Tramvajem na - maršala!

Piše: Marijan Kranjc
MEĐU najpaklenijim planovima za atentat na Tita nesumnjivo je bio onaj kojeg je smislila grupa oficira JNA u Beogradu, inače Crnogoraca. Pripadali su odlučno prosovjetskoj političkoj struji. Jedan od njihovih članova saznao je od svog prijatelja kada i kojim putem će Tito ići iz Belog dvora na sastanak CK KPJ u centru Beograda. Odlučili su da iz sporedne ulice na Slaviji **spuste** tramvaj koji je trebalo da smrska Titov automobil. Svaki detalj izračunali su u desetinu sekunde.

Tog jutra, početkom oktobra 1948, jedinica garde obezbeđivala je put. Za deo trga kojim je prolazila tramvajska pruga bio je zadužen starešina garde Ratko Jović. Trebalo je takođe da zaustavi tramvajski saobraćaj. Ali, užas:

Kada je ugledao da prema Titovom automobilu juri tramvaj pun balvana izabrao je jedinu mogućnost - bacio se pod tramvajske točkove i usporio ga svojim telom samo toliko da je automobil pobegao za samo 60 centimetara.

Jović je posmrtno odlikovan. Istraga je utvrdila da je u toj grupi informbiroovaca učestvovalo 11 članova iz Crne Gore, 7 iz BiH i 3 iz Beograda.

Kasnije su sve sporedne ulice obezbeđivali tako što su postavljali automobile ili kamione da spreče naletanje na kolonu, odnosno Titov automobil.

**Staljin je čudovište, vi i ne znate da je nekoliko puta pokušao da me likvidira. Jednom uz pomoć svojeg lekara, a kasnije posredstvom mojeg dobrog prijatelja**, požalio se Tito pukovniku A. Matunoviću. **Obzirni** pukovnik nije želeo da dosađuje maršalu radoznalošću o detaljima. Ali se poverio svom starijem kolegi ličnom Titovom lekaru Brecelju. Započeo je razgovor. Brecelj je Matunoviću pomenuo i stalnu telefonsku vezu između Tita i Staljina za vreme Informbiroa. A što se pokušaja atentata tiče, prisetio se, da su, osim Tita, samo on, kao njegov lični lekar, i Kardelj znali da je Ivan Krajačić Stevo, dugogodišnji agent i general-lajtant NKDV, još na Staljinovom platnom spisku.

Plan Krajačićevog atentata Tito je opisao najpre Kardelju, a kasnije i Brecelju. Naime, neposredno posle objavljivanja rezolucije Informbiroa Krajačić je Titu na Brionima rekao da je dobio iz Moskve veoma poverljiv zadatak. Tito je odgovorio: **Znam**. Saznao je od Josipa Kopiniča, ali mu nije bilo poznato kada nameravaju da ga likvidiraju. Krajačić je priznao da bi prema Staljinovom nalogu upravo on trebao da ga likvidira prilikom prve posete inostranstvu. Ne bi ostali pošteđeni ni Titov ordonas general Žeželj niti tadašnja **domaćica** Jovanka.
U znak prijateljstva maršal je Krajačiću dao pištolj kojim je **trebalo da ga ubije**. Krajačić je odgovorio da će morati uverljivo da odglumi atentat, inače ga čeka Staljinova žestoka kazna. Nepoznato je kako je izvršena **insenacija**. Tito je, ipak pojačao opreznost. Krajačić nikada nije bio član njegove pratnje na putovanjima u inostranstvo.

Međutim, nameće se zaključak o dva suštinska nedostatka čitavog **slučaja**. Naime, slične događaje Tito je tada najpre otkrivao Aleksandru Rankoviću, šefu Udbe. Zatim, netačno je da Krajačić nikada nije bio u Titovoj pratnji u inostranstvu. Naprotiv, zajedno su putovali brodom **Galeb** u Indiju i Burmu, 1945/1955. Takođe ne verujem da bi dr profesor Brecelj mladom vojnom lekaru Matunoviću **poveravao** državne i lične predsednikove tajne.

Druga verzija navedena je u **prepisu** stenograma razgovora Tito-Kopinič, na Vangi 1979. U **poslednjoj ispovesti** o Krajačiću i atentatu Tito, naime, kaže: **Za Krajačića sam znao još od 1935. kada sam mu pisao karakteristiku za prijem u NKVD. Posle pada Srebrenjaka on je kao rezident preuzeo centar NKVD za Jugoslaviju. I, vidi, tako je 1948. dobio od Staljina zadatak da me likvidira. On bi to i uradio da nije, ne znam od koga, saznao da si me ti obavestio o toj opasnosti. Došao sam u Zagreb, i odlučio da ga izazovem. Rekao sam mu: *Ajde, Stevo, odvezimo se do Samobora. Ja ću da vozim!* Pristao je. Zaustavio sam se na parkiralištu na strmini, i rekao: *Stevo, izvrši Staljinov zadatak!* Prebledeo je. Iz futrole je izvukao svoj pištolj i predao mi Staljinov telegram, rekavši: *Stari, izvršio sam svoj zadatak!*

Od tada sam bio tolerantan prema njemu. Još pre, doveo mi je Jovanku za domaćicu. Naravno već kao agentku NKVD-a. Sumnjam da je to tvoje upozorenje upravo ona (Jovanka) prenela Stevi.**
Tito je takođe dodao Kopiniču da je bio u prijateljskim kontaktima sa Krajačićem sve do 1977. A zatim nije više želeo ni da ga vidi niti primi.

MANEVRI VOZOM

KADA je Tito putovao **Plavim vozom** bezbednosni organi uobičajeno su prepiremali dve ili tri jednake kompozicije. Tako se nikada nije znalo u kojoj je Tito. Ka odredištu su uvek kretale sve kompozicije, ali u različitim vremenskim razmacima. Nekada čak i po više sati. Maršal je nekada ulazio u voz u Beogradu, ili su ga **stizali** automobilom. Put je zatim nastavljao u jednoj od kompozicija. Bilo je i slučajeva prelaska iz jedne u drugu.

Cilj ovih **manevara** bio je prvenstveno zavaravanje inostranih obaveštajnih službi koje su budno pratile Titovo kretanje po Jugoslaviji i inostranstvu. Pred samu odredišnu stanicu kompozicije su se spajale u **Plavi voz**.

Upravo obezbeđivanje trase Titovih putovanja bilo je najteži deo zadatka. Važilo je pravio da se put zaštiti najmanje 24 sata pre dolaska kolone u tu zonu. Obezbeđivale su je jedinice JNA i milicije. Na svakih sto metara postavljan je vojnik, ili milicioner, naoružan puškom sa slepom municijom! Starešine jedinica imale su revolvere i kontrolu nad određenom količinm bojeve municije. Civilni i vojni bezbednosni organi na terenu i u garnizonima obaveštavani su o zadatku nekoliko dana pre Titovog odlaska na put.
(NASTAVLJA SE)