Više od pobune

Piše: Nebojša Bogunović
MIROVNI pregovori u Zemunu koji su održani 10. maja 1804. godine, a koji su kao što se vidi završeni neuspehom, za Srbe su, ipak, imali veliki značaj, jer se vožd Karađorđe tom prilikom prvi put pojavio pred međunarodnom javnošću i to je izazvalo veliko interesovanje i kod turskih i kod austrijskih pregovarača. Prota Matija, koji je bio član srpske delegacije, kaže da su se srpski delegati trudili da podignu ugled vožda u očima stranih predstavnika. On ovako opisuje atmosferu na Zemunskoj konferenciji:

**Sedi general s leve strane i oficira dosta u redu; Sede Turci, oko 10-12 njih s desne strane; dadoše nama trojici u začelju tri stolice. A Antonije Pljakić, kao što sam mu usput kazao, stane s dugom puškom iza Crnoga Đorđa, a bio je naočit i obučen u najlepšim haljinama**.

Za Srbe je Zemunska konferencija predstavljala uspeh i zbog toga jer su prisutni mogli da se uvere da Prvi srpski ustanak nije lokalna pobuna, nego nacionalna revolucija koju je teško ugušiti.

Zapadnoevropska štampa je budno pratila i druge mirovne inicijative na zaraćenom području Beogradskog pašaluka. Tako je uz veliki publicitet propraćena mirovna misija bosanskog vezira, Bećir-paše. Ovaj vezir je dobio, naime, delikatan zadatak od Porte da zavede red među beogradskim janičarima, a da istovremeno umiri i srpsku raju, ogorčenu na postupke janičarskih prvaka - dahija.

Bećir-paša kada je stigao u Srbiju pokušao je da umiri Srbe izjavivši: **Ako Bog da, ja ću po carevoj zapovesti pravdu učiniti, da svaki bude miran i da raju niko ne dira... nijednoj kokoški niko neće učiniti zlo, a kamoli njemu: nijednu kap vode niko mu neće popiti... Koja raja ovo posluša... biće joj od sada mnogo lepše i bolje, nego u Hadži Mustafa-pašina vremena** (misli se na beogradskog pašu koga je raja zvala **srpska majka**, a koji je bio na vlasti pre izbijanja ustanka i koga su janičari ubili).

Bećir-pašine lepe reči, nisu, međutim, imale nikakvog efekta na beogradske dahije, koji mu u prvom trenutku nisu čak dozvolile da uđe u Beograd.

Karađorđe i druge ustaničke starešine, mada su bile nepoverljive prema pašinim obećanjima, ipak su ga lepo i uz velike počasti dočekali, nadajući se da će on uspeti da obuzda razularene janičare.

Zemunski dopisnik **Wiener Zeitung**, koji je bio najbliži događajima, odmah je u svom izveštaju od 15. avgusta 1804. godine obavestio redakciju o misiji bosanskog vezira:

**Bećir-paša od Travnika, poslat od Porte kao posrednik u sadašnjim nemirima između srpskih ustanika i beogradskih dahija, prispeo je s jednim delom svoje sile u srpski logor i dočekan je od komandujućega generala srpskih ustanika, Đorđa Crnoga, s osobitim poštovanjem. Pregovori će odmah početi u srpskom logoru. Radi toga došlo je onamo više uglednih Turaka iz Beograda, a i dahije beogradske pozvane su, ali kako se oni tu nisu osećali bezbednim, tražili su, dok se oni budu bavili u srpskom logoru, da toliko isto srpskih vođa kao taoci moraju otići u grad beogradski, i biti tu pod stražom. Ima nade da će nemiri vrlo brzo prestati, utoliko pre što je, kažu, Bećir-paša učinio Srbima vrlo povoljne predloge**.

Kada su dahije konačno dozvolile zvaničnom predstavniku sultana, Bećir-paši da uđe u Beograd, mogli su da se nastave pregovori. Srbi su, međutim, naišli na odbojan stav turske strane, pa su se ponovo obratili predstavnicima susedne Austrije. Redakcija **Allgemeine Zeitung** je saznala za ove pregovore i u broju od 8. septembra 1804. godine obavestila čitaoce:

**Bećir-paša je konačno ušao u Beograd... ali se smestio samo u Donjem gradu iz straha od izdaje. Đorđe Petrović Karađorđe, Jakov Nenadović, Sima Marković i druge srpske starešine, većali su sa njim, ali bez uspeha; Srbi su čak počeli da bivaju nepoverljivi jer im je paša najavio nametanje poreza od osamsto kesa, ne želeći da sasluša njihove predstavnike. Zasada je sigurno da su ustanici ponovo zamolili Bečki dvor, ne samo da se zauzme za njih kod Porte, kako bi od nje dobili čvrsta uveravanja da neće ponovo doći do represalija, već i da pošalje izaslanike koji bi pomagali pri većanju sa Bećir-pašom, kao i da garantuje pri potpisivanju ugovora. Bečki dvor ne izgleda nimalo voljan da se upliće u ove pregovore**.

(Nastavlja se)