Pismo puno nade

Piše: Miodrag Janković
PRINC Aleksandar sebe smatra za **prestolonaslednika**. I njegova supruga princeza Katarina piše se kao **prestolonaslednica** - na njenim pismima iznad njenog imena i ove titule stoji srpska kruna! To znači da su i on i ona pretendenti na srpski presto. Bilo bi zanimljivo i krajnje poučno da se narodu objasne zasluge porodice Batis za srpski narod i srpsku krunu. Ono što sada znamo je vrlo oskudno: otac princeze Katarine je građanin Robert Batis, koji ima grčko državljanstvo i razveden je od žene koja je na svet donela **prestolonaslednicu** Katarinu. Bio je knjigovođa u jednoj grčkoj firmi koja se bavi proizvodnjom kožne galanterije.
Prema nekim svedočenjima, Robert Batis je bio utamničen zbog manjka u kasi preduzeća. Bilo bi zanimljivo i poučno da se objavi i čime se bave **princeze** Elison i **princ** David. Sin i ćerka jedne srpske kraljice takođe treba da budu za ugled podanicima njihove majke i njihovog očuha.
Princ Aleksandar Petra Karađorđević govori i ponavlja da je on **šef kraljevskog Doma**. Tako se predstavio vlastima koje su mu dale dvorove na Dedinju na korišćenje 17. jula 2001. godine. U Ugovoru koji je potpisao sa vladom Jugoslavije koju je predstavljao premijer Zoran Žižić stoji da se dvorovi daju na korišćenje svim članovima porodice Karađorđević.
Princ Aleksandar je odmah zabranio kneginji Jelisaveti svaki pristup i dvorove (i pored činjenice da je ona jedina od živih Karađorđevića koja je rođena u Belom dvoru) i ćerki kneza Pavla Karađorđevića zapretio nekakvom **osvetom**.
Vešto i skoro neprimetno, i sa ostalim članovima porodice nije bio milostiviji. Princa Vladimira - sina krljevića Andreja Karađorđevića - toliko je uvredio da mu ovaj princ odriče svako pravo na starešinstvo i u javnost iznosi detalje o dvoličnosti princa Aleksandra. Sa naslednicom kraljevića Andreja kneginjom Evom-Marijom Karađorđević princ Aleksandar je na ratnoj nozi već šest godina. Sa knezom Aleksandrom - sinom kneza Pavla - princ Aleksandar Petrov je u sukobu oko krune. Naime, posle višegodišnjih pokušaja da javnosti objasni ko je princ Aleksandar Petrov zaista, knez Aleksandar Pavlov je nedavno iskoračio i u jednom intervjuu rekao da je i on u utakmici za srpsku krunu. Knez Aleksandar Pavlov će naredne godine napuniti osamdesetu godinu, ali on na godine ne haje i izjavljuje da su pretendenti na srpski presto on, princ Vladimir i princ Aleksandar Petrov.
Naravno, sada je jasno da knezu Aleksandru i princu Vladimiru nedostaje po pismo od patrijarha Pavla kao i **iskrena** podrška koalicije Velje Ilića i Vuka Draškovića. Može li ovakav čovek da bude nametnut narodu za prvog domaćina, kada u svojoj porodici nije šef - kakav bi on šef bio narodu posle krunisanja. Po svoj prilici, ličnost princa Aleksandra ne bi vodila integracijama - slozi, već dezintegracijama - novoj neslozi.
Nedavno (29. jula) je princ Aleksandar Petrov, u saopštenju svoje kancelarije, potvrdio da se 2001. godine lažno predstavljao kao **šef kraljevskog Doma**. On je objasnio da za svoju porodicu smatra: **njegovu suprugu Katarinu i njegova tri sina**. Time je želeo da objasni da je njegov rat protiv ostalih naslednika imovine Karađorđevića sasvim legitiman - on se bori da svojoj porodici prigrabi što više može a ostalima - šipak.
Vladi Srbije uputio je predlog zakona prema kome bi trebalo iznova nacionalizovati dvorski kompleks a njega ostaviti u dvoru da uživa do kraja života, s tim što bi sve troškove održavanja dvorova trebalo da snose poreski obveznici države Srbije. Mlađan Dinkić je obećao princu Aleksandru da će, ako G17 plus pobedi, i on postane ministar finansija, odmah sve učiniti da se prinčeva zamisao ostvari!
Otkako se uselio u dvorove na Dedinju 17. jula 2001. godine, princ Aleksandar još nije objasnio javnosti odakle mu novac kojim plaća izdržavanje dvorova, krunski kabinet i krunsku kancelariju, mnogobrojne prijeme. Najumerenije procene kreću se do sume od 50.000 evra mesečno. Više puta je lakonski odgovarao da je on radio i zaradio i da ima od čega. Budući da sad otvoreno zahteva da postane kralj ove zemlje, bilo bi normalno da svojim budućim podanicima kaže u kojim je firmama radio, koliko vremena i kolika mu je bila plata, a kolika mu je sad penzija. Sve bi njegove navode, razume se, bilo lako proveriti i tako bi, ako je istina šta tvrdi, napokon narod prestao da priča o njegovim finansijerima: o Grcima brodovlasnicima, o tajnim engleskim parama, o tajkunima iz doba Miloševića koji preko njega peru prljav novac...
Zašto je sve ovo potrebno? Kako bi se neupućen narod uverio da bi monarhija na čelu sa princom Aleksandrom bila bolja, poštenija, uspešnija od republike i da bi nas to uvelo u evropu.
I kako bi se ispunio Karađorđev zahtev: Hoću sa vama, ali neću pred vama. Da ne zaboravimo i srpski jezik. Te reči velikog vožda princ Aleksandar izgovara na svoj način: **Ja sam za vami.**
I da zaključimo. Pismo patrijarha Pavla ima veliku vrednost za one koji iskreno žele da Srbija jednog dana opet postane kraljevina. Kako se ne bi vratila **nezapamćena tiranija** kraljevina mora biti zasnovana na istini i samo na istini. Jer kraljevina se utemeljuje na ljubavi za kralja, ne zasniva se na glasačkim kutijama, prevratima i prevarama u Narodnoj skupštini. Te prave, nezlobive, nepatvorene ljubavi za princa Aleksandra Petra Karađorđevića u Srbiji nema. On nije domaćin na koga bi se ljudi ugledali. On ne zaslužuje da bude srpski kralj.

(Kraj)