Kralj krije ženidbu

Piše: dr Novak Ražnatović
ODBIJAJUĆI da onakvu notifikaciju prihvati kao prvi korak od kralja Aleksandra, knjaz Nikola je uzvraćao ćutanjem. Ruska vlada je našla za neophodno da interveniše. Obraćajući se knjazu Nikoli, grof Lamzdorf najpre izražava razumevanje za to što se on usteže da prvi učini korak kod kralja Aleksandra, jer da je to zaista teško posle svega što se desilo. Ali je ustanovljenje dobrih odnosa između dve zemlje istoga naroda u njihovom najboljem interesu, kaže Lamzdorf. To je sasvim ostvarljivo posle odlaska kralja Milana, pa ne treba gubiti vreme, već zauzeti jedinstveni stav prema Austro-Ugarskoj u svemu što je **protiv naših zajedničkih interesa**. Kao što je već kralju Aleksandru, tako Lamzdorf preporučuje i knjazu Nikoli da prihvati sultanov predlog da tri balkanske države zajednički protesuju u Beču zbog katoličke prozelitske akcije u Bosni i Hercegovini, i da se dogovore o zajedničkim koracima, kako da osujete austrougarski željeznički projekat. Carska vlada će, uverava Lamzdorf, podržati takav rad triju vlada.

KRALJ KRIJE ŽENIDBU
GUBASTOV je pitao knjaza o nekim njegovim portretima koji se šire po Srbiji. Nastojeći da deluje nonšalantno, knjaz je rekao da se to čini savršeno bez njegovog učešća, da on i ne zna kakvi se to njegovi portreti šire u Srbiji. Međutim, u poslednjoj novembarskoj svesci (1898) francuske publikacije **Nouvelle Revue**, u političkoj hronici, saopštava se da portreti knjaza Nikole koji se šire u Srbiji nose natpis **Peuple, voila ton Roi!** (Narode, evo tvoga kralja!). Izdavač ove publikacije je izvesna madam J. Adam, poznata kao poklonica knjaza Nikole, nedavno mu je bila u poseti i ushićeno pisala o Crnoj Gori i o njenom vladaru. Smatrajući da se tu ne radi o nekoj mistifikaciji, već da je posredi ozbiljna rabota srbijanskih radikala, **verovatno** sa znanjem knjaza Nikole, ruski poslanik je dostavio svojoj vladi adekvatni izvod iz pomenute publikacije, kako bi u Petrogradu videli čime se služe **bratski dvorovi** u međusobnoj borbi.

GOSPODINE MI BRATE
RAZVOJ stvari u zvaničnm crnogorsko-srbijanskim odnosima doveo je do povlačenja srpskog opunomoćenog ministra iz Cetinja. Šef ovdašnje srpske diplomatske misije potpukovnik Aleksandar Mašin poštao je u septembru 1899. kao delegat svoje vlade na međunarodnu konferenciju o ratnom pravu u Hag. Kralj Aleksandar ga je februara 1900. i formalno opozvao iz Cetinja. Kurtoazno, kralj Aleksandar obraća se knjazu Nikoli sa **Gospodine mi Brate**, što je bila njihova uobičajena uzajamna intitulacija, i moli ga da blagovoli primiti oproštaja radi potpukovnika Mašina, koji će mu blagodariti na znacima blagovoljenja kojima je bio počastvovan u toku svoga boravka na Cetinju. Mašin će tom prilikom ponoviti kraljeva uveravanja o njegovom visokom poštovanju i **nepromenljivoj ljubavi** za knjaza.
Mašin, kao miljenik bivšeg kralja Milana, bio je sasvim nepodoban za knjaza Nikolu i njegovu okolinu. NJegova uloga uglavnom se svodila na to da Milanu i Aleksandru služi kao obaveštajac sa Cetinja. Prijateljevao je, svedoči ruski poslanik Gubastov, sa austrougarskim ministrom rezidentom na Cetinju, i ništa nije činio bez njegova znanja i saveta. Time je najviše odbijao Crnogorce, koji nisu skrivali zadovoljstvo zbog njegova odlaska u Hag, nadajući se da je time u stvari konačno opozvan. Inače je Mašin, karakteriše ga ruski poslanik, bio čovek ograničena uma i obrazovanja i sasvim osrednji artiljerijski oficir.
Novosadska **Zastava** osvrnula se na opoziv Mašina pod naslovom **Rascep između Srbije i Crne Gore**. Za ovaj u srpskom patriotskim smeru veoma delatni list, isključivi je krivac **raskralj Mlan**, koji se usudio da pred Slovenstvom sumnjiči **omiljenu ličnost knjaza Nikole**. Stanje tih odnosa, zapaža se ovde ironično, ilustruje činjenica da opozivno pismo za Mašina nije bilo na srpskom jeziku, nego na francuskom jeziku. Upitan kako je stvarno bilo na oproštajnoj audijenciji kod knjaza, Mašin je navodno odgovorio:
**To su bili najteži časovi moga života.** **Zastava** zaključuje da će se i mladi kralj Aleksandar i njegov otac Milan dobro čuvati da **vernim Srbima** objave teške reči knjaza Nikole.

PADA VLADA
JEDAN događaj, međutim, iako po samoj prirodi isključivo iz ljudske intimne sfere, označio je početak novog, naoko dosta nategnutog, zaokreta u srbijansko-crnogorskim odnosima, a ipak zaokreta ka normalizaciji. Reč je o iznenadnoj ženidbi kralja Aleksandra Obrenovića sa gospođom Dragom Mašin u julu 1900. godine. **Glas Crnogorca** prenoseći po običaju telegrame bečkog **Korespodenc biroa**, doneo je vest o veridbi kralja Aleksandra sa gospođom Mašin, bivšom damom kraljice Natalije na dvoru kralja Milana, rodom iz porodice Lunjevica; zatim o ostavci kabineta dr Vladana Đorđevića, o ostavci (putem telegrama iz banje Kalsblad) kralja Milana na položaj vrhovnog zapovednika vojske i sl.
Novi kabinet sastavio je Aleksa Jovanović, uzevši u resor inostranih dela. Kraljev ađutant pukovnik Miloš Vasić postavljen je za ministra vojske. U posebnom telegramu, i od izuzetnog značaja, stoji najava kako se ruski car Nikolaj Drugi primio kumstva za venčanje kraljevskog para u Veogradu. Cara će u tome zastupati knez Manzurov. Sledeći broj **Glasa Crnogorca** donosi kako se venčanje obavilo najsvečanije; zatim, da je objavljena amnestija političkih osuđenika, da su Taušanović i Protić već pušteni na slobodu. Kako u ovom tako i u više sledećih brojeva **Glas Crnogorca** se uzdržava od bilo kakvog komentara ili ocene o bračnom događaju u Beogradu. Međutim, to što se ruski car primio kumstva i što su amnestirani politički osuđenici, u velikoj meri je značilo novo spoljnopolitičku orijentaciju kralja Aleksandra i vlade Srbije, zapravo jedno osetno pomeranje od Beča ka Petrogradu, a to je značilo novu konstelaciju za odnose Srbije i Crne Gore.
Iako su, dakle, ti događaji automatski sugerisali odmrzavanje na relaciji Beograd - Cetinje, nakon svega što je bilo, proces normalizacije ići će dosta sporo. Dobar znak popuštanja bilo je to što je onim Crnogorcima koji su prethodne godine bili najureni iz Srbije odmah odobren povratak. Računajući đake i studente, koji su se sada upisali u škole, vratilo se oko 1.000 Crnogoraca. Ali što se tiče onog najvišeg nivoa, kralj Aleksandar kao da je prevideo obični protokolarni red da knjazu Nikoli blagovremeno notifikuje svoju ženidbu.

PISMO - OKOLO
SVADBA u Beogradu kao da je zbunila knjaza Nikolu. U smrtnoj mrži i nepoverenju prema kralju Milanu, a uvek u nekom podozorenju i bojazni od mnogo čega što se događa u Beogradu, on je pred austrijskim poslanikom baronom Makiom izrazio pretpostavku da bi posredi mogao biti neki mračni makijavelistički plan samoga Milana - u cilju da se opet kroz kratko vreme domogne prestola. Makiu knjaževa priča ne izgleda **čista** s obzirom na to da se u Srbiji obnavlja ruski uticaj, pomilovani su radikali, vraćaju se protivnici kralja Milana, kao Pašić i drugi itd.
Očekivani gest puke kurtoazije i protokola - notifikacija kralja Aleksandra o svojoj ženidbi - stigla je na Cetinje nakon puna dva meseca, 24. oktobra 1900. i to ne na adresu knjaza nego preko crnogorskog Ministarstva inostranih dela. Prirodno, to je uvredilo knjaza Nikolu.
Da se zvanični crnogorsko-srbijanski odnosi pokrenu sa mrtve tačke pomogla je jedna spoljnopolitička okolnost. Namera Austro-Ugarske da produži bosansku željeznicu kroz Rašku oblast (Novopazarski Sandžak) uznemirila je Tursku. Ironijom istorije, sami turski sultan Abdul Hamid preporučio je što brže normalizovanje odnosa između Beograda i Cetinja. Sultan je savetovao knjazu Nikoli da kralju Aleksandru odgovori na notifikaciju o ženidbi, i predložio da se Turska, Srbija i Crna Gora zajednički odupru austrougarskom željezničkom lanu, a zatim i sve bezobzirnijoj prozelitskoj akciji Katoličke crkve prema muslimanima i pravoslavcima u Bosni i Hercegovini. Iste predloge sultan je uputio i Beogradu.

(Nastavlja se)