Karađorđe stiže svud

Piše: dr Miladin Stevanović
VIDEVŠI da Karađorđe sa pešadijom i konjicom već prodire u turske šančeve i da su Zekini golaći niz Štiru stigli gotovo nadomak glavne kapije lozničkog šanca, Ante Bogićević otvori obe kapije glavnog lozničkog šanca, pa i sa te strane ustanici navališe na Turke.
Turci ne izdržaše strahoviti nalet, jurnuše prema starim šančevima na Drini, dohvatiše se lađa i čamaca i počeše da beže preko Drine.
Ozlojađeni Ali-paša, koji se i sam nađe na drugoj strani Drine, pokuša da zaustavi bekstvo svoje vojske. Gađao je francuskim topovima koji su mu tek bili pristigli u pomoć područje na desnoj obali Drine prema kojem je bežala njegova vojska. Međutim, ni to ne zaustavi razbijene i uspaničene Turke, koji, ne znajući šta da čine, uleteše u zonu koju je tukla njihova artiljerija.
Ustanicima pade u ruke čitav turski logor, dosta oružja, municije i druge opreme.
Ali-paša zvornički sutradan uputi delegaciju Karađorđu sa molbom da svoje mrtve i ranjene pokupi sa bojnog polja. Nudio mu je primirje, do Đurđevdana naredne godine.
Karađorđe to prihvati i sa Ali-pašom ugovori primirje. To mu dobrodođe da se okrene prema Turcima kod Crne Bare.
Čim sredi prilike oko Loznice, Karađorđe ostavi Antu Bogićevića sa njegovom vojskom kod Loznice, naredi mu da zaposedne šančeve pored Drine, kao i loznički glavni šanac i da budno prati turska kretanja na drugoj obali i o tome ga obaveštava. On uze ostalu vojsku i zaplenjene turske topove i krete prema Crnoj Bari, gde se bila ulogorila i utvrdila još veća turska vojska.
Na čelu Karađorđeve vojske išao je Zeka Buljubaša sa svojim golaćima. Pratio ih je Karađorđe koji gotovo za stopu nije hteo da zaostane za njima.
Naredne noći Zeka i Karađorđe se sa znatno ojačanom ustaničkom vojskom pristiglom iz Šumadije, turskim topovima i municijom zaplenjenim na Tičaru, približiše turskom logoru u Crnoj Bari i tamo izgradiše šančeve.
Iznenađeni Turci, videvši u svojoj blizini ustaničku vojsku, navale na nju. Dođe do krvave borbe, u kojoj ustanici puščanom i topovskom vatrom odbiše nekoliko snažnih turskih napada. U pogodnom trenutku Karađorđe ubaci konjicu i povede na juriš pešadiju iz šančeva. Dođe do strahovitog boja, u kojem ustanička vojska razbi i pretera Turke preko Drine.
Posle teških turskih poraza kod Loznice i Crne Bare, bosanski vezir se uplaši da ustanička vojska ponovo ne pređe u Bosnu na širem području, pa ugovori sa Karađorđem mir na Drini preko zime i obaveza se da svoju vojsku povuče dalje od reke.
Karađorđe naredi da se ustanička vojska raspusti kućama na zimovanje. Regularnu vojsku, sa nešto nahijske vojske, ostavi da čuva granice u ranije pripremljenim šančevima, utvrdama i zimovnicima.
Posle boja na Crnoj Bari, Zeka Buljubaša i njegovi golaći se opet vratiše u svoju Parašnicu odakle je i dalje trebalo da čuvaju donji tok reke Drine.
Borbe Rusa i Srba protiv Turaka se nastaviše i 1811. godine.
Ruska vojna komanda je posle značajnih pobeda nad Turcima na Dunavu krajem 1810. godine predviđala za proleće 1811. godine veliku ofanzivu na Balkanu uz sadejstvo srpske vojske, ali ih je u ovome te godine omeo Napoleon.
Srpska vojska je na proleće 1811. bila ponovo mobilisana i na okupu.
U oktobru je Sulejman-paša Skopljak prešao Drinu kod Uzovnice izbio na Sokolske planine, uputio ka Peckoj. Sledile su velike borbe na Bratačiću, Gornjoj Bukovici i Staparima. Suzbijen iz Podgorine, on se opet uputio ka Drini, prebacio preko kamenitog Proslopa. Natavljene su borbe u Azbukovici, gde je konačno suzbijen i nateran da se vrati preko Drine.
Za vreme borbi sa Sulejman-pašom u Azbukovici, Ali-paša Vidajić sa 12.000 Turaka iz Zvornika pređe Drinu kod Crne Bare, gde potisnu slabije snage Stojana Čupića i krenu da robi i pali Mačvu.
Stojan Čupić mobilisa nove snage i pozva u pomoć Zeku Buljubašu, Luku Lazarevića i Živka Dabića. Oni odluče da sačekaju Turke na Crnobarskom Salašu. Tu iskopaju dva šanca i u njih smeste 1.200 ljudi i top **krnju** koji je bio i na Mišarskom polju. U toku borbe koja potraja čitav dan, potuku Turke.
Borbe oko Soko-grada i na Drini se završiše krajem novembra. Čitava desna obala Drine od ušća u Savu do Rače bila je slobodna.

ZNAČAJNE POBEDE
U OKTOBRU, Huršid-paša pokrene vojsku protiv ustanika i izađe na Gramadu. Karađorđe naredi Mladenu Milovanoviću da na njega udari od Sokobanje, a on krete od Aleksinca. U borbama 22. i 23. oktobra izvojevali su sjajnu pobedu.
Krajem te godine na slobodnu teritoriju Srbije pođe i Numan- paša pećki, ali ga ustanička vojska spremno dočeka. Potukla ga je i oterala nazad. Tako se 1811. godina završila sa nekoliko značajnih pobeda ustanika, a Srbi su sačuvali ranije uspostavljenu granicu sa Turcima.
(Nastavlja se)