju i igraju ulogu špijuna...
I u sledećem svedočenju iz Gruže saznaje se kako naprednjaci opanjkavaju, spletkare i kude radikale i njihov stranački program, ali će im ovi, još žešće, uzvraćati:
**Juče ovuda kroz Gružu na konjima prođe nekoliko poslanika, među kojima je bilo i poznato laprdalo i mlatucalo pop Marko Bogdanović iz Kožetine. Na konaku su bili u kafani Čestine. Kada su na vratima videli plakat na kome se obaveštavaju birači o ostavci radikalaca - među kojima su i naši čestiti Đorđe i Slavko - odmah su javno počeli opanjkavati opoziciju onako kako to njima dolikuje - psovkama i svakojakim najgrđim rečima. U narodu su širili laži kako radikalci zbog ujedinjenja Srba oće da ratuju protiv čitave Jevrope; kako oće svim seljacima da poviše porezu; kako oće da donesu zakon po kome sinovi više ne mogu da nasleđuju imovinu svojih očeva; kako neće biti privatne svojine; kako neće biti venčavanja i udavanja, jer će sve žene biti zajedničke i svi ljudi zajednički... I još puno, puno, svakojakih laži...
GLOBE I ROBE
NA stranicama partijske i druge štampe tog doba uveden je još jedan običaj: pozdrav svojim izabranim poslanciima u Skupštini i njihov otpozdrav biračima.
Radikalski poslanik Dimitrije Cvetković, iz Aleksinca, otpozdravlja telegramom svojim biračima:
**Vaš pozdrav meni i mojim drugovima daje snage da i dalje u istom pravcu radimo i branimo interese našeg kraja, naših zemlodelaca i naše nam mile Otadžbine. Vidimo da jedva dišete od pritisaka policije, pandura, kajmaka, žandarma i činovnika koji svuda globe i robe, ali, kunemo vam se, neće još dugo. Vlada *čiste ustavnosti* ne može ničim boljim da vam se prikaže. Koliko god bolje budemo mogli, radićemo na tome da taj pritisak na nejaka seljakova pleća bude manji, ako nije moguće da ga u naprednjačkoj Srbiji sasvim nestane...**
(NASTAVLJA SE)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ZVEZDI SE NEĆE SVIDETI: Evroliga donela ovu odluku o Partizanu!
Evroliga se danas oglasila, i to na način koji će obradovati sve kojima je drag KK Partizan, a ne baš one kojima je Crvena zvezda u srcu.
14. 05. 2025. u 14:00
BRNABIĆ NAKON SASTANKA U HAGU: Ja sam dala teške odgovore i branila naše suverene stavove! Pokazali su poštovanje prema Srbiji
PREDSEDNICA Narodne skupštine Ana Brnabić oglasila se iz Haga gde se sastala sa članovima dva odbora holandskog parlamenta - Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske poslove.
14. 05. 2025. u 13:58
TRAMP OTKRIO IZ AVIONA: Spreman sam da odem u Tursku na pregovore između Rusije i Ukrajine
DOK je putovao iz Rijada za Dohu, američki predsednik Donald Tramp je novinarima rekao da je spreman da ode u Tursku na razgovore o Ukrajini ako i njegov ruski kolega Vladimir Putin takođe otputuje tamo.
14. 05. 2025. u 13:53
BORBA ZA PROMOCIJU SE NASTAVLJA: "Crveni zmajevi" i "šeširdžije" nikada ne razočaraju ljubitelje golova
U revanšu polufinala plej-ofa Lige 1, Stokport Kaunti dočekuje Lejton Orijent, nakon što je prvi meč završen rezultatom 2:2. Pobednik ovog duela izboriće plasman u veliko finale za ulazak u Čempionšip.
14. 05. 2025. u 13:43
"KELOG JE MOŽDA POGREŠNO PROTUMAČIO" Sikorski: Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu
MINISTAR spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je danas da Varšava neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali će pomoći eventualnoj mirovnoj misiji podržavajući takozvani vazdušni most, garantujući bezbednost centra za pomoć Ukrajini i štiteći granicu sa Rusijom i Belorusijom.
14. 05. 2025. u 13:42
