Gestapo sprema desant

Piše: Marjan Kranjc
TADAŠNJI načelnik sudskog odeljenja pri VŠ NOVJ Vladimir Velebit, koji je inače odlično govorio nemački, naredio je da mu privedu šefa nemačkih stručnjaka. Ot se predstavio na besprekornom srpskom jeziku, rekavši iznenađenom Velebitu **da nije pametno da ih streljaju**. Predložio je razmenu zarobljenika. Velebit je to preneo Titu. Pošto se složio, Tito je započeo razgovor sa Otom.

**Čujem da dolazite iz Berlina?**, rekao je nasmejan, puneći svoju lulu.

- Da.
- Berlin je lep grad.
- Da. Volim ga.
- Želeli biste ponovo da ga vidite, zar ne pitao je Tito
- Razumljivo - odgovorio je Ot.
- Ja cenim Nemce - nastavio je Tito.

Posle kraćeg ćutanja Ot je upitao: **Mogu li šta učiniti da postignemo neki sporazum?**

Tito se nagnuo preko stola, zadržao je pogled uperen ka nemačkom oficiru koji je napeto čekao šta će mu reći taj nekrunisani kralj Balkana - piše u knjizi **Lov na Tita** izdatoj u Nemačkoj.

- Vi znate da ja veoma poštujem nemačke komandante, na primer generalpukovnika Lera, generala Edmunda fon Glaise-Horstenau, glavnog oficira u Zagrebu. Možete li me povezati sa njima?**

Ot je ne verujući u ono što čuje pomno pratio Titove reči. Odgovorio je potvrdno. Tito je zatim objasnio da je u nemačkom zarobljeništvu veoma poznata i omiljena partizanska funkcionerka. Bila je ranjena. Tito je predložio da svih jedanaest nemačkih zarobljenika zamene za nju. Ot je odmah prihvatio i otputovao u Zagreb, gde je podneo izveštaj generalu Glaise-Horstenau. Kada je kasnije potvrdio Titu da će Nemci osloboditi ranjenu partizanku čim ozdravi, zarobljeni nemački stručnjaci odmah su oslobođeni.

**Reč nemačkog generala garancija je za poštovanje našeg dogovora** zaključio je Tito.

Veza sa Nemcima posredstvom Ota nastavila se do kraja rata. Tako tvrde sami Nemci.


Zaplašeni prvim ozbiljnim nagoveštajima posustajanja njihovog ratnog pohoda na svet, Nemci su pokušali da prekinu sve češće i veće gubitke mnogobrojnim planovima atentata na savezničke državne čelnike i vojne komandante. Stalna meta među njima bio je upravo Tito. Sve nade polagali su u najstrožije pripremanu operaciju, nazvanu **Roselsprung** (Skok šahovskim konjem). Glavni cilj bio je: zarobiti ili ubiti Tita, i uništiti njegov štab zajedno sa savezničkim misijama.

Abver i Gestapo dobili su zadatak da padobranskim desantom napadnu sedište partizanskog štaba i **ulove** Tita. Akcija je planirana za 25. maj 1944, na njegov rođendan, uz lukavu pretpostavku da partizani tada neće očekivati desant.

Nadali su se takođe da će zbog slavlja oslabiti i inače čelične mere bezbednosti. Oštro odbacujući sve dileme o neuspehu akcije, lično zloglasni Hajnrih Himler odlučio je da desant izvedu, kako je rekao, **kriminalci, stranci i psi!** Petstoti SS padobranski bataljon, udarna pesnica atentata, sačinjavali su kriminalci i osuđenici, kojima je obećana sloboda ako **poduhvat** uspe.

Naređenje za padobranski desant na VŠ NOVJ i likvidiranje Tita izdao je lično Hitler. Pripreme su započele još dok se VŠ NOVJ nalazio u Jajcu. Planirane su dve varijante. Prva: ubiti dvojicu pripadnika NOV; presvući ih u britanske uniforme i kao padobrance kojima se nije otvorio padobran baciti na cilj. Osim britanskih dokumenata imali bi kod sebe **poklone** za Tita, u stvari, paklene mašine čija eksplozija bi raznela partizanskog vođu čim otvori jedan od paketa.

Drugi scenario atentata predviđao je lažni desant u neposrednoj blizini VŠ NOVJ, a istovremeno upad esesovaca i četnika, preobučenih u partizanske uniforme, u GŠ, sa zadatkom da zarobe ili likvidiraju Tita.

Ubrzo nakon što je Tito napustio Jajce, nemački agenti dojavili su da je u Drvaru. Vrhovni štab NOVJ navodno je bio smešten na Šobića glavici, kraj drvarskog groblja. Netačne dojave o VŠ potekle su očito od terenskog agenta - izvidnika.

Glavnina nemačkih snaga, oko 20.000 vojnika, trebalo je da opkoli Drvar, a udarne grupe SS padobranskog bataljona da zarobe i likvidiraju Tita. Pošto su imali informacije da je Tito blizu groblja na Šobića glavici rasporedili su padobranske snage, oko 900 ljudi. Čelo, zvano **Panter**, 110 SS padobranaca, imalo je zadatak da u prvom naletu zauzme objekat **Citadela** (Šobića glavicu).

OKRUGLI BLESAK
NEMCI su uspeli da **uđu u Titove depeše poslate 19. oktobra, 4. i 5. novembra 1943. Odnosile su se na jačanje snaga NOV u Srbiji, formiranje privremene vlade i organizovanje plenuma AVNOJ. Zato je feldmaršal Maksimilijan fon Vikslu naredio da 2. tenkovska armija realizuje operaciju nazvanu **Okrugli blesak**, sa namerom da **očiste Bosnu i onemoguće razmah narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji**.

Nemačka vrhovna komanda zahtevala je 18. oktobra 1943. od komandanta svoje 2. tenkovske armije da što pre dostavi plan angažovanja divizije **Brandenburg** u **specijalnoj akciji protiv Tita**. Komandant armije naredio je obaveštajnom sektoru da pripremi projekat posebnog udara na Tita i VŠ. U Vrnjačkoj Banji, 28. oktobra, pripremljen je plan delovanja **ratne gruapcije Fon Hugo**: jer su Nemci saznali iz pouzdanog izvora da će se plenum AVNOJ održati u okolini Vrhovina 5. ili 6. novembra 1943.

(Nastavlja se)