Evropa sve prati

Piše: Nebojša BOGUNOVIĆ
REDAKCIJA **Wiener Zeitung**, koja je od svih evropskih listova bila najbolje obaveštena o događajima u Srbiji, jer je dobijala informacije sa same granice Beogradskog pašaluka, odnosno iz Zemuna, redovno je obaveštavala čitaoce o stanju u Beogradu posle ulaska srpske vojske u njega. Tako je ovaj list u broju od 4. aprila doneo ekskluzivnu vest o pogibiji beogradskog vezira Sulejman-paše:

**Pašu beogradskog zajedno sa pratnjom njegovom, pošto je kapitulirao pred srpskim ustanicima, pa dobio slobodan prolaz, napalo je nekoliko časova po njegovom polasku za Niš, jedno odeljenje ustanika i ubilo ga.**

Listovi su redovno izveštavali i o ostalim ratnim događajima, koji su se dogodili pre ili posle zauzeća Beograda. Austrijska dnevna štampa, pokazivala je, na primer, izuzetno interesovanje za događaje na svojoj granici, odnosno na Savi.

Tako je **Wiener Zeitung** objavio vest da su Srbi **23. marta napali na grad Šabac, turska posada u njemu učinila je jedan prepad na Srbe, ali je odbijena sa osetnim gubitkom. Razjareni time, Turci su zapalili varoš i pogoreli 150 kuća, u kojima su stanovali grčki hrišćani i nemilosrdno izmrcvarili grčkog vladiku i druge hrišćanske stanovnike. Čuvši to, Srbi udare sutradan jurišem na Šabac, poklaše mnoge Turke, ostali pobegoše u tvrđavu, gde ih sad drži u opsadi 500 Grka (grčko-pravoslavnih Srba).**

Prva srpska vojnička pobeda nad regularnom turskom vojskom, izvojevana 18. avgusta 1805. godine kod Ivankovca, dobila je zapažen publicitet u evropskoj štampi. **Journal de l Empire** u vezi sa tim konstatuje:

**Vest o pobedi srpskih ustanika nad trupama Hafisa, niškog paše, potpuno je potvrđena. Ovaj paša je ušao u Srbiju sa korpusom od 10.000 ljudi. Bitka se odigrala kod Požarevca (zapravo kod Ivankovca - prim. aut.). Ustanici su došli do značajnog plena u šatorima, municiji itd. Među poginulima, kojih ima više od 1.200 nalaze se i dvojica turskih buljubaša. Srbi su se poneli veoma humano posle bitke: prihvatili su turske žene i decu koji su ostali na bojnom polju i pošto su im dali pomoć, obezbedili su im pratnju do mesta na koje je svako od njih želeo da ide. Poneli su se sa poštovanjem i prema muslimanskim džamijama.**

Najveća srpska pobeda u Prvom srpskom ustanku, ostvarena 13. avgusta 1806. godine, na Mišaru kod Šapca snažno je odjeknula u evropskoj javnosti. Pariski **Le Moniteur Universal**, u broju od 12. septembra iste godine, tim povodom piše da je **jedan korpus od 9.000 Turaka iz Bosne prešao Drinu i prodro u Srbiju u nameri da oslobodi
Beograd. Turci su imali razloga da laskaju sebi zbog jednog povoljnog slučaja, a to je što su uspeli da pridobiju jednog od srpskih starešina, po imenu Sima (teško je utvrditi o kome se radi - prim. aut.). Takođe su značajno napredovali i uskoro su uspeli da potisnu jedinice srpskih izvidnica sa položaja duž Drine. Srpski vođa Đorđe Petrović sa nadimkom Crni, poslao je, kako saznajemo, hitno dve čete iz korpusa koji opseda Beograd. Pošto je pozvao deo vojske sa položaja prema Bugarskoj, Karađorđe im kreće u susret, stiže ih kod Drine i pokreće bitku koja košta života 6.000 Turaka. Pošto su i Srbi izgubili mnogo ljudi, Karađorđe je potpisao ugovor koji je predložio bosanski paša, a prema kome se Turcima, koje su Srbi potpuno opkolili, omogućuje da se slobodno vrate u Bosnu, ostavivši oružje Srbima. Kad su mu doveli Simu, Đorđe ga je lično ubio. Pošto je poverio komandu trupama na Drini, Čarapiću, vratio se u logor pred Beogradom.**

I najveći srpski poraz u Prvom srpskom ustanku, do koga je došlo na Kamenici i Čegru kod Niša, 31. maja 1809. godine, gde je poginuo i slavni Stevan Sinđelić, našao je takođe snažan odjek u stranoj štampi. Interesantno je, međutim, da evropske novine nisu o tome događaju objavile svoje originalne izveštaje, nego su prenele pisanje turske štampe, odnosno objavile su zvanično saopštenje Porte. Tako **NJieenr Zeitung** preštampava saopštenje iz Carigrada u kome se veliča turska pobeda:

**Srpski general Crni Đorđe bio je sa svojom ubojnom snagom zaposeo utvrđeno mesto Banju. Otomanske trupe otpočele su boj time što su sa velikom hrabrošću napale šančeve, podignute od onih bezvernika kod pomenutog mesta. Uz pomoć Svemogućeg Boga i uticajem srećnog sazvežđa NJegova Veličanstva Našeg Uzvišenog Sultana zadobiše muslimani potpunu pobedu.

Nevernici se nisu mogli ni na koji način odupreti, potučeni su i naterani na bekstvo. Većina od njih nije mogla naći zaklona ni u šančevima njihovim, nego se razbežala na druga mesta. Pokupljene su glave od mnogih, isečene mačevima pravovernih i donete na ćupriju, odakle su bačene u dubinu provalije...**

(Nastavlja se)