Međusobni turski sukobi

Piše Nebojša Bogunović
ZBOG sve većih patnji, tursko stanovništvo je sve više bilo ogorčeno i na svoje sunarodnike - dahije. Isti list piše da je:

**20. aprila o. g. otišao u tvrđavu jedan stari Turčin po imenu Memiš aga i rekao dahiji Fočić Mehmed agi kako je nepravedno da cela zemlja i toliki muslimani moraju trpeti za ljubav nekoliko dahija. Tom prilikom došlo je do oštre prepirke, tako da je Fočić naredio da se starac savlada, okuje i baci u tamnicu. Čim su za to doznali starčevi sinovi, pojurili su sa 60 oružanih ljudi spomenutom dahiji, preteći da će ga smesta ubiti, ako oca odmah ne pusti na slobodu, što se u isti čas i dogodilo.**

Osim Turaka i neki drugi stanovnici Beograda osećali su posledice dugotrajne opsade. To se naročito ispoljavalo kod jevrejskog stanovništva, koje se pretežno bavilo trgovinom, a koja je sve više stagnirala, zbog nastalog stanja. **Wiener zeitung** u broju od 18. 1. 1806. godine izveštava:

**Jedan od najbogatijih beogradskih Jevreja po imenu Benvenisti nastanio se sa porodicom u Zemunu, kupio je onde kuću i uzeo pod kiriju magazu za trgovanje na veliko. I drugi neki bogati Jevreji spremaju se da učine to isto.**

Psihoza straha i nesigurnosti ispoljavala se i u pronošenju raznih vesti - istinitih i lažnih. Pariski **Journal des Debats** od 17. marta 1805. godine tim povodom saopštava da:

**Velika zabrinutost vlada među stanovnicima Beograda, a naročito među Turicma. Oni su upozoreni da se među njima nalaze dvojica izdajnika koji održavaju veze sa Srbima i koji su voljni da im predaju grad prvom prilikom**.

Osim o vojnim aktivnostima, evropski listovi su izveštavali i o političkim prilikama u Srbiji, naročito o diplomatskim pokušajima ustaničkih vođa da se izbore za ostvarenje svojih nacionalnih ciljeva.

U tim diplomatskim nastojanjima Karađorđe i njegovi najbliži saradnici koristili su se, kao što je poznato, veštom taktikom. Oni su, naime, sve do oružanog sukoba sa turskom regularnom vojskom kod Ivankovca, u avgustu 1805. godine, zvanično izjavljivali da se ne bore protiv turskog sultana, nego protiv sultanovih odmetnika - janičara i njihovih vođa, dahija. Ta vrsta ustaničke taktike imala je efekta u međunarodnoj javnosti, što pokazuje i pisanje francuskog lista **Journal des Debats** od 11. aprila 1804. godine u kome se kaže:

**Prema poslednjim izeštajima, pobunjenici iz Srbije su objavili jednu vrstu manifesta, koji izjavljuju da oni nisu nijednog trenutka prestali da budu verni i odani podanici njegove visosti sultana, da su oni potpuno zadovoljni turskim upravnikom provincije, ali da traže da se uklone dahije, čije je svirepo i nečovečno ponašanje izazvalo u njima mržnju koju ništa ne može da smiri...

Veruje se da će biti dato zadovoljenje hrišćanskim podanicima i da će dahije platiti svojim glavama zloupotrebu vlasti koja im je bila poverena, ili će bar biti skinuti sa vlasti.**

Jedan izuzetni politički događaj koji se desio nepuna dva i po meseca posle zbora u Orašcu, takođe je pobudio pažnju zapadnoevropske štampe. To je bio sastanak najviđenijih srpskih starešina u Ostružnici na čelu sa Karađorđem, koji je održan na Uskrs 6. maja 1804. godine, a koji se, prema oceni naših istoričara, smatrao prvom skupštinom u Karađorđevoj Srbiji. Pariski **Jorunal de Commerce** u broju od 2. juna 1804. godine piše:

**Otkad je glavni vođa ustanika Karađorđe, stigao u glavni štab u Ostružnici u blizini Beograda, drže se skoro svakodnevno ratni saveti, u kojima učestvuju svi zapovednici nahija. Objavljeno je da će operacije protiv Beograda početi odmah posle Uskršnjih praznika, ako dahije nastave svoj besmisleni otpor i ne predaju se.**

Isti list izveštava i o prihvatanju predloga austrijskog generala Genejna, koji se ustaničkim pravcima, okupljenim u Ostružnici, ponudio da bude posrednik u mirovnim pregovorima između Srba i Turaka, koji bi se održali u Zemunu.

**Da bi se prevazišli nesporazumi koji su prouzrokovani zbog velikih nevolja u Srbiji, i da bi se ponovo uspostavio mir u ovoj zemlji**, kaže se u listu, **njegova ekselencija, gospodin baron od Genejna, komandujući general u Slavoniji, izneo je svoje predloge u cilju približavanja stavova među zaraćenim stranama. Na njegov poziv, Turci iz Beograda poslali su ovde jednu delegaciju sastavljenu od 40 članova. Vođa ustanika Karađorđe došao je takođe u Zemun, sa više starešina nahija. Sastanak je održan u prisustvu gospodina barona Genejna.

Nastaviće se