Pakleni plan ustaša

Piše: Marijan Kranjc
TITOVA poseta železari u Zenici 1952. pripremana je u punoj tajnosti. Uprkos strogim merama vest su objavili pojedini mediji zapadnoevropskih zemalja. Ustaška emigracija u Zapadnoj Nemačkoj odlučila je da **iskoristi šansu**! Započele su pripreme za atentat na maršala.

Diverzantski štab ocenio je da su najpouzdaniji saradnici emigranti koji u zeničkoj železari imaju prijatelja ili poznanika. Za vezu su izabrali Vejsila Rinića. On je još 1947. ilegalno prebegao u Zapadnu Nemačku, zbog više krađa. Tamo se ubrzo pridružio ustaškim emigrantima. U dva putovanja u Jugoslaviju Rinić je uspostavio kontakte sa ostacima ustaških grupa, koje su se skrivale na području Bosne.

Skovao je jednostavan plan: potplatiće vozača krana (dizalice) u železari da na Tita i njegovu pratnju sruči kotao pun užarenog istopljenog čelika. Zavrbovao je mladog šofera Gorana, za **nagradu** od 10.000 DM. Goranovi roditelji odmah su posumnjali da se za sastancima njihovog sina sa Ranićem kriju prljave rabote. Sve su prijavili organima bezbednosti. Goran je u prvom razgovoru sa inspektorima priznao ko ga je nagovarao da izvrši atentat i kakav je bio plan akcije.
Rinić, njegovi istomišljenici ustaše i Goran osuđeni su za pokušaj diverzije na industrijskom objektu, a ne za pripremanje atentata. Bilo je još sličnih slučajeva. Detalji o njima nisu zabeleženi, jer su pravovremeno otkriveni i sprečeni.

Bivši sovjetski obaveštajac Pavel Sudoplatov nedavno je u svojoj knjizi **Obaveštajna služba i Kremlj** objavio priču o neuobičajenom pokušaju uklanjanja Tita. Atentat je trebalo da izvrši sovjetski agent Josip Grigulevič, koji se predstavljao kao Catsro, ambasador Kostarike u Vatikanu i Jugoslaviji sa sedištem u Rimu.
Prvi pokušaj planiran je u vreme prve Titove posete Velikoj Britaniji. Mesto: diplomatski prijem, na kojem je Grigulević trebalo da ubije Tita nečujnim oružjem ušivenim u svoju odeću. Istovremeno bi pustio suzavac, što bi mu omogućilo da pobegne. Druga varijata predviđala je da Grigulević na diplomatskom prijemu kod Tita u Beogradu rasprši bakterije kuge pluća, koja bi smrtonosno delovala na sve prisutne osim na samog atentatora, zahvaljujući protivvirusnoj vakcini.

Ove sablasne planove potvrdile su 1995. američke službe u specijalnim izveštajima, koji navode da se Grigulevič od 1944. do 1952. predstavljao kao diplomata Kostarike, a u stvari je bio sovjetski obaveštajac **Maks**. Zadužen za značajne zadatke, među njima atentat na Trockog u Mekdiku i Tita u Beogradu.
Grigulevič je 1952. boravio u Jugoslaviji i započeo da kuje plan atentata na Tita, navodno po Staljinovom nalogu. Nameravao je da za vreme diplomatskog prijema na Dedinju **pusti** smrtonosnu bakteriju, koja bi ubila Tita i sve prisutne. U oproštajnom pismu supruzi Lauri ostavio bi poruku: Titovom smrću odstranjena je velika prepreka u odnosima između Sovjetskog Saveza i zapada.

Podaci o Grigulevičevom planu postoje takođe u arhivskom materijalu sovjetskih tajnih službi NKVD i KGB. Depeša glavne centrale KGB-a poslata Staljinu februara 1953. navodi da je agent Maks, Grigulevič, dva puta boravio u Jugoslaviji. Imao je, navodno, dostup do Titovih saradnika, a obećano mu je da će ga primiti i lično maršal. Agent i likvidator Maks, koji se predstavljao kao ambasador Kostarike u Rimu, pod imenom Castro, u stvari je bio šef centra KGB u Beču. Predlagao je četiri načina likvidiranja Tita.
- Ubitačnu dozu bakterije kuge pluća, ušivenu u odeći, raspršiće na prijemu kod Tita u Beogradu.
- Prilikom prijema u ambasadi Jugoslavije u Londonu, povodom prve Titove zvanične posete Engleskoj, likvidirao bi ga revolverom sa prigušivačem. Zatim bi bacio suzavac i pobegao zahvljujući opštem košmaru. Poziv za prijem Grigulević je nameravao da izdejstvuje od tadašnjeg ambasadora Jugoslavije u Londonu Vladimira Velebita, sa kojim je bio u dobrim odnosima.
- Na isti način izvršio bi atentat za vreme jednog od diplomatskih prijema u Beogradu.

- Umesto oružjem, Tita bi mogao da ubije i **poklonom**! Planirao je da mu na prijemu preda nakit u specijalnoj **kutiji**. Kada je maršal otvori iz nje bi šiknuo smrtonosni gas. Maks će se prethodno zaštititi vakcinom protivotrova.

Iz Austrije se 1947. na planinu Papuk ubacila grupa ustaša na čelu sa okorelim zločincima LJubom Milošem i Božidarom Kavranom. Nameravali su da u Hrvatskoj potpire bunt protiv nove vlasti, izvrše prevrat i ponovo uspostave Nezavisnu Državu Hrvatsku.

Ustaške vođe u Austriji saznavši za **Plan H** zapadnih obaveštajaca, koji je najavljivao početak borbe protiv komunizma, i sami su skovali svoj špijunsko-teroristički pohod, zvani **10. april**, datum osnivanja NDH. Pripremali su više raznih diverzantsko-terorističkih akcija, opremanje i švercovanje u Jugoslaviju oko 80 terorista i diverzanata, 10 specijalnih radio-stanica i slično.

Pre započinjanja operacije centar Udbe za Hrvatsku u Zagrebu dobio je maja depešu iz Beča od svog glavnog saradnika među ustaškim emigrantima, da će uskoro na Papuk doći prvi **gosti**. Udba je odmah pripremila akciju pod šifrom **Gvardijan**. Postavljene su zamke. U prvoj trojci koja je prešla granicu bio je i ozloglašeni ustaški bojnik (major) LJubo Miloš, komandant koncentracionog logora Jasenovac.

U Austriji su već pripremali ubacivanje nove grupe u Jugoslaviju, na rezervnom prelazu. Isti Udbin obaveštajac, zvani Fani, već je znao za plan. Pravo u šake Udbe pala je i ta grupa. Miloš se pod pritiskom dokaza uskoro slomio i pristao na saradnju sa Udbom. Odao je šifru i radio-signale, prihvativši takođe da potpisuje i pismene poruke. Sledeće nedelje pristizala je grupa za grupom, pravo u zamke Udbe. Zatvori su ostali pretesni. Poslednji je oktobra 1947. došao i Kavran. Svih 96 ustaških terorista i diverzanata završili su u apsanama umesto na Papuku.

(NASTAVLJA SE)