Pao Beograd

SA zapadnog ratišta, odnosno sa fronta na Drini, vesti u austrijskim listovima su sustizale jedna drugu. “NJiener Zeitung” obaveštava čitaoce da su:
“Iz Bosne turske paše po naredbi sultana prodrle već preko Drine, pod komandom velikog vezira travničkog i beglerbega banjalučkog. Srbi su ih, istina, s početka suzbili i proterali preko Drine, ali su oni posle toga prikupili novu silu i 6. avgusta opet prešli preko reke, pa zatim redom pouzimali sve ušančene srpske logore između Drine i Kolubare. Od onih što su im se oduprli, nešto su pobili, nešto rasterali i sada stoje sjedinjeni pod Šapcem, koji je poslednja odbrana srpska u ovom delu zemlje.”
Upravo u trenutku kad je evropska javnost bila preplavljena izveštajima o prodoru turskih trupa u Srbiju, kao grom iz vedra neba stigla je vest o bolesti Karađorđa. NJu je objavio “Journal de l Empire” u broju od 6. oktobra 1813. godine, ali su je istovremeno preneli i neki austrijski listovi. Ta vest u navedenom francuskom listu glasi:
“Vožd Karađorđe je pre nekog vremena prebačen u Beograd iz zdravstvenih razloga; neki tvrde da je ranjen, ali da Praviteljstvujušči sovjet to krije da se ne bi zaplašio narod.” (Ova informacija nije korektno preneta, jer Karađorđe nije bio ranjen, nego je oboleo od tifusa i nije prebačen u Beograd, nego je bolovao u Topoli.
JoŠ jedna vest bila je porazna za Srbe. To je izveštaj da je Negotin pao u turske ruke i da je tom prilikom poginuo hajduk Veljko Petrović. Tu vest je objavio “NJiener Zeitung” u broju od 16. septembra 1813. godine i ona glasi:
“Iz Vidina je došao glas da su sultanove trupe otele na juriš ušančeni srpski logor kod Negotina, i od 5.000 ljudi njegove posade nešto pobili, a nešto zarobili. Zapovednik toga srpskog grada, poznati hajduk Veljko, nalazi se među poginulima.”
I pad Beograda u turske ruke izazvao je veliku pažnju medija, naročito onih u Austriji, jer su se otomanske trupe ponovo našle na Savi i Dunavu, odnosno na austrijsko-turskoj granici. Prvu vest o upadu Turaka u Beograd objavio je “NJienen Zeigung” u broju od 22. oktobra 1813. godine i ona glasi:
“4. oktobra su Beograđani zapalili oba beogradska predgrađa. Sutradan oko 10 časova pre podne ušli su Turci preko Grocke. Kako je Beograd goreo još i 5. oktobra to su Turci sve Beograđane, koji zbog oskudice u lađama nisu mogli prebeći - zadržali da gase požar.”
Istu vest je kasnije objavio i list “Gazeta de France” u nešto izmenjenom obliku: “Pošto je Beograd 5. oktobra još uvek goreo, Turci su pohapsili Srbe koji nisu uspeli da pobegnu u nedostatku čamaca i primorali ih da gase požar; ali žene i deca, koja su, u strahu od neprijatelja krenula prema Savi i Dunavu, pobijeni su ili su se podavili.”
Isti list takođe izveštava i o velikom slavlju u Carigradu, posle prispelih vesti o zauzeću Beograda: “Izveštaj o pobedama nad Srbima i o zauzimanju Beograda, odneo je tatarin (kurir) velikog vezira u Carigrad. Sutradan je sultan primao čestitanja za to, a narodu je kroz tri dana objavljivan taj radostan glas, gruvanjem iz topova.”
Posle pada Beograda, novinski izveštaji su se uglavnom odnosili na srpske izbeglice, koje su bežale u Austriju, kao i na turske represalije prema srpskom stanovništvu.
“Gazetta de France” u broju od 27. novembra 1813. godine objavljuje izveštaj svog dopisnika iz Beča u kome se kaže: “Broj srpskih porodica koje su, da bi se spasle od Turaka, pobegle na austrijsku teritoriju, popeo se već na 24.000. Karađorđe se nalazi među tim izbeglicama.
Glasine koje izgledaju verodostojne kažu da je veliki vezir tražio od austrijskih vlasti, i to veoma odlučno, da mu predaju sve te izbeglice. Takav zahtev je veoma neprijatan (za Austriju); ako mu se udovolji, to će predstavljati čin neoprostive slabosti; ako se odbije, izložiće se (Austrija) opasnosti od prekida diplomatskih odnosa sa Turskom...”
“NJienen Zeitung” piše da “Turci pustoše sela, odvlače u ropstvo žene i decu. Nekoliko hiljada ovih jadnih žrtava ponudili su na otkup za gotov novac, vlaškom knezu, koji je 1. septembra poslao s povećom sumom novca jednog boljara turskim vojskovođama u Kladovu, da pazari ove nevoljnike, i dovede ih u Vlašku, i naseli ih po zemlji”.
Poslednja vest o porazu Prvog srpskog ustanka, koju je 11. decembra 1813. godine objavio “NJienen Zeitung” glasi: “Tako je završen rat u Srbiji, svaki otpor je slomljen, a zemlja je pokorena.”
(K r a j)