Velika ustanička pobeda

Piše: dr Miladin Stevanović
POSLE podne Turci obnoviše napad na srpski šanac, isturivši uz ivicu šume svoju konjicu kako bi zaštitili bok pešadije od srpske konjice. Ova turska konjica se u neposrednoj blizini šanca sudari sa srpskom konjicom. Videvši da je srpska konjica neuporedivo manja od njegove, Kulin-kapetan, koji je predvodio tursku konjicu, izvrši juriš i uspe da je razbije i rastera. Mnogi konjanici, a među njima i Jakov Nenadović, spasiše glavu uskačući u šanac ili bežeći u gustu šumu.
Deo Lukinih konjanika se nađe u centru, zahvaćen sa svih strana konjicom Kulin-kapetana. Nemade kuda da uzmakne, pa hrabro izginu naočigled čitave srpske vojske, koja zbog nastupanja turske pešadije prema šancu nije mogla da im pomogne.
U toku borbe omaleni i vižljivi pop Luka Lazarević na svojoj bedeviji, u seljačkoj odeći i sa fesom na glavi, susrete se sa obesnim, krupnim i gospodski obučenim Kulin-kapetanom. Turčin je jahao na arapskom atu, bio je zaštićen pancirnom košuljom i kalpakom i nosio pozlaćeno oružje.
Kulin-kapetan dočeka svojom sabljom Lukinu, prebi je nadvoje i zahvati Luku po temenu. Luka oblete oko Kulina, iznenada mu se približi i raspali ga po glavi dugačkom gvozdenom šipkom za punjenje puške. Turčina obli krv.
Turci iz pratnje Kulin-kapetana napadoše Luku i zadadoše mu dve rane. Kad se pribra, na Luku polete i Kulin-kapetan. Luka zadobi još nekoliko rana. Videvši da je sve izgubljeno, skoči s konja u čestar i prikri se.

JURIŠI VOŽDOVE PEŠADIJE
KARAĐORĐE je uspeo da usredsređenom topovskom i puščanom vatrom odbije i taj turski napad. Kada Turci ustuknuše, opet otvori kapije šanca i ustanička pešadija izlete. Dugo je progonila Turke. Opet su prednjačili Zekini golaći, od kojih trojica od njih ostadoše na bojnom polju, a nekoliko njih zadobiše rane.
Vožd ponovo povrati vojsku i uredi je u šancu. Oko četiri po podne Turci izvedoše još jedan žestoki napad. Borba potraja do šest časova, kada Turci malaksaše i počeše da se povlače sa bojnog polja. Ispratili su ih hiljadama puščanih tanadi i topovskim đuladima.
Na Mišarskom polju se sve utiša.
Ocenivši da Turci više nemaju snage da obnove napade i videći ih gde zamiču prema Šapcu, Karađorđe isturi jako obezbeđenje na plato Mišarskog polja prema Šapcu. Onda naredi da jedan deo ustaničke vojske izađe iz šanca i sa bojnog polja pokupi mrtve i ranjene drugove, džebanu i opremu.
Među ustanicima zavlada velika žalost kada, na mestu gde se pop Luka Lazarević sukobio sa Kulin-kapetanom, nađoše njegovu sabljom presečen krvavi fes. O tome obavestiše Karađorđa. On naredi da se nađe njegovo telo. Nigde ga nije bilo.
Radosti ustanika i Karađorđa nije bilo kraja kada po noći sa ivice Mišarskog polja, iz šume, krvav i izranjavan, dobaulja legendarni komandant konjice iz ovoga boja pop Luka Lazarević. Odnesoše ga u Karađorđev šator.

ŽALOST I PONOS
TURCI u toku narednog dana ne obnoviše napad, pa ustanici, koristeći zatišje, uz najveće vojne počasti, u prisustvu Karađorđa i svojih staređina, sahraniše poginule drugove na Mišarskom polju. Ovoga puta se Zeka i njegovi golaći sa velikom tugom i bolom oprostiše i sa svojih sedam drugova golaća, davši zavet da će ih osvetiti.
Pored tuge za izgubljenim drugovima, bilo je i radosti. Ustanici su, iako malobrojniji, zadobili jednu od najvećih bitaka u Prvom srpskom ustanku i ogroman plen.
Na Mišarskom polju Turci su ostavili hiljade mrtvih. Poginuli su i Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika i njegova dva sina, derventski kapetan i mnogi drugi.
Među ustanicima, seljacima okolnih sela i Srbima na austrijskoj strani i preko Drine zavlada neopisivo oduševljenje i radost. Od austrijskih osmatrača sa one strane Save polete u Beč vest koju niko nije očekivao - o velikoj pobedi ustaničkog oružja. Ona brzo obiđe celu Evropu.

SPREMNI
PROTA Smiljanić ostade sa delom ove vojske u Kitogu, Miloš Pocerac zaposede položaje od Kitoga do Cera, a Stojan Čupić staze i prolaze od Kitoga do Save. Oni poobaraju grmove, načine zaseke, postave zasede i pripreme se da dostojno dočekaju Turke.
Poraženi i demoralisani Turci se okupe oko Šapca. Jedan deo njih se zbije u tvrđavu, a ostali ostanu pod tvrđavom pokraj Save.

(Nastaviće se)