Upadom osvojen Beograd

Piše: Nebojša Bogunović
PARISKI **Le Moniteur Universel** u broju od 13. januara 1807. godine detaljno je obavestio čitaoce o borbama za oslobođenje Beograda:

**Pre petnaestak dana jedan Turčin je napustio Beograd i prešao kod ustanika (misli se na poznatog Kondu, koji nije bio Turčin, nego hrišćanin - Cincar), ponudio im je pomoć u pokušaju da osvoje grad. U stvari, taj Turčin je poveo grupu srpskih dobrovoljaca iz pravca Save do bedema koji su Turci podigli oko grada. Tu ih je zaustavio, i krenuvši prema turskim vojnicima koji su na tom mestu stražarili, predstavio se rekavši da se vraća među prave vernike i da ima važne stvari da im otkrije. Pustili su ga da priđe. Onda se on bacio na Turke, ubio četvoricu i oslobodio ulaz srpskim ustanicima.

Oni su, prodrevši među bedeme, napali sa svih strana Turke koji uopšte nisu bili spremni, veliki broj je ubijen ili ranjen, oko 70 ih je zarobljeno. Zapaljena je kuća u koju se sklonilo oko 40 Turaka, svi su umrli u plamenu. Tako su Srbi zagospodarili beogradskim Donjim gradom, tu su pronašli 22 topa podignuta na bedeme, dve prangije i druge artiljerijska oruđa koja su bila na ulicama.

Karađorđe je dozvolio trupama trodnevnu pljačku, što su oni i obavili sa sebi svojstvenom žestinom. Stanovnicima se ništa loše nije desilo, vožd je čak naredio raspodelu hleba i mesa. Sutradan se predao deo grada po imenu Donji grad i tom prilikom su Srbi izgubili Vasu Čarapića, jednog od najsposobnijih vojvoda. Istog dana su Turci izveli jedan od snažnijih napada, smelo su prešli ulice predgrađa, gde nisu opazili nijednog Srbina...

Kada su Turci bili na domašaju, Srbi su na njih otvorili žestoku vatru. Nakon tri sata bezuspešnih pokušaja, Turci su se povukli u gornju tvrđavu. Od tog trenutka, Gušanac-Alija, zapovednik krdžalija (turskih odmetnika), očajnički pokušava da se što duže održi u Beogradu, viđen je kako luta po zidinama i verovatno traži način da pobegne.**

Francuski **Jouenal d l Empire**, u broju od 8. februara 1807. godine, izveštava da je Beogradska tvrđava pala u ruke ustanika i navodi sledeće:

**U skladu sa pismom koje je turski opunomoćenik poslao beogradskom paši, i u kojem mu zapoveda da odmah preda tvrđavu Srbima, ta predaja je izrešena 7. ovog meseca pre podne. Janičari su dobili dozvolu da izađu iz grada sa svojim oružjem...

Srbi su noću evakuisali Ratno ostrvo, koje je smešteno blizu austrijske obale, oni su ranije uništili baterije koje su tu bile smeštene. Značajan broj austrijskih trupa već se okupio kod Zemuna kako bi udaljile ustanike sa ovog položaja. Srpski vožd Karađorđe poverio je komandovanje beogradom vojvodi Mladenu Milovanoviću**.

**Algemeine Zeitung** saznaje dalje pojedinosti u vezi sa predajom Beograda i o tome obaveštava čitaoce u broju od 18. januara 1807. godine, na sledeći način:

**Glavne tačke ugovora o predaji grada Beograda su: 1) Tvrđavu predaju Turci Srbima dne 20. 12. (1806). 2) Turske čete odlaze ispraćene svim vojnim počastima u pratnji srpskih četa, koje ih prate prema Vidinu. 3) Radi veće međusobne sigurnosti, daje taoce i jedna i druga strana do definitivno postignutog primirja. Komandu grada preuzima Mladen Milovanović.**

Karađorđe je nakon osvajanja Beograda postao još važnija ličnost, konstatuje list. Mnogi strani vlastodržci mu šalju svoje izaslanike, tražeći njegovu pomoć protiv zajedničkih neprijatelja - Turaka. Krajem januara došao je preko Zemuna u Beograd izaslanik vlaško-moldavskog kneza Ipsilantija, donoseći na dar Karađorđu prekrasnu sablju u vrednosti od 35.000 pijastera. Prema vestima u **Algemeine Zetingu** korice mača su izrađene od srebra, a sam mač je bio sav od zlata, ukrašen dragim kamenjem. Izaslanik je proveo nekoliko dana u Beogradu, kao Karađorđev gost. Grad je prema daljim novinskim izveštajima napustio veoma zadovoljan, noseći verovatno dobre vesti svome gospodaru.

NORMALIZACIJA
ŽIVOT se u Beogradu nakon osvajanja počeo normalizovati. Izbeglice se vraćaju u grad, a izgled grada postaje iz dana u dan sve lepši. Karađorđe je izdao u pogledu snabdevanja grada živežnim namirnicama precizne naloge, obećavši stroge kazne za prestupnike.

Prvi srpski zapovednik Beograda, Mladen Milovanović
(Nastavlja se)