Spremni za odlučan boj

Piše: dr Miladin Stevanović

OČEKUJUĆI napad Turaka, Karađorđe je tek po danu do tančina mogao da sagleda grandiozno delo koje su njegovi ustanici izgradili u toku prethodnog dana i noći. Bio je prezadovoljan.
Bio je to ogromni četvorougaoni šanac u koji se moglo smestiti svih njegovih 8.000 vojnika i četiri topa. Na grudobranima su bile postavljene hrastove palisade od prošća sa prorezima za gađanje. Čeoni unutrašnji nagib grudobrana i topovskih tabli bio je obložen isprepletanim prućem. Banketi (mesta za gađanje) su bili izgrađeni tako da su se na njima vojnici mogli rasporediti u dva reda. Unutar šanca su bila skloništa za džebanu. Na uglovima šanca table i postolja za četiri topa, odakle su prema Šapcu preteći bile uperene topovske cevi. Rovovi oko šanca su bili široki i duboki, sa brkljačama na ivicama i zašiljenim koljem na dnu. Spolja iza rova, bile su zaseke i kurjačke jame načičkane zašiljenim koljem.

SPREČENO IZVIĐANJE TURAKA
Na ivicama šanca su se vijorile dve ustaničke zastave.
Ovakav šanac, spremnost i mirnoća vojnika, koji su sa puno samopouzdanja očekivali Turke, ulivali su nadu Karađorđu da će se uspešno odupreti Turcima.
Turaka nije bilo. Međutim, tek kada je sunce visoko odskočilo, jedan odred turske konjice učini nekoliko ispada prema šancu. Dočekaše ga i vratiše ustanička predstražarska odeljenja.
Turske namere su prozrete. Da bi sprečio izviđanje svojih položaja i uznemiravanje vojske Karađorđe je naredio pop Luki Lazareviću da izvede, manji konjički odred prikrije ga u šumi ispred šanca i protera Turke ako se opet pojave.
Luka Lazarević je poslao odred pod komandom Lazara Mutapa i Cincar Janka. Kada se turska konjica ponovo pojavila, oni su pustili da na njih predstražarska odeljenja saspu vatru, pa kada su Turci okrenuli leđa, jurnuli za njima. Proterali su ih sa Mišarskog polja i ugrabili 20 turskih glava.
Istovremeno su na ustaničke zasede po šumama naleteli turski izviđači. Palo je dosta turskih glava. Videvši da su se ustanici dobro obezbedili sa svih strana, obustavili su takve akcije.
Vožd je nervozno šetao po šancu. NJemu se žurilo. Morao je da izvojuje odlučnu bitku sa Sulejman-pašom, pre nego što Turci ponovo navale na Deligrad. Sulejman-paša je oklevao i dalje.
Dvanaestog avgusta Karađorđe je od jednog srpskog seljaka koji se probio preko šuma do Mišarskog polja saznao da se Turci spremaju da napadnu ustanike 13. avgusta. Kada je to potvrdio obaveštajac - golać Zeke Buljubaše koji je noću 11/12. avgusta preplivao Savu iz Srema, Karađorđe naredi da se vojska te noći dobro odmori i nahrani, i da se preduzmu sve potrebne mere za sutrašnji doček Turaka.

SVIMA KONKRETAN ZADATAK
KARAĐORĐE 13. avgusta ustade rano i izađe pred šator. Dočekaše ga njegov buljubaša Petar Jokić, Stojan Čupić i Zeka Buljubaša.
Oni ga obavestiše da je noć bila mirna, da srpske predstraže budno osmatraju Turke, ali da još nisu primećeni nikakvi turski pokreti prema Mišarskom polju.
Vožd razdeli na banketu borce u dva reda, a iza njih opet u dva reda, borce koji će zamenjivati prve dok oni budu punili puške.
Za svaku stranu šanca su određene rezerve za zamenu poginulih i ranjenih boraca i za odbijanje Turaka ukoliko bi uspeli da prodru u šanac.
Određeni su i borci koji će dodavati barut i olovo i izvlačiti ranjene i poginule i snabdevati šanac vodom.
Na istočnoj strani šanca obezbeđeno je sklonište za prihvat ranjenih boraca.
U vojsci su vladali savršeni red i disciplina.
Imajući u vidu efikasnost koju je trebalo postići i da ustanička vojska ne raspolaže sa velikim količinama baruta i olova, Karađorđe je naredio da se na Turke puca tek kada se budu približili šancu, i to kada on da znak pucnjem iz svoje krdžalinke. Zapretio je smrtnom kaznom ako neko postupi drugačije.
Pokraj svakog topa, među kojima su se nalazili i miljenici ustanika Krnja i Šiba, ležale su gomile đuladi i karteča, kao i vreće sa barutom. Iza topova su gorele vatre za pripaljivanje topovskih fitilja.
- Kojekude - obrati se Karađorđe tobdžijama - i vi ćete pucati posle moga pucnja iz krdžalinke. Udrite prvo kartečom i najveće gomile i najbliže. Kada ih razbijemo i poteramo dalje, onda đuladima. Ali, pazite naše pešake i konjicu koji će ih terati!
Karađorđe uputi Petra Jokića kod popa Luke Lazarevića i prote Mateje Nenadovića. Dao mu je precizne upute za Luku i protu: kada i sa koje strane da udare konjicom.

SRPSKA KONJICA
POP Luka i prota Mateja se dogovore da sva konjica izjaše i prikrije se u šumarcima na istočnoj ivici Mišarskog polja. Podeliće se u dve kolone, jurnuti istovremeno kada to bude najpogodnije i izvršiti udar u turske bokove sa leve i desne strane.
(Nastaviće se)