Politika u dve reči

Piše: dr Novak Ražnatović
PRED pitanjima od višeg interesa knjaz je popustio ubeđivanju Rusa, kao i još jednom istovetnom podsticaju od sultana. Čestitao je ženidbu kralju Aleksandru sredinom novembra 1900. godine - pun **oduševljenja** za taj **srećan brak**, za kraljicu Srpkinju, unuku Karađorđeva vojvode Lunjevice, čiju je **ljupkost i duhovitost** upoznao još za vreme svoje posete kralju Aleksandru u Beogradu 1896; knjaževa osećanja spajaju se u najtopliju želju da srećan brak ispuni život kraljevskom paru **do u najdalju budućnost**. Ubrzo potom, kralj Aleksandar je čestitao knjazu Nikoli i knjeginji Mileni 40. godišnjicu njihova braka, na šta mu je knjaz Nikola uzvratio blagodarnošću.
Tako su učinjeni izvesni koraci kurtoaznog karaktera u pravcu normalizovanja odnosa između vladara Srbije i Crne Gore. To će, međutim, i dalje sporo i nategnuto ići. Nije stvar samo, ili pre svega, u tome što knjaz Nikola očekuje i zahteva inicijativu Beograda, kao strane koja je po njegovom mišljenju isključivi krivac za nedavne teške poremećaje tih odnosa. Jedna od bitnih političkih implikacija ženidbe kralja Aleksandra Dragom Mašin jeste zapravo u značajnom poboljšanju odnosa između Srbije i Rusije. Knjaz Nikola uvek je bio osetljiv kada je ruski car svoju milost delio na još koju okrunjenu glavu na Balkanu; knjaz je, pak, najviše zazirao ako je to slučaj sa vladarem Srbije, što će se iz daljeg jasno pokazati.

NADE U RUSIJU
IAKO se Srbija nakon careva venčanog kumstva u Beogradu dosta uzdržano kretala ka orijentaciji na Rusiju, u Petrogradu su i toliko ocenili kao veoma značajnu dobit za sebe. U jednom uputstvu Azijatskog departmana ruskog Ministarstva inostranih dela, u čijoj su nadležnosti bili i balkanski poslovi, skreće se pažnja poslaniku Čarikovu u Beogradu na važnost stupanja kraljice Drage u politički život Srbije. Mada nije pozvana da neposredno učestvuje u upravi zemlje, ona po svome položaju i prirodnom uplivu na mladoga supruga mora imati suštinskog uticaja na tok stvari u Kraljevini. Kraljica se **izgleda** - odlikuje velikim taktom i njena osvedočena podrška zbliženju Srbije i Rusije treba da bude preporuka Čarikovu kako da u njoj nađe **vernog pomoćnika u učvršćenju kralja u njegovom sadašnjem nastojanju**. Ruskoj vladi izgleda da je sada i srpska vojska siguran oslonac prestola.
Topliji vetar od Petrograda ka Beogradu knjaz Nikola se trudio da nekako neutrališe iskazivanjem što veće odanosti Rusiji. Novom ruskom poslaniku Vlasovu, knjaz Nikola je rekao da se njegova politika sastoji u dve reči: **Bog i Rusija**. Na Rusiju polaže svu nadu i uzdanje da će jednoga dana svojim moćnim krilom iz Carigrada zakriliti sve Slovene i omogućiti im da se mirno razvijaju. Predajući se tako Rusiji, knjaz će, kaže, za sva svoja buduća dejstva u spoljnoj politici Crne Gore smatrati odgovornim ruskog poslanika, koji je dužan da ga čuva od svih promašaja i prenagljenih koraka.
Uzvraćajući, Vlasov ističe da je to za njega velika odgovornost, ali snabdeven uputstvima svoje vlade on je prihvata, s tim da ga knjaz o svakoj svojoj političkoj nameri prethodno obavesti, zatim da sasluša i primi na znanje njegova **skromna** mišljenja, i da ga stalno drži u kursu onoga što namerava preduzeti.
Shvativši osnovni motiv knjaževa **predavanja Rusiji**, Vlasov je polako prebacio razgovor na temu odnosa vlada Crne Gore i Srbije. Kralj Milan je otuda, nadati se zauvek udaljen, pa treba da iščeznu razlozi koji su izazivali hlađenje **između upravljača dva srpska plemena**, kaže Vlasov. A kada se mladi kralj Aleksandar glasno odriče politike svoga oca i obraća se narodu kako je neophodno otpočeti novu eru u političkom i ekonomskom životu Srbije, to predstavlja osnovu da i knjaz Crne Gore zaboravi sve što je prošlo i da požuri pružiti ruku kralju Srbije za njihovo što brže i tešnje zbliženje.

SUZDRŽANA ŽALOST
SARKAZAM je sudbine što je upravo smrt bivšeg kralja Milana u februaru 1901. došla kao najbolji povod, formalno i suštinski kao poručen da se vladari Srbije i Crne Gore jedan drugome malo više oglase. Kralj Aleksandar, doduše, obavestio je knjaza Nikolu jednom dosta suvom rečenicom o smrti svoga oca. **Iskreno učestvujem u tvojoj dubokoj tuzi** uzvratio je knjaz Nikola. Nezaboravna je ona **vruća bratska zajednica**, koja knjaza vezuje sa njegovim ocem u danima zajedničkih iskušenja u oslobodilačkom ratu Crne Gore i Srbije 1876-1878. godine. U ime tih osećanja, **u ime dobra i zajedničkih naših interesa ja ti danas podnosim uverenje moje bratske ljubavi, družbe i vernog prijateljstva**, odgovorio je knjaz Nikola.
Ovim povodom **Glas Crnogorca** je doneo i brižljivo sročeni i bez sumnje na najvišem mestu redigovani napis pod naslovom **NJ. V. Milan Obrenović, prvi kralj Srbije**. Naglašava se da su Srbija i Crna Gora bile tesno vezane u prošlosti i spaja ih zajednička težnja ka budućnosti, a da **i ne spominjemo prirodnu zajednicu srpskog plemena** uopšte. **Burni život i grozničavi rad** pokojnog kralja Milana morao je uticati i na Crnu Goru. Ali se treba uzdržati od momentalnog suda, koji će neumitna istorija izreći kada prođu teške prilike koje iznad **razdrobljenog srpstva kolaju**.
Evocirajući uspomenu na bratsku zajednicu u minulim ratovima, želja je da u **velikoj sinovljoj žalosti** mladome kralju Aleksandru doprinesu svi Srbi u Srbiji i van nje - ljubavlju i odanošću kako bi čvršće i uspešnije odgovorio svome velikome zadatku. Crnogorcima u Srbiji posebno se poručuje - **da ćemo smatrati i ceniti njihovu ljubav i odanost prema kralju Aleksandru isto kao prema našem uzvišenom Gospodaru, knjazu Nikoli**. Dalo se, ipak, razumeti da se kralju Milanu ne mogu oprostiti one uvrede i klevete koje je naneo knjazu Nikoli i Crnoj Gori. Ističući istorijsku družbu i nacionalnu jednost sa Srbijom, knjaz je hteo pred širom srpskom i jugoslovenskom javnošću glasno reći da je bio i ostao nepokolebljivi borac za šire narodno oslobođenje i ujedinjenje.

SAVETI VLASOVA
JEDNO drugo gledanje, i u drugačijem tonu, knjaz je izrazio pred ruskim poslanikom. Najpre je Vlasov istakao da se kralju Aleksandru sada razvezuju ruke za punu slobodu dejstva u upravljanju Srbijom; od toga se mogu očekivati povoljniji rezultati kako na unutrašnjem planu tako i u pravcu većeg zbliženja Srbije sa **pokroviteljicom** Slovena Rusijom, s jedne i Bugarskom, s druge strane**. Zato, ako knjaz ne požuri da sa Beogradom uspostavi normalne odnose, rizikuje da se nađe u izolovanom položaju na Balkanu. Reagujući, knjaz je najpre istakao da telegram knjazu povodom smrti njegova oca smatra ozbiljnim korakom u pravcu zbliženja sa Beogradom.
Međutim, od svega toga on ne predviđa nikakvog pozitivnog rezultata. Nema mogućnosti da se u Srbiji uskoro ustanovi čvrsti poredak kao garancija mirnog razvoja i prosperiteta. Samovoljnost i bezvlašće prirođene su osobine **srpskog narodnog duha**. Mladi kralj Aleksandar je nesposoban, slaboga karaktera, fizički i duhovno ubog, nepripremljen za vladanje i neće biti u stanju da zadrži upravo nad narodom u granicama zakonitosti i discipline. O kraljici Dragi izrazio se knjaz Nikola još nepovoljnije. Ona se ne može koristiti ni simpatijama niti za njen položaj potrebnim uvažavanjem kako kod naroda tako osobito među **višom klasom**.
Svako se prema njoj odnosi kao prema ženi sumnjive reputacije u prošlosti, a pri tome nema nikakvih intelektualnih kvaliteta. Iz svega toga, prema oceni knjaza Nikole u Srbiji se mogu očekivati nove nevolje - političke i dvorske, neprekidna borba partija za uticaj, česte promene vlade i neredi u narodu.
Ali, uprkos takve ocene, Vlasov je lako ubedio knjaza Nikolu u neophodnost hitnog normalizovanja odnosa sa kraljom Aleksandrom i njegovom vladom. U stvari, samom činjenicom zbliženja Rusije sa Srbijomo, knjaz Nikola je bio prinuđen da pruži ruku Beogradu.

(Nastavlja se)