Temelj nove države

Piše: Nebojša Bogunović
NEKOLIKO dana posle otpočinjanja neprijateljstava, isti list u broju od 17. juna 1810. godine prenosi vesti iz turskih izvora i kaže: **Najzad je u Carigrad stigao glas da su neprijateljstva otpočela napadom, koji je izvršilo jedno odelenje od 3.000 Rusa izbivši iz Krajovskog banata. Cilj tom ruskom desantu čini se da je ostvarenje pouzdane veze sa Srbima, čije jedinice dopiru do Vidina. Ali su se posle toga Rusi opet povukli na jedno dunavsko ostrvo.**

Francuska štampa bila je daleko objektivnija u izveštavanju sa ratišta, a naročito u izveštajima o borbama u Deligradu. Mada je, kao što je rečeno, Napoleonov režim u Francuskoj vršio pritisak na pariska glasila da budu blagonaklona prema Turskoj vojsci, list **Le Publicite** u broju od 10. oktobra 1810. godine daje dosta vernu sliku događaja, koji su se odigravali oko Deligrada i u njemu:

**Huršid-paša, niški vezir, pošto je tri puta bezuspešno napadao utvrđeni logor kod Deligrada, poslao je, suprotno očekivanjima ruskih i srpskih vojskovođa, jedan deo svoje vojske da uđe u Srbiju. Taj korpus je prešao Moravu, i pošto ih je iznenadio, opljačkao i zapalio nekoliko sela, ulogorio se kod Jasike. Okolni Srbi su odmah uzeli oružje. Karađorđe, nekoliko srpskih komandanata i oficiri iz ruskog štaba krenuli su svojim trupama forsiranim maršom iz logora u Deligradu u pomoć nesrećnim seljanima.

Kada su ove trupe stigle, dve strane su se sukobile, a okršaji su trajali sve do 7. ovog meseca. Bitka je bila veoma krvava. Pošto su pretrpeli velike gubitke, Turci su počeli da se povlače u pet sati po podne; marširali su cele noći i povukli se prema Kruševcu. Gubici Srba su bili veoma veliki; hrabri komandant hajduk Veljko je ranjen.**

Francuski listovi su izvestili o dolasku ruske vojske u Beograd, što je za evropsku javnost bila ekskluzivna novost. List **Gazette de France** piše da je 10. januara 1811. godine:

**U 11 sati pre podne, jedna ruska jedinica od 500 ljudi, delom grenadira, delom strelaca, i pod komandom pukovnika Aleksandra Fjodorovića, ušla u Beograd. Ova jedinica se očekivala još od 27. prošlog meseca. Dočekana je uz topovsku kanonadu i zvonjavu svih gradskih zvona. Za sve vojnike je pripremljena gozba. Očekuje se još 500 ruskih vojnika. Pristigli su smešteni u Donjem gradu zbog lošeg stanja kasarni na tvrđavi. Srpske starešine Milenko Stojković i Petar Dobrnjac došli su sa njima.**

Osim izveštaja o ratnim prilikama u Beogradskom pašaluku listovi su, naročito od 1808. godine koncentrisali svoju pažnju na politička zbivanja u Srbiji. NJih su, naime, najviše interesovale vesti u vezi sa radom Praviteljstvujućeg sovjeta (ustaničke vlade) i donošenjem prvog ustaničkog Ustava. U ovim dešavanjima, naročito u vezi sa Ustavom, strani novinari su uočili da se na ovim prostorima dešava jedan krupan politički proces, koji vodi ka stvaranju moderne srpske države.

Pri tome su zapazili da veliku ulogu u formiranju srpskih državnih institucija imaju Rusi, odnosno njihov predstavnik Konstantin Rodofinikin. S tim u vezi pariski **Journal de l’Empire** u broju od 9. februara 1808. godine donosi vest u kojoj se kaže:

**Srpski sovjet, koji zaseda u Beogradu, usvojio je, na sednici od 2. ovog meseca, prvi član nacrta Ustava, koji je predložio ruski državni savetnik Rodofinikin; taj član se odnosi na prodaju zemlje i kuća. Usvajanje tri člana koja sadrže podelu Srbije na oblasti, uspostavljanje carine na granici sa Austrijom, kao i sredstvima za procvat industrije i trgovine, odloženo je za naredne sednice 4. i 5. o. m. Sovjet se sastao i radi imenovanja sudija u gradovima i selima. Organima vlasti u zemlji su poslati zakoni i uputstva po kojima sudovi moraju da deluju u pravnim i političkim pitanjima. Svi ovi dokumenti su štampani na srpskom jeziku.

Pišući o ustaničkom Ustavu, londonski **Tajms** objavljuje jednu tendencioznu vest u kojoj izražava sumnju da je ovaj najviši pravni akt napisan u Rusiji: **Ako se može verovati izveštajima iz Srbije**, kaže **Tajms**, **ta zemlja će uskoro dobiti Ustav. Objavljeno je u Beogradu da je državni Kancelar Rodofinikin, 16. i 20. prošlog meseca, primio dva izaslanika (kurira), sa važnim izveštajima iz (ruskog) glavnog štaba u Bukureštu. Čak se tvrdi da je jedan od ovih kurira doneo novi srpski Ustav. Prema ovom Ustavu, Skupština, ovde poznata pod imenom **Srpski sinod**, treba da dobije ime Senat, i treba da bude premeštena iz Smedereva u Beograd.**