Mornari u zadnji čas

Piše: Marijan KRANJC
ČETNIČKI emigranti pokušali su da iskoriste novu Titovu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, oktobra 1963, i - kako su planirali - konačno likvidiraju jugoslovenskog predsednika.
Glavni organizator atentata bio je vodeći član pokreta četnika u SAD Dragiša Kašiković. Kao najpoverljivije saradnike pridobio je Nikolu Kavaju i LJubišu Milovanovića.
Najpre su Tita vrebali u Meksiku. Kad tamo nisu uspeli, ljutiti su se vratili u NJujork rešeni da konačno uklone jugoslovenskog maršala. Uz pomoć demonstranata emigranata nasilno su upali u čuveni hotel “Valdorf astorija”, nameravajući da likvidiraju Tita po modelu Divljeg zapada. Malo je manjkalo da im čak i uspe, jer su američki organi bezbednosti bili veoma tolerantni prema demonstrantima, koji su protestovali pred hotelom i tako omogućili trojki četnika da se ubace. Fizičko probijanje grupe atentatora do Titovog salona sprečili su oficiri garde. Odlučujući za preokret i spasavanje maršala bio je svakako dolazak grupe oko dvadeset naoružanih jugoslovenskih mornara sa naših brodova usidrenih u njujorškoj luci. Munjevito su oterali ne samo atentatore nego i sve demonstrante; što je bila svojevrsna velika blamaža za policiju glavnog grada SAD.
Četnici, međutim, nisu digli ruke od svojih namera. Udarna trojka odlučila se za novu akciju, dobivši dojavu da će maršal izaći u šetnju. Prerušeni čekali su na ranije određenim mestima. Mozak napada Kavaja bio je u popovskoj odori, verujući da mu zbog toga policija neće zabranjivati da se što više približi Titu. Naterano na oprez, jugoslovensko obezbeđenje bilo je isuviše gusto da bi se iko probio kroz zabranjenu zonu.
Tri crne limuzine u kojima su bili predsednik i njegova pratnja vozile su takvom brzinom da se nije znalo gde je Tito. Kavaja je, navodno, hteo čak i da se baci na haubu limuzine i sa nje puca u Tita.
Novi atentat Kavaja i Kašiković nameravali su da organizuju 1971, prilikom tadašnje Titove posete Americi. Opet su se oslonili na stari plan - iskoristiti pritiske demonstracija. Američka policija, međutim, ovog puta nije bila kao dotada naklonjena četničkim emigrantima. Rasterala ih je bez oklevanja sa svih mesta u blizini Titove rezidencije u državi Merilend dok su očajni atentatori bespomoćno posmatrali kako se gase njihove sulude nade.
Nikola Kavaja “predstavio se” široj javnosti kada je 1979. u NJujorku kidnapovao avion boing 727, nameravajući da njime naleti na zgradu CK SKS u Novom Beogradu. Želeo je, naime, i praktično da pokaže kako se treba žrtvovati i boriti protiv simbola komunizma. Američki lovci prisilili su ga da aterira u Irskoj. Isporučen je pravosudnim organima SAD, i osuđen na 45 godina robije. Iz zloglasnog zatvora Novi Alkatraz pušten je posle 20 godina.
Ovaj nekadašnji vojni pilot, Crnogorac, rođen 1932. u Peći, bio je jedan od lidera tajnih četničkih organizacija više decenija.
Američki FBI imao je potpuno jasnu i kratku karakteristiku o Kavaji: “Armija jednog čoveka.” Prema njihovoj evidenciji, svrstan je na sedmo mesto liste svetskih terorista. Sam je priznao da je širom sveta izvršio 29 akcija, ali svega jednu bez znanja i odobrenja CIA. Decembra 1997. vratio se u Srbiju.
Prijatelj i isturena ruka Amerike, Kavaja, postao je kasnije njen zagriženi protivnik. Za veme napada NATO na SRJ organizovao je u dolini reke Pive logor za srpske komandose, nazvan “Bataljon smrti”. Posle atentata na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića uhapšen je pod sumnjom da je umešan u organizaciju njegovog ubistva. Šefovi srpske policije mislili su da mu atentatorska žilica ne da mira. Ubrzo je pušten iz pritvora. Nije bio pripadnik mafije.

ŽEŽELJ U - INSPEKCIJU

UMESTO da otputuje vozom preko Mađarske u prvu zvaničnu posetu Češkoj, a zatim Poljskoj, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito stigao je prvo u Varšavu. Razlog je bio prvi pokušaj atentata posle oslobođenja
Na poverljivu dojavu bezbednosnih organa Češke pukovnik Žeželj otputovao je sa više saradnika u Ostravu da provere sumnjivo delovanje grupe nepoznatih uniformisanih osoba duž pruge kojom je trebalo da prođe voz sa Titom. Planinari i žitelji okolnih sela rekli su im tačnu lokaciju gde su viđali nepoznatu “vojnu četicu”. Jugoslovenski i češki bezbednjaci već sledeće noći postavili su im zasede i pohvatali ih. Odmah je bilo jasno da su u stvari ustaški emigranti, koji su obučeni u uniforme savezničkih vojnika i oficira došli iz Austrije.
Bazu su organizovali u planinskim vrletima iznad Ostrave. Tamo su danima pripremali diverziju na železničku prugu, a zatim likvidiranje Tita i njegove pratnje.
Bezbednosne organe Jugoslavije posebno su iznenadili podaci dobijeni tokom ispitivanja deset članova grupe koji su odmah prebačeni u Beograd.
Atentat je, naime, pripreman pod neposrednim nadzorom i mentorstvom zapadnih obaveštajnih službi, u tada Jugoslaviji, prijateljskoj državi.

OSINJAK U TRSTU

NAJAKTIVNIJI englesko-američki vojnoobaveštajni centar postao je samo nekoliko meseci posle oslobođenja upravo Trst, koji je tada bio uzrok vrhunca napetih odnosa između zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza. Vodio ga je agent pod pseudonimom Peri Bob. Glavni savetnik bio mu je ustaški emigrant sveštenik Krunoslav Draganović, koji je održavao vezu takođe sa Vatikanom. U početku su se oko tršćanskog centra okupljali prvenstveno ustaški emigranti Srećko Rover, Drago Žubrinić, Ante Jakaš, Karlo Mirt, LJubo Miloš i drugi. U jesen 1945. pripremili su grupu emigranta koja se tajno ubacila u Jugoslaviju. Planirali su i padobranske akcije.
Bob je sarađivao takođe sa četničkim emigrantima. Među aktivnijim operativcima tog centra bio je Simeon Ocokoljić, potpukovnik kraljeve, kasnije četničke, vojske. Organizovao je i poslao u Jugoslaviju nekoliko emigrantskih grupa.
(NASTAVLJA SE)