Snovi o - prestolu

Piše: dr Novak RAŽNATOVIĆ
U NICI su 11. marta knjaz Mirko i Mišo Popović Jabučanin sa Konstantinovićima obavili formalnost veridbe. Usledila je krasnorečiva čestitka knjaza Nikole i kneginje Milene porodici Konstantinović - kako je **čista i žarka ljubav spojila predragu nam decu...Šaljući vam, našim prijateljima, najsrdačnija čestitanja i pozdrave, spajamo sa vašom našu radost u sreći njihovoj, koju neka nam Bog održi vazda vedru i potpunu**, kaže se u telegramu knjaza i kneginje.
U međuvremenu ministar Vuković je posetio Beograd. Trebalo je da sa srpskom vladom usaglasi stanovišta i aktivnost u politici zajedničkog rada i interesa u Turskoj, i da, kao **sporedno** pitanje, uzgredno nabaci i ubedi kralja Aleksandra da stvar knjaz Mirkove ženidbe ima isključivo porodičan karakter. Po sredi je **čista ljubav** verenika, pa da tome ne valja niti se može pripisati nikakva politička tendencija.

**ISKRENO PRIJATELJSTVO**
VUKOVIĆ je poneo svojeručno pismo knjaza Nikole za kralja Aleksandra. Uz uobičajene poruke o istorijskom zajedništvu Crne Gore i Srbije, knjaz izražava zadovoljstvo što su obnovljene bratske veze, pa blagodareći tome šalje mu ministra Vukovića da sa njegovom vladom razmeni mišljenja o **svojim zajedničkim poslovima, što bi poslužilo utvrđivanju zajedničkog sporazuma**.
Stigavši u Beograd 19. februara 1902, ministar Vuković je u razgovoru sa kolegom Vujićem najpre istakao kako ga je knjaz poslao da uveri kralja Aleksandra i kraljicu Dragu u njegovo **najiskrenije prijateljstvo**. Što se tiče zajedničke spoljne politike, Crna Gora se zalaže za što jači upliv Srbije u Makedoniji i za sjedinjeni otpor namerama Austrougarske u Raškoj oblasti. U cilju pune efikasnosti takve politike, Srbiji je, ubeđivao je Gavro, potrebno da se što pre **intimno združi s Crnom Gorom**, a to je zaista lako postići - jer knjaz je gotov da obnovi pregovore iz 1897. godine o podeli sfera respektivnog upliva i pretenzija u Turskoj, tj. kada se konačno bude rešilo istočno pitanje da Srbiji pripadne Skoplje sa što je moguće većim delom Makedonije, Kosovom i oko polovine Raške, a Crnoj Gori Prizren sa Metohijom i drugom polovinom Raške.
Vujić je kratko odgovorio da je kralj Aleksandar u toj stvari jednako uporan kao i onda, što znači da daje Prizen. Kralju i Vladi Srbije nisu bili potrebni nikakvi formalni sporazumi sa Crnom Gorom, kada je ova morala jednako voditi potpuno identičnu spoljnu politiku sa Srbijom. Srbija očigledno nije strahovala od konačnog rešavanja istočnog pitanja, jer se realno nadala da će dobiti veći deo starih srpskih zemalja. Ali baš ni Crnoj Gori, kao takođe baštiniku stare Raške, neće pripasti krivi deo. A što je Beograd stalno ignorisao zahteve Cetinja da se podele i precizno razgraniče **sfere upliva** u evropskoj Turskoj, to je knjaza Nikolu sve više frustriralo i izazivalo osećaj nesigurnosti za budućnost dinastije, pa i same Crne Gore kao samostalne države.

VEST O VERIDBI
NARAVNO, dva ministra su se usmeno saglasila na zajednički rad u svemu **što se tiče interesa srpskog naroda, izvan naših granica**. Sporazum između Rusije i Austrougarske u Miroštegu 1900. o očuvanju statusa kvo na Balkanu zasada garantuje mir. Stoga Srbija i Crna Gora treba da pribiraju sve sile za momenat koji će jednog dana nastupiti. Reformnoj akciji Rusije i Austrougarske u evropskoj Turskoj treba pomagati, ali sve moguće učiniti da sile ne stvore od Makedonije novu državu - **pa ma to bilo pod vidom autonomije**. Ako bi jednog dana ponovo **osvanula** zora istočne Rumelije, tj. prisajedinjenje Makedonije Bugarskoj, to bi, po mišljenju dva ministra, značilo uništenje **ekvilibra** na Balkanu.
Ruski poslanik u Beogradu Čarik je saglasnost ministra Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove spoljne politike ocenio kao veoma korisnu naročito stav uzdržavanja prema Turskoj, i rešenost da se svim sredstvima sprečavaju i suzbijaju nemiri u Makedoniji.
Zatim je Vuković saopštio Vujiću **jednu beznačajnu, ali prema prilikama delikatnu stvar**. Knjažević Mirko se **zagledao** u kćerku pukovnika Konstantinovića, knjaz se tome **jako protivio** ali **ljubav je nesavladiva sila**. Zato moli Vujića da uveri kralja da je ta stvar sasvim privatne prirode, bez ikakvog političkog značaja, i da je to još manje upereno protiv kralja i kraljice kod kojih je Konstantinović sada u nemilosti. Vujić je, navodno, smrknuta lica uzvratio da je vest o toj ženidbi na njihovom dvoru primljena veoma hladno. Kralj samo želi da se na Cetinju od toga ne pravi nikakav politički bauk, i on će ostati indiferentan.

POSETA ĆERKAMA
ZVANIČNA audijencija kod kralja Alekandra bila je veoma svečana. Između ostalog, kralj je pitao kakvom je misijom knjaz išao u Rusiju. Da reši pitanje preoružavanja crnogorske vojske i da vidi svoje kćerke, odgovorio je vojvoda Gavro. Na to je kralj primetio da je knjaz Nikola veliki i srećan vladar - jer ima kćerke udate na ruskom dvoru, koje su **bolje od ikakvih ambasadora**. Očigledno, kralj još nije bio ništa saznao, ali je svakako sumnjao i pretpostavljao da mu je knjaz kod ruskog cara mogao nešto naškoditi.
Što se tiče Mirkove ženidbe, Gavro je, kaže, stekao utisak da će kralj **progutati pilulu** bez težih posledica **za naše odnošaje**. Zato se trudi da na privatnoj audijenciji kod kralja izloži stvar u jednom što više nonšalantnom tonu, i u smislu da se radi samo o **čistoj ljubvi** dvoje mladih. Kralj je, ipak, prema Gavri, istakao da mu ta bračna veza nije nimalo prijatna. Konstantinovići su njega i kraljicu **beskrajno** uvredili, neka mu zato nikada pred oči ne izađu. Ne može taj događaj ni čestitati. Kralj samo moli knjaza da toj bračnoj vezi ne pridaje nikakvu političku važnost, neka se ne prave takve kombinacije koje bi izazivale **novinarsku viku** što lakoverni narod baca u obmanu. Budući da je, svakako, čuo za nesmotrene izjave knjaza Mirka, kralj je uzviknuo: **Po kakvom pravu može on i u snu pomisliti na presto u Srbiji. A što li sada može činiti smatrajući da se ženidbom orodio sa dinastijom Obrenovića?! Kralj se pokazao osobito osetljivim na javno mnjenje kojim se manipuliše putem štampe. Ne može se biti ravnodušan prema svetskom javnom mnjenju, jer je to sila koja se može **sravniti sa engleskom flotom**, rekao je po prilici kralj Aleksandar. Zato moli knjaza Nikolu da ga svega toga poštedi.

UKOR ZBOG RUKOLJUBA
VOJVODA Gavro je primljen i od kraljice Drage. Poljubio joj je ruku, govoreći da to čini u ime knjaza Nikole. Zbog ovoga će na Cetinju biti ukoren. Knjazu Mirku kraljica je poručila čestitanje na izboru, izražavajući se veoma pohvalno o gospođici Nataliji Konstantinović, pa i njen otac je **dobar i miran čovek**, ali da to ne može reći za njenu majku. Kraljica Draga žali što ne mogu zajednički slaviti taj pir, krivi su za to Konstantinovići, koji su napustili svoga kralja i najbližeg srodnika po krvi i **objavili mu rat onda kad mu je bila najpotrebnija njihova privrženost. **
Nastavlja se