Pobuna srpske raje

Piše: Nebojša Bogunović
NEKI listovi su uz vesti o dizanju ustanka objavili i analitičke tekstove o uzrocima pobune srpske raje protiv ozloglašenih janičara i njihovih vođa - dahija. Tako, na primer, pariski lsit **Gazette de Frans**, između ostalog, piše i ovo: **Svireposti počinjene prema najuglednijim ljudima srpskog naroda od strane dahija koji vladaju u Beogradu izgleda da su Srbe dovele do vrhunca besa. Krvava pogubljenja i surovi turski despotizam prema njima imali su za posledicu odlučnost naroda da se reši ovih surovosti. Poniženja učinjena njihovoj religiji i njihovim ličnostima izveli su ih iz apatije. Sada vidimo više pravoslavnih plemena koja hrabro, uprkos njihovoj malobrojnosti, pružaju otpor turskim pašama, koji protiv njih vode rat pun mržnje i surovosti.

Srbi pokazuju veliku odlučnost do koje ih je doveo prezir prema turskoj perfidnosti. Ovi nesrećnici, za vreme poslednje ekspedicije koju su preduzele jedinice turskog garnizona iz Beograda, bili su spremni da srebrom otkupe galvu jednog od njihovih knezova, koga su odveli turski vojnici i platili su 4.000 pijastra da mu spasu život. Ali, knez je bio ubijen, jer su Turci pogazili reč koju su dali. Tada je počela pobuna. Dahije su se pokajale zbog svojih svireposti, ali suviše kasno**.

Prateći oružane sukobe između srpskih ustanika i janičara, do kojih je došlo odmah posle zbora u Orašcu, listovi su uočili stratešku zamisao Karađorđa, koja se sastojala u sledećem: pošto nisu imali snage, ni u ljudstvu ni u oružju da prihvate frontalnu borbu, ustanici su primenili taktiku opkoljavanja i blokade turskih garnizona u gradovima i varošima, naročito u Beogradu, kako bi tursku posadu iscrpljivali i primoravali na predaju. **NJiener Zeitung** u broju od 28. aprila 1804. godine, primećuje da: **Jedna od značajnijih ustaničkih taktičkih zamisli jeste blokada Beograda, koju su oni preduzeli, pod komandom svoga vođe Crnog Đorđa i sa 10.000 ljudi**.

A **Algemeine Zeitung** u broju od 22. marta 1805. godine piše: **Dobili smo informacije da Turci užurbano vrše popravke na beogradskim utvrdama. Oni svakodnevno očekuju srpski napad, te ne žele Srbe nespremno dočekati. Na popravci utvrda zaposlili su beogradske Jevreje, nemajući poverenja u hrišćanske stanovnike, koji u velikom broju beže iz grada. Jevreji, uposleni na tim popravkama, radili su dan i noć, nemajući ni u nedelju počinka**.

Taktika iscrpljivanja turske vojne posade, prema izveštajima iz štampe, izgleda da je imala efekta, mada je pogađala i civilno stanovništvo, **Allgemeine Zeitung** tim povodom kaže:

**U Beogradu vlada neopisiva beda i velika nestašica hrane i ogreva. Ta nestašica se ne oseća samo među siromašnim slojevima naroda, već i imućniji ljudi žive bedno. Skupoća živežnih namirnica držimo da je dosegla svoj maksimum. Trgovina i promet su zaustavljeni. Većina hrišćanskih beogradskih stanovnika želi što skoriju predaju grada. Tu želju ne sme niko glasno izreći, ukoliko mu je život mio. Doznali smo da je nekolicina mladih ljudi zbog izraženih simpatija prema Srbima platilo glavom. Ostali srpski simpatizeri su vešani ili mučki ubijani, bez ikakve presude, a imetak konfiskovan. Stanje je u gradu sve očajnije**.

Zbog blokade Beograda zavladala je nestašica, ne samo hrane nego i ogreva i soli. Isti list u broju od 7. januara 1805. godine konstatuje:

**Zima je svaki dan sve jača pa je i Dunav zaleđen. Prema dobijenim informacijama u Beogradu vlada velika nestašica drva. Beogradski janičari su demolirali svoju kasarnu, koja je stajala na glavnom beogradskom trgu i svo građevinsko drvo sa te zgrade upotrebili su za ogrev. Siromašniji stanovnici Beograda lože sa kućnim gredama, te ako zima potraje biće pola grada demolirano, a drveni građevinski materijal spaljen. Stanje je u gradu očajno... Osim nestašice drva, u Beogradu i ostaloj Srbiji vlada i velika nestašica soli**.

Dugotrajna opsada Beograda izazivala je, između ostalog, i paniku među turskim stanovništvom. **NJiener Zeitung** piše da je:

**Jedan bogati Turčin, koji se počeo pribojavati da srpski ustanici mogu oteti grad na juriš, odlučio se tu skoro kako bi se dokopao sigurnosti, na ovo lukavstvo: dao je pouzdanim ljudima da mu načine veliki sanduk, u koji je strpao svoje dragocenosti, pa je i sam legao u njega. Zatim je sanduk iznet iz Beograda pod izgovorom da je tamnjan u njemu. Kad su ga posle na bezbednom mestu otvorili pouzdani ljudi ovoga Turčina, našli su trgovca gotovo na izdisaju i samo ga je najbrža pomoć mogla povratiti**.

(Nastavlja se)