Mir samo prividno

Piše: dr Miladin Stevanović
RUSIJA je izgubila elitni deo svoje vojske u borbi sa Francuzima i finansijski bila iznurena, pa je bila prinuđena da ponudi mir Napoleonu.
Mir sa Rusijom je odgovarao i Napoleonu pošto je bio u prilici da za svoju saveznicu Tursku iznudi znatne ruske ustupke, dobije odrešene ruke za ostvarivanje svojih planova u Španiji i svede neizmirene račune sa Engleskom, Nemačkom i Austrijom.
Rusi i Francuzi su potpisali Tilziski mir sedmog jula 1807. godine.
Što se tiče Rusije i Turske odredbama ugovora o ovom miru bilo je predviđeno da sva neprijateljstva između Rusije i Turske imaju odmah prestati i da ruska vojska odmah napusti Vlašku i Moldaviju. Shodno ovom ugovoru Rusi i Turci su zaključili ugovor o miru u Sloboziji 24. 8. 1807. godine.
Srbi su u ovom miru pomenuti samo utoliko, da se mir odnosi na srpsko-rusko ratovanje oko Vidina i u Timočkoj Krajini, pa je ostalo otvoreno pitanje da li se mir uopšte odnosi i na srpsko-tursko ratovanje na Drini, kao i drugim mestima gde su se vodile borbe.
Pristigli ruski izaslanik u Srbiji, Rodofinkin je tumačio da se mir po ugovoru Rusije i Turske u Sloboziji odnosi i na Srbe i Turke na svim ratištima, ali su Turci ovo pobijali, što je činio i bosanski vezir Ali-paša, koga je francuski konzul u Travniku podsticao da nastavi rat sa Srbima jer mu je ovo izuzetna prilika da ih pobedi.
Tako je bosanski vezir i dalje držao na Drini oko 40.000 vojnika, ratoborno se ponašao i iščekivao pogodan trenutak da upadne u Srbiju.
U ovakvoj situaciji, Karađorđe je morao da skoro svu vojsku koju je mobilisao u proleće 1807. godine i pokrenuo na frontove, zadrži na okupu do kasne jeseni 1807. godine, a izvestan njen deo i u toku 1808. godine.
Turci su bili poseli skoro čitavu levu obalu Drine, Stojan Čupić je posle proterivanja Turaka sa teritorije Srbije kod Badovinaca, opet morao da rasporedi svoju vojsku na isti način da čuvaju Drinu, počev od ušća Jadra u Drinu, do uliva Drine u Savu.
Kod ovakvog rasporeda Zeka Buljubaša sa svojim golaćima opet dobi na čuvanje Drinu u njenom donjem delu i uspostavi svoje baze u Parašnici.
Sada brojniji Turci na levoj obali donje Drine, a naročito oni kod Bosanske Rače učiniše nekoliko pokušaja upada u mačvanska sela na njegovom sektoru, ali ih on suzbi i natera na povlačenje uz velike gubitke.
Pokušaje da se dohvate bogatih mačvanskih sela, opljačkaju ih i izvide srpske položaje i mogućnost za odbranu su Turci u toku 1808. godine učinili i na drugim sektorima Drine, ali su i ovde bili dočekani od ustaničkih jedinica i naterani na povlačenje.
Vladalo je napeto iščekivanje kako će postupiti Turci u toku 1808. godine, a njihov napad se mogao očekivati svakoga časa, jer su im velike snage i dalje bile na okupu i domaku Drine!
Turska je 24. marta objavila rat Rusiji. Praviteljstvujušći sovjet je 10. aprila doneo odluku da se Srbija i ovoga puta pridruži Rusiji i nastavi rat sa Turcima.
Nadajući se u rusku pomoć u težnji da se ustanak proširi i na susedne turske pokrajine, ustaničke starešine su se odlučile za ofanzivna dejstva.
Tako je po ratnom planu trebalo preći istovremeno u napad na svim frontovima i dići na ustanak krajeve sa srpskim življem. Odlučeno je da Sima Marković umesto bolesnog Jakova Nenadovića, komanduje drinskim frontom, Milenko Stojković istočnim, Miloje Petrović južnim prema Nišu, a Karađorđe jugozapadnim, glavnim strateškim frontom ustanika. Karađorđe je trebao da se spoji sa Crnogorcima, sa kojima ranije zbog ruskog uticaja nije došlo do čvršće saradnje.
Karađorđe je imao za cilj da preseče veze Bosanskog pašaluka sa Rumelijom, odnosno da otcepi Bosnu i Hercegovinu od ostalih delova Turske, da ustanici iz Srbije dopru do Lima i Tare i preko pobunjenih brđanskih plemena dođu u vezu sa Crnom Gorom i Hercegovinom.
On uputi pismo crnogorskom vladici, obavesti ga o namerama srpskih ustanika i izvršenim pripremama, o kontaktima sa ruskim glavnokomandujućim na Dunavu i pozva ga da i on krene u borbu.

RUSIJA POMAŽE
POČETKOM marta 1809. godine Karađorđe je dobio pismo od glavnokomandujućeg ruskih snaga na Dunavu feldmaršala Prozorovskog, koji ga je obavestio da je rat sa Turcima na vidiku. On ga je pozvao da Srbi izvrše pripreme za predstojeći rat i obavestio da Rusija šalje Srbiji 1.000 pušaka, 30.000 metaka za puške i 3.000 dukata.
(Nastaviće se)