Greh princa Aleksandra

Piše: Miodrag Janković
KOMANDANT Druge armije, general Stepa Stepanović je zatražio da se Živković izvede pred vojni sud. Tada je Živković, u panici, zatražio pomoć i od Apisa. Apis mu je velikodušno pomogao, između ostalog i zbog toga, kako se takvim nastranostima i skandalom koji je mogao da izbije, ne bi ukaljala čast srpske vojske. Živković je Apisu vratio dobročinstvo tako, što mu je uz pomoć regenta Aleksandra namestio **Solunski proces**, koji je trojicu srpskih heroja Dimitrijevića, Malobabića i Vulovića oterao u sramnu smrt, u teško podnošljivu smrt, od srpskog metka, u zoru 13/26. juna 1917, negde pored Soluna.

Posle uvođenja samvlašća 6. januara 1929. godine, Petra Živkovića je, koji je u međuvremenu postao general, kralj Aleksandar imenovao za predsednika kraljevske vlade.

o Primivši pismo od patrijarha Pavla princ Aleksandar se mnogo obradovao. Rekao je: **To je divno što se desilo. Gajim najdublje poštovanje za NJegovu svetost patrijarha Pavla, za sveti Sinod i za čitavu Crkvu. Postoji tradicija da Crkva i Kraljevina, odnosno kruna, rade zajedno za dobrobit naroda** (**Glas javnosti**, 7. decembar 2003).

LOJALNOST VATIKANU
DAKLE, **gaji veliko poštovanje**... prema pravoslavnoj veri svojih predaka i srpskom pravoslavnom narodu. Može biti. Da li je princ Aleksandar zatražio oproštaj od srpskog patrijarha zbog kršenja ovog poštovanja? Naime, odmah posle smrti svog oca, eks-kralja Petra 2, princ Aleksandar je zahtevao od urednika čuvenog almanaha **Gota** da se dinastija Karađorđevića u narednim izdanjima označi kao **pravoslavno-rimokatolička**. Urednik ovog izdanja, koje se bavi rangiranjem evropskog plemstva, Fridrih Viljem First Hoencolern je udovoljio zahtevu princa aleksandra Petra Karađorđevića.

Jedno drugo ptianje od najvećeg značaja za sada isto tako ostaje bez odgovora: Da li je NJegova svetost patrijarh SPC Gospodin Pavle ikada zatražio i dobio potvrdu od princa Aleksandra da se odrekao služenja rimokatoličkom papi? Da li je princ Aleksandar ikada javno odrekao lojalnost Vatikanu? Evo zbog čega: zbog ordena **Sveštenog Vojničkog Konstantinovskog Reda Svetog Đorđa**. Orden dodeljuje rkaljevska kuća Dveju Sicilija i može se dodeliti samo onoj osobi koja priznaje autoritet i izjavi lojalnost papi. Konstantinovski red je osnovan 1718. godine sa osloncem na papsku bulu Klimenta 11. Princ Aleksandar je rimio ovaj orden 1984. godine. Ima li SPC potvrdu da je princ Aleksandar vratio ovaj orden? Ako ima, neka javnosti predoči neophodna dokumenta.

I pored toga što tvrdi da gaji **poštovanje za sve religije** princ Aleksandar od pravoslavnih Srba očekuje najveću podršku i kaže: **Moj predak je Karađorđe i ja sam veoma ponosan na to, njegova krv teče u mojim venama**. Nije nepoznato da je Karađorđe bio iskreni pravoslavni hrišćanin. Znano je svima da je vožd imao vrlo snažno osećanje greha i da je uvek iskreno, javno i sa suzama molio Boga za oproštaj. Bio je Srbin u najboljem smislu te reči.

Zbog krvi velikoga srpskgo Vožda koja **teče u njegovim venama**, zar princ Aleksandar ne smatra da ga bar to obavezuje da bude iskren pred narodom? Umesto da govori da **u demokratiji svako ima pravo da bude ono što poželi**, zar ne bi bilo bolje da Srbima kaže da li se on odrekao lojalnosti Vatikanu? Ako se odrekao, onda bi ta činjenica mogla mnogo novih glasova da donese koaliciji Velje Ilića i Vuka Draškovića.

KRUNA NA PISMU
POSLE pisma koje je dobio od patrijarha Pavla, princ Aleksandar Petra Karađorđević ušao je u kampanju i asd ubeđuje narod da je on ta ličnost oko koje Srbi treba da se okupe i slože. Kaže da je to izvesno, samo najpre treba njega krunisati pa će sloga svima zasijati kao jarko sunce.

U našem narodu postoji jako osećanje da na čelu države treba da bude domaćin. Narod kralja zamišlja kao prvog domaćina, primernu porodičnu ličnost na koju svako treba da se ugleda. Ako bi sad neka **zvanična ustanova istinski demokratskog sitema** donela odluku da princ aleksandar bude kralj, da vidimo na šta bi narod imao da se ugleda.

Princ Aleksandar je drugobračan. Iz prvog braka sklopljenog 1972. godine sa princezom Marijom da Glorijom od Orlean-Braganse ima tri sina: Petra, Filipa i Aleksandra. U braku sa Katarinom Batis, koja je takođe drugobračna, braku morganatskom sklopljenim 1986. godine, nije imao poroda. Katarina je u prvom braku sa izvesnim DŽekom Endrjusom imala dvoje dece: sina Davida i ćerku Elison. Oboje često borave u Beogradu i Elison je od nedavno razvedena. Od osoblja u dvoru na Dedinju i raznih drugih beogradskih protokola princeza Katarina zahteva da njena deca moraju biti oslovljavana kao **NJihova Kraljevska Visočanstva**.

Princ Aleksandar sebe smatra za **prestolonaslednika**. I njegova supruga princeza Katarina piše se kao **prestolonaslednikovica** - na njenim pismima iznad njegovog imena i ove titule stoji srpska kruna! To znači da su i on i ona pretendenti na srpski presto. Bilo bi zanimljivo i krajnje poučno da se narodu objasne zaslug eporodice Batis za srpski narod i srpsku krunu. Ono što sada znamo je vrlo oskudno: otac princeze Katarine je građanin robert Batis koji ima grčko državljanstvo i razveden je od žene koja ej na svet doenla **prestolonaslednicu** Katarinu. Bio je knjigovođa u jednoj grčkoj firmi koja se bavila proizvodnjom kožne galanterije. Prema nekim svedočenjima Robert Batis je bio utakmničen zbog manjka u kasi preduzeća. Bilo bi zanimljivo i poučno da se objavi i čime se bave **princeza** Elison i **princ** David. Sin i ćerka jedne srpske kraljice takođe treba da budu za ugled podanicima njihove majke i njihovog očuha.

(NASTAVLJA SE)