Operacija **drumski razbojnik**

Piše Marjan KRANJC
PRETPOSTAVLJA se, a postoje i neki pokazatelji, da je nemačka radioprislušna i dešifrantska služba, koja je inače bila veoma aktivna i uspešna sve vreme od 1941. do 1945. i na području Jugoslavije, došla do većine partizanskih obaveštajnih podataka strateškog i operativnog značaja. Vrhovni štab NOVJ imao je, naime, povremeno radio-veze sa glavnim štabovima Slovenije, Hrvatske i Srbije, a kasnije i sa pojedinim korpusima i armijama. Nemci, međutim, nikako nisu mogli da **otvore** neke telegrame. To važi pre svega za one na relaciji Tito - Staljin, Kopinič - Kominterna i Tito - Kopinič. Sve ostale nisu im zadavale glavobolju.

Analiza nemačkih dešifrovanih dokumenata nesporno potvrđuje da su **otvorili** sve depeše razmenjene između VŠ NOVJ i Glavnog štaba NOV Hrvatske od 7. do 11. septembra 1943. Došli su do za njih dragocenih podataka, na osnovu kojih je komandant nemačkog štaba za Jugoistok, ferdmaršal Maksimilijan fon Vajksl planirao akcije za razbijanje partizanskih snaga, što bi onemogućilo ostvarivanje Titovih strateških planova, zatim pokretanje posebnog **zahvata** - atentata na Tita (njegovo zarobljavanje i likvidiranje Vrhovnog štaba).

Za prvi zadatak predvideli su da ubace čitavu drugu tenkovsku armiju, pod komandom general-pukovnika dr Lotara Randuliča. Ovo naređenje lično mu je izdao Hitler. Napad na VŠ NOVJ i zarobljavanje Tita povereni su četvrtom brandenburškom puku i specijalnoj jedinici **Kirchner**. Plan napada na Tita, VŠ i sve članove AVNOJ nazvan **Drumski razbojnik** konačno je razrađen do tančina 2. novembra 1943. godine. Predviđao je učešće četiri ratne grupacije 4. puka Brandenburg od 5. do 10. novembra, u dva pravca, uz učešće nemačke avijacije u Hrvatskoj.

Tito je iznenada promenio raniju oduku o održavanju zasedanja AVNOJ u Otočcu 14. novembra 1943. Depešom je 11. novembra javio Centralnom komitetu KP Hrvatske da će se zasedanje održati oko 25. novembra u sedištu Vrhovnog štaba. Nemci su bili zbunjeni. Znali su da se VŠ tada nalazio u Jajcu. Nisu imali vremena da svu operaciju preusmere sa Otočca. Za napad na Jajce trebala su im najmanje dva padobranska bataljona, snažne pešadijske, planinske i motorizovane jedinice. Nemoćni, odustali su od akcije **Drumski razbojnik**.

Dojave o pripremama te nemačke akcije Tito je dobio iz više izvora. Prvi podatak dostavio mu je još 12. septembra Uglješa Danilović. Zatim, 4. novembra Glavni štab NOV Hrvatske. Sedam dana kasnije generalni sekretar Kominterne Georgi Dimitrov posebnom vezom poslao mu je signal da Nemci na sve načine pokušavaju da saznaju tačnu lokaciju gde se nalazi Vrhovni štab, sa namerom da ga unište i ubiju Tita.

Obaveštajni centar Kominterne u Zagrebu, koji je vodio Josip Kopinič, dobio je 1942. informaciju iz centrale Gestapoa u Beču o uspešnom delovanju gestapovsko-ustaškog agenta u Vrhovnom štabu NOVJ. Informaciju je ubrzo zatim potvrdio i najbolji agent centra Stanislav Kopčok. NJegova obaveštajna veza, pod pseudonimom **Medved**, major Gestapoa javio mu je depešom: **Centar Gestapoa i ustaški obaveštajni centar u Zagrebu dobijaju specijalne informacije iz vaše vrhovne komande. Budite oprezni, jer će naš kontakt zapasti u teškoće ako se to ne otkloni.**

Kopinič je o tom izuzetno važnom otkriću hitno obavestio svoju centralu u Moskvi, i ujedno zamolio da sve odmah prenesu Titu. Bezuspešno je pokušavao da otkrije kakve informacije šalje agent i ko je on. Tek nekoliko meseci kasnije dobio je dojavu iz Beča da se verovatno radi o jednom od telegrafista u Vrhovnom štabu NOVJ. Tačnije, o šifrantu kojem su dostupne sve depeše. Postavio je zamku.

Šefu šifrantskog odeljenja pri VŠ NVJ Pavlu Saviću uputio je depešu sa posebnim šifriranim ključem, poznatim samo njima dvojici. Savić je odmah upozorio Tita. Usledio je Titov odgovor Kominterni. Poručio je Dimitrovu: **Zabranite Valdesu da vređa naš Vrhovni štab i CK KPJ!** Na zahtev Dimitrova da mu objasni sav slučaj Kopinič je odgovorio da je podatak dobio iz centrale nemačke obaveštajne. Nemački agent - šifrant i radio telegrafista nije prekinuo sa dojavama.

Novo upozorenje Tito je predao Aleksandru Rankoviću, koji je zajedno sa Savićem analizirao rad šifranta i radiotelegrafista. Utvrdili su kada je nemačka avijacija najžešće napadala lokacije gde se nalazio Vrhovni štab, i evidentirali ko je tada bio dežurni radiotelegrafista. Posumnjali su na jednog. Poslat je u patrolu i likvidiran. Jedino su Ranković i Savić znali ko je pune dve godine bio nemačko-ustaški agent u VŠ NOVJ.

Šifrantsko odeljenje VŠ NOVJ odmah je promenilo kontakt-šifru sa štabovima partizanskih jedinica. Nemački prislušni centar ostao je bez dragocenih **materijala**.

Tek posle oslobođenja Tito je priznao Kopiniču da, jednostavno, kako je rekao, **nije mogao verovati da su imali špijuna među šifrantima i radiotelegrafistima**.

Posle napada na Livno partizani su u drugoj polovini avgusta 1942. zarobili i grupu od jedanaest nemačkih stručnjaka, koje je predvodio inž. Hans Ot iz preduzeća Hans Leichtmetal. U Livno su došli pod izgovorom da utvrdi kolike su rezerve lignita na Livanjskom polju potrebne navodno za fabriku aluminijuma u blizini Mostara.

Ot je, u stvari, bio prepredeni abverov oficir Oto Maher, kako se kasnije ispostavilo, pripadnik AST u Beogradu. Prema planu Glavne nemačke bezbednosne uprave, imao je zadatak da uspostavi kontakt sa rukovodstvom partizana, po mogućnosti sa Titom i proveri šanse za privremeno primirje.

ZA vreme svog obaveštajno-posredničkog delovanja Oto Majer se predstavljao pod raznim imenima: inž. Hans Ot, inž. Karl Valter Ot, kapetan fregate Ot Bradelmajer i slično. Osim što je učestvovao u razgovorima i pogađanjima sa predstavnicima VŠ NOVJ, vrlo je verovatno da je takođe lično delovao u svim pokušajima obaveštajnog prodora u VŠ NOVJ, a istovremeno i u pokušajima atentata na Tita.
Nastavlja se