Razbijena grupa **Feniks**

Piše: Marijan Kranjc
BEČ, grad Titove mladosti, umalo februara 1967. nije postao poprište jednog od najbolje organizovanih atentata na jugoslovenskog predsednika, tada već ličnost svetskog ugleda. NJegovo likvidiranje planirali su zdušnom saradnjom ustaški emigranti i zapadnonemačka specijalna služba.

Čim su saznali za Titovu posetu Austriji i boravak u Beču, čelnici ustaške emigracije odlučili su da ne propuste tu **šansu**. Usledili su intenzivni kontakti i dogovori. Ustaški emigrant Ivan Piškur iz Hamburga poslao je depešu u Australiju svom saborcu Blažu Salapiću, da se nađu u Hamburgu. Za izvršenje atentata na Tita **mozgovi** priprema izabrali su pripadnika ustaške terorističke organizacije koji je živeo u Beču, Mirka Grabovca, emigranta iz Jugoslavije, a glavni pomoćnik bio mu je takođe ustaški aktivista Tomo Grčić.

Obojica su odvojeno doputovala u Beč 13. februara, istog dana kad i Tito; seća se Grabovac. Pojedini podaci o pripremama likvidiranja predsednika Jugoslavije navedeni su takođe u Grabovčevom dosijeu, pod oznakom **18-K**. Centrala nemačke policije Frankfurt dostavila ga je saveznoj službi SR Nemačke kada je 1969. pokušao atentat na vođu jugoslovenske misije u SRN Antona Kolendića.

Grabovac i Grčić sastali su se sa Salapićem u Beču 15. februara. Plan atentata predviđao je da Grabovac gađa snajperom Tita, sa mansarde, u trenutku kada se pojavi na ilazu hotela **Imperijal** i uputi ka dvorskoj kočiji koja će ga odvesti u austrijski parlament. U mansardu zgrade nasuprot hotela već je donesen najbolji američki snajper, Vinčester, sličan onim sa kakvim je ubijen DŽon Kenedi, rekao im je Salapić. Istovremeno je Grabovcu dao nov argentinski pasoš i veću sumu novca. Posle atentata nameravao je da se probije do Ciriha, a odatle avionom preko Španije u Argentinu.

Grabovac je odmah otišao u sobu i probao precizni teleobjektiv, pomoću kojeg je mogao da pogodi odabrani cilj.

Iako je dogovoreno da do dana atentata, 15. februara u 10.55, ne sme da napušta mansardu, rešio je da se oprezno iskrade baš onim putem kojim treba da pobegne. Ušao je u prvi restoran, seo za šank i pre nego što je naručio pred njim se strvorila Stela, ćerka njegove starije sestre. Znao je da je u Beču, ali mu ni na kraj pameti nije palo da radi baš tu. Stela je veselo uzviknula i zagrlila rođaka: **Mirko! Ujko! Gde si, kako si?! Mislila sam da te više nikada neću videti. Svi pričaju da si prognan iz Beča!**

Istog momenta bilo mu je jasno da je sve propalo. Ubrzo su mu prišla dvojica policajaca u civilu i zatražila dokumenta. Nije imao kod sebe novi argentinski pasoš, nego samo stari nemački. U njemu je pisalo: Mirko Grabovac, emigrant! Zahtevali su da ide sa njima u policijsku stanicu. Pokušao je da se odupre i pobegne. Stavili su mu lisice, a prilikom pregleda pronašli sakriven stari američki kolt.

Tako je propao dobro planiran atentat na Tita.

Ohrabreni rezultatima **hrvatskog proleća** - prve posleratne ozbiljnije erupcije hrvatskog naciona-šovinizma, predvođenog pojedincima iz političkog i vojnog vrha u Zagrebu, istinski koordinatori tog masovnog pokreta smatrali su 1972. da je vreme za nove akcije. Ocenili su, naime, da bi dobro organizovani **poduhvati domoljubnih gerilaca** podstakli širenje **hrvatskog proleća**, takođe vojnim posegom. Udarna pesnica bila je grupa **Feniks**. Uz njeno delovanje istovremeno bi se aktivirala akcije **Matilda** - miniranje glavnog transformatora u Zagrebu, i **Kruga** - trovanje vodovoda u Beogradu.

**Feniks** je vodio Ambrozij Andrić, ustaški emigrant i čelnik Hrvatskog revolucionarnog bratstva u austrijskoj državi Viktoriji. Sa njime su bila još trojica takođe proverenih ustaških domoljuba, Pavle Veglar, emigrant, kasnije pripadnik jedinice komandosa australijske armije, Ilija Glavaš i student teologije Viktor Kancijančić.

Izvidnička grupa od devetnaest članova uspela je posle sastanka kraj Strazburga da se 21. juna 1972. prošvercuje u Jugoslaviju. Ubacili su se blizu Dravograda. Kada je počelo da sviće pritajili su se uz seoski put. Oko podne su, ne verujući svojim očima, ugledali kako im se približava poznata Titova limuzina luksuzni **mercedes**. Mislili su da sanjaju. Maršal se vraćao iz lova, u lovačkoj uniformi, bez pratnje. Samo sa uniformisanim šoferom. Limuzina je brzo nestala u daljini i pre nego što su shvatili šta vide.

Put su nastavili otetim kamionom, čijeg vozača Franca Hribernika su vezali zapretivši da će mu ubiti porodicu ako išta oda. U selo Gračanica pod planinom Vran, gde je bila njihova operativna baza iz koje je trebalo da kreću u akcije, stigli su 23. juna. Hribernika su pustili da se vrati u Maribor i tamo kaže kako je bio prisiljen da vozi **veći odred hrvatske revolucionarne vojske**. Ako išta izda miliciji pre dolaska u Maribor ubiće mu porodicu. NJegova informacija šokirala je sve jugoslovenske službe bezbednosti. Kasnije se ispostavilo da je grupa emigranata samo za dan ili dva izmakla kontraobaveštajnoj **kontroli** u Austriji. Kada je Hribernik ispričao u svom preduzeću u Mariboru šta mu se dogodilo započeo je urnebesni rad telefona i teleprintera.

U više opština Bosne i Hercegovine mobilizovane su jedinice teritorijalne odbrane i milicije. Formiran je operativni štab akcije **Raduša - 72**, četa vojne policije, pod komandom kapetana prve klase Miloša Popovića, sukobila se sa teroristima 26. juna. Popović i jedan vojnik su poginuli, pogođeni otrovnim mecima, a ustaška grupa je razbijena na dva dela i ostala bez municije. Jedan njen član ubijen je. Ostali su u grupicama krenuli ka Dalmaciji. Sve više ih se usput prijavljivalo i predavalo miliciji. Međutim, njihovi ostaci predstavljali su istinsku potencijalnu opasnost atentata na Tita. I oni su uskoro neutralisani.

GRABOVAC PROTERAN
GRABOVAC, naravno, nije priznao da su pripremali ubistvo jugoslovenskog maršala. Osuđen je na svega dva meseca zatvora, zbog nezakonitog posedovanja i nošenja oružja. Pošto je izdržao kaznu prognan je u Nemačku, čije državljanstvo je imao.
NJegov prijatelj i pomoćnik Grgić odmah je saznao da mu je **šef** uhapšen. Sledećeg dana odneo je iz mansardne sobice snajper, argentinski pasoš i pokupio ostale sitnice, zajedno sa novcem.
(NASTAVLJA SE)