Draga bez ordena

Piše: dr Novak Ražnatović
I U Beogradu je bilo reči o poseti kralja Aleksandra i kraljice Drage ruskom dvoru, ali na način koji kazuje očaj srpskih suverena. Ministar Vujić je zapravo - po nalogu kralja i kraljice - upitao Vukovića ne bi li knjaz Nikola mogao poddejstvovati kod ruskog cara da primi Aleksandra i Dragu, koje je **ruska diplomatija** odlaganjem dovela u očajni položaj. Ne davši se zbuniti, Vuković je istakao da **gospodar** sigurno ne bi požalio truda da se kod cara zauzme za srpski kraljevski par, ali on se upravo vratio iz Petrograda, a takvi se poslovi ne mogu obavljati diplomatskim kanalima, nego ličnim kontaktima.
U takvom teškom položaju kralja i kraljice normalno je bilo dosećati se da ih je do toga najviše doveo upravo knjaz Nikola preko svojih kćeri - **najboljih ambasadora** - na ruskom dvoru. Takve slutnje svakako su ih mučile, ali se nada bez izgleda prelivala u samoobmanu, sve do žalosne iluzije da bi im baš knjaz Nikola hteo pomoći.

NEIZBEŽNI VLASAV
SVAKAKO po nalogu kralja i kraljice, Vujić je nabacio da je knjaz mogao učiniti jednu **prijatnost** kraljici Dragi da joj je poslao orden. Vuković je odvratio da od žena Danilov orden sa brilijantima nose samo kneginja Milena, kao **naša suverenka**, i carica udova Marija Fjodorovna, koja ga nosi kao nakit. Danilov orden za kraljicu Dragu bez dragog kamena bio bi bez efekta. Ali ima vremena **povratiti se na tu stvar**, **otpimistički** je napomenuo vojvoda Gavro.
Zanimljivo je, međutim, da su uoči Gavrova polaska za Beograd, svedoči vojvoda Simo, na Cetinju ozbiljno kanili poslati kraljici Dragi Danilov orden sa brilijantima. Knjaz je bio spremio poruku za svoga juvelira u Beču da ga izradi. Ali, odjednom su se prisetili da takav orden nema tadašnja ruska carica - kod koje je knjaz Nikola onako **preporučio** kraljicu Dragu. Ako je ljudima sa dvora dopušteno dosta toga što običnome nije, ovo bi zaista bilo odviše.
Ono što je vojvoda i ministar Gavro Vuković u memoarima izneo o svojoj misiji u Beogradu, u osnovi se potvrđuje izveštajima ruskih poslanika u Beogradu i na Cetinju, o saglasnosti u pitanjima zajedničke politike u Turskoj, o tome da je kralj Aleksandar ipak formalno prihvatio knjaževa uveravanja da brak knjaza Mirka ima isključivo porodični karakter. Međutim, u tekućim izveštajima ruskih poslanika, reč je, naravno, o onome što je Gavro pričao po povratku na Cetinje. Tako se Vlasav divo Gavrovoj **bezočnosti**, što pokušava da ga uveri u ono u šta on sam ne veruje. Gavra je, navodno, **duboko porazilo** balansiranje i koketiranje Srbije između Rusije i Austrougarske.
U Beogradu on je, tobože, video plašljivost i udvaranje Monarhije, a očekivao je da tamo oseti veru u moć Rusije. Samo Rusija može spasti Crnu Goru i Srbiju od Austrougarske. Govorio je dalje Vlasavu o krajnjoj zategnutosti, nepoverenju i pritvorstvu u odnosima između Srbije i Bugarske, itd. - Kao što je jasno, uobičajene intrige i tračevi na crnogorskom dvoru sada su izazivani i podgrevani strahom od toga što je ruski car svoju **milost** želeo da proširi i na Beograd i na Sofiju.

NEVERNI BUGARI
KNJAZ Nikola se pohvalio Vlasavu uspehom misije vojvode Gavra u Beogradu, ali potkrepljujući to drugom **činjenicom**. Imeđu ostalog, kralj Aleksandar je tobože poručio knjazu Nikoli da zbog pažnje, poverenja i milosti koje mu je nedavno ukazao ruski car, ohrabren što je sa Crnom Gorom utvrđena saglasnost **po svim pitanjima balkanske politike**, i s obzirom na um, takt i osvedočeno iskustvo crnogorskog vladara - potpuno se (kralj Aleksandar) prepušta njegovom (knjaza Nikole) rukovođenju i unapred će slediti sve njegove savete i uputstva, u čvrstoj uverenosti da takav **način dejstva** potpuno odgovara pogledima Rusije. Jasno, i ovo hvalisanje samo je kompenzacija za strah od gubljenja pozicija, kao i knjaževe iluzije da on može biti neki rukovodeći faktor na Balkanu.
U potrezi za nekim, bar verbalnim, spoljnopolitičkim angažovanjem, knjaz Nikola se nekako sve više interesovao za pitanje Makedonije. Početkom marta 1902. prilikom vojne parade na Cetinju rekao je pred pukovnikom poslanikom Vasićem i u prisustvu Vlasava, da je Rusija dužna da na svaki način spreči ustanak u Makedoniji, jer da Srbija sada neće biti sama kao 1885. godine.
**Bogme ćemo mi i Srbi biti uvek zajedno, pa ma koliko to bilo krivo i Austrougarskoj i Turcima i Bugarima i svima, a naročito Bugari neka se dobro drže ako neće biti prijatelji, jer ako kad dođe do rata svakako će biti sa našim uspehom**, reči su knjaza Nikole.
Slušajući to, ruski poslanik, kaže Vasić, samo je nervozno grizao brkove. Vasić je, ipak, primetio da Bugari otvoreno pričaju kako oni cene i drže prijateljstvo Rusije - samo dok ne stanu na svoje noge, a onda će se upravljati prema vlastitim interesima koji nisu podudarni sa pogledima Rusije. Iz reči i držanja knjaza Nikole, ruski poslanik zaključuje da se on stara da nekako zadobije naklonost Beograda, a osobito da poseje nepoverenja između Beograda i Sofije.

ZAKAZANA SVADBA
SVADBA na Cetinju, po sporazumu knjaza Nikole i pukovnika Konstantinovića, zakazana je za Petrovdan 1902. godine. Povodom veridbe primane su čestitke građanstva i sa raznih strana. Ali bilo je i **neprijateljskih insinuacija**. Predviđajući da će toga biti još, **Glas Crnogoraca** je odgovorio: **Trag veledušnih Obrenovića neće iščeznuti. On će se bujan i srećan, ako Bog da, iz svoga korijena razviti na žalost srpskih vragova i na radost vernog mu srpskog naroda. Lozu, koja je Srbija dala prvoga kralja, štitiće Bog.** Ovome sledi konstatacija da je verenica knjaza Mirka Natalija iz ugledne srpske kuće Konstantinovića, koja je u rodbinskoj vezi sa kraljevskom kućom Obrenovića.
Odmah posle veridbe, na Cetinju su se pojavile dopisnice sa likovima Mirka i Natalije i napisima oko njih: Princesse Natalie de Montenegro u Prince Mirko de Montenegro. Iznad njihovih glava pod kraljevskom krunom u sunčanim zracima su grbovi. Mirko ima na prsima srpski orden Beli orao. Tako je simbolički očitovana misao iz koje je ponikao i kojoj se težilo ovim brakom. Prodaja tih dopisnica, službeno je odmah zabranjena, ali su se ove i dalje nesmetano prodavale.
Odgovarajući na svoj način na **insinuacije** koje se pletu oko Mirkove ženidbe, knjaz Nikola je pokazao ruskom poslaniku jedan tekst pripremljen za **Glas Crnogoraca**. Povod je bio pisanje u bečkoj **Nene freie Presse**, gde se insinuira o pretenzijama knjaza Mirka na srpski presto u vezi sa njegovim predstojećim brakom sa Natalijom Konstantinović. Tamo još stoji da pitanje koje se vezuje za ovaj brak ima međunarodnih implikacija i da ne može biti rešeno bez saglasnosti Austrougarske i Rusije, a osobito prve. Knjaz to smatra za uvredu svoje porodice i ne može ga ostaviti bez odgovora.

TRAPAVA ODBRANA
**GLAS Crnogoraca** odbija pisanje pomenutog bečkog lista. Neosnovano povezivanje **prestolonasledstva** u Srbiji sa veridbom knjaza Mirka znači neprijateljsku nameru u cilju da se razbudi sumnjičenje **između dva srpska stožera**. Ali, srećom, i u Beogradu i na Cetinju odavno su upoznati sa namerama takvih listova. Briga o prestolonasleđu u Srbiji već je postala odvratna, i ozbiljni ljudi moraju je prezirati. U Srbiji kraljevski par je u **cvetu mladosti**, i zato svaka briga o njihovom nasledstvu je stvar nedogledne daljine... A iz kakvih izvora potiče ta briga, nastavlja **Glas Crnogoraca**, najbolje se vidi s kakvom **nedelikatnošću i nekavaljerstvom**, pišu o **uzvišenoj gospođi kraljici Dragi**.
Što znači, na primer, to da je srpski kraljevski par u **cvetu mladosti** - u svetlu poznate činjenice da su ruski lekari prethodne godine, u vezi sa lažnom trudnoćom, utvrdili da **uzvišena gospođa** kraljica Draga ne može biti majka. Šta hoće u stvari da se kaže pominjanjem **nekavaljerskog** i **nedelikatnog** izražavanja o kraljici Dragi itd.
(NASTAVLJA SE)