Skalpel kao - bomba!

Piše: Marijan Kranjc
KAO dobri poznavaoci sistema zaštite Tita, koji je, u stvari, bio skoro kopija njihovog načina, sovjetske službe došle su na svojevrsnu ideju za atentat uz pomoć zdravstvene ekipe. Izvršilac je trebalo da bude lekar ili medicinska sestra - injekcijom sa otrovom.

Prvi pokušaj **medicinskog** atentata, prema izjavama generala Žeželja, zamislio je lično Staljin, a trebala je da ga **primeni** posebna grupa sovjetskih lekara.

Zbog idejno strateškog sukoba sa Staljinom, koji se neprekidno zaoštravao, narušeno je Titovo zdravlje. NJegovi lekari predlagali su, između ostalog, bezazlenu operaciju slepog creva. Pripremljena je ekipa uglednih jugoslovenskih stručnjaka. Predvodili su je slovenački, inače Titovi lični lekari - profesori doktori Bogdan Brecelj, Ivan Tavčar i Božidar Lavrič. Pred operaciju Staljin je ponudio Titu da ga operišu sovjetski lekari. Inicijativa je protumačena u nekom smislu i kao određeni znak popuštanja političke napetosti. Zato je Tito, februara 1947, prihvatio to kao gest dobre volje.

Ubrzo su specijalnim avionom na Brdo kod Kranja, jednu od Titovih rezidencija, došli čuveni sovjetski hirurzi M. S. Bakeljev, N. R. Smotrov i medicinska sestra anesteziolog. Doneli su kompletnu medicinsku opremu. Sovjetska ekipa izvršila je hirurški zahvat profesionalno i brzo. Kada je Tito počeo da se budi iz narkoze bilo je očito da oseća bolove. Dogovoreno je da Sovjeti ostanu i sledeći dan na Brdu kod Kranja. Zatim bi svu terapiju preuzeli slovenački lekari.

Tokom noći pojavilo se crvenilo na rani, što nije zabrinjavalo sovjetske lekare. Tek kada je Tito rekao da oseća jače bolove, podrobnije su mu pregledali ranu. Doktor Bakeljev najavio je da će ponoviti operaciju i **popraviti nešto**. General Žeželj nije mogao da dozvoli ponovnu operaciju pre nego što razgovara sa slovenačkim lekarima, koji su se te noći već vratili u LJubljanu. Odlučio je da ih, ipak, pozove. Međutim, doktor Bakeljev se već **pripremao** da operiše Tita. Pošto se čudno ponašao, a i smredeo je na alkohol, general Žeželj je na grub način odstranio obojicu sovjetskih hirurga i zaključao ih u susednu sobu. Zatim je odmah probudio predsednika vlade Slovenije Mihu Marinka, zahtevajući da slovenački lekari hitno dođu na Brdo kod Kranja, jer je Titov život u opasnosti.

Obojica sovjetskih lekara u međuvremenu su postajali sve nervozniji. Doktor Bakeljev se nalivao alkoholom, a doktor Smotrov neprestano je pušio. Čak je izgoreo fotelju na kojoj je sedeo.

Kroz pola sata sva trojica slovenačkih lekara već su bili kraj Titove postelje. Kada su videli ranu samo su se međusobno pogledali i odmah je očistili. Neposredno posle toga rekli su generalu Žeželju da je je spasao Tita, jer je sprečio **medecinski** atentat. Tito je sutradan ujturu obavešten šta se događalo. Sovjetska lekarska ekipa je vraćena u Moskvu.

Svestan da nije ostvario Staljinov **zadatak** doktor Bakeljev je posle kraćeg vremena izvršo samoubistvo. NJegovog kolegu Smotrova slovenački lekari su poslali u Zagreb da pregleda Mitra Bakarića, koji je imao teškoće sa srcem. Kada je peške po stepeništu došao do četvrtog sprata, gde je bio Bakarićev stan, srušio se i umro od infarkta. Obojica sovjetskih lekara avionom su prevezeni u Moskvu u mrtvačkim sanducima.

Tito je o svemu lično obavestio Staljina, ne pominjući pokušaj **medecinskog** atentata.

Druga verzija istog događaja, koju mi je posredovao publicista Vjencesav Cenčić, slična je ovoj Žeželjovoj. Od njega je Cenčić, u stvari, i doznao detalje.

Zbog dogovora o formiranju balkanske fedracije planiran je susret Tita sa predsednikom Bugarske Georgijem Dimitrovom tokom 1974, bili su dobri poznanici i prijatelji još iz vremena Kominterne. NJihov sastanak nije odgovarao ni sovjetskim niti zapadnim rukovodiocima. Zato je zapadni obaveštajni diverzantski centar u Celovcu organizovao i uputio preko jugoslovensko-austrijske granice diverzantsko-terorističku grupu. Planirano je da onemoguće susret Tito - Dimitrov, odnosno, da u drskoj i munjevitoj akciji ubiju obojicu najviših državnika.

Grupu je sačinjavalo devetnaest pripadnika jugoslovenske emigracije, sa vođom Boškom Ahadžićem, bivšim partizanskim oficirom obaveštajcem. Nemci su ga maja 1945. zarobili u zavšrnim operacijama na teritoriji Slovenije. Kasnije je, navodno, pristao na agentsku saradnju sa američko-engleskim obaveštajnim centrom u Celovcu.

Diverzantsko-teroristička grupa bila je podeljena na dve podgrupe. Svaka je svojom radio-stanicom održavala vezu sa centralom. Organi bezbednosti znali su za pravac kretanja prve podgrupe i postavili su joj zasedu na putu Brezje - Tržič. Nadzirali su takođe kretanje i prve podgrupe. Sve članove obe grupe zarobili su i sproveli u vojne zatvore u LJubljani. Krajem godine osuđeni su na stroge zatvorske kazne.

Ahadžič je za vreme suđenja priznao da su imali zadatak da izvrše atentat na Tita i Dimitrova. Računajući na zbrku koja bi tada nastala, planirali su takođe miniranje pojedinih značajnih objekata; što bi dobrodošlo stvaranju atmosfere i uslova za strano vojno posredovanje sa severa, iz Austrije, poznatog pod šifrom **Udarac sa planine**.

Vrlo je verovatno da se radilo o istim kvislinškim snagama koje su bile određene za aktivno delovanje u okviru plana **10. april**. To je bio samo delić mozaika poduhvata Zapada **Akcija H**, za ofanzivu protiv novih komunističkih režima, među njima i u Jugoslaviji.

(Nastavlja se)