Sudije tvrdog srca

HAŠKO tužilaštvo može optuženima koji priznaju svoju krivicu za ratne zločine pred Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju da oprosti njen deo, predloži i blažu kaznu od zaprećene, ali o njenoj visini, ipak, odlučuje samo sud. Učestale nagodbe okrivljenih sa tužilaštvom, ovakve vrste, naglo su presečene krajem prošle godine, upravo iz tog razloga.
Neki optuženi, umesto obećanih, dobili su daleko strože kazne, pa su ostali zaključili da pogađanja sa ekipom Karle del Ponte ne moraju uvek da se isplate.
Klasičan primer promašene nagodbe je bivši načelnik za obaveštajne poslove i bezbednost Bratunačke brigade Republike Srpske Momir Nikolić, koji je glatko ispričao sve što zna i u čemu je učestvovao u događajima oko Srebrenice, u julu 1995. i dogovorio se sa tužiocem Piterom Mekloskim da ovaj predloži kaznu između 15 i 20 godina zatvora. NJegov branilac Veselin Londrović predlagao je najviše 10, ali mu je krivično veće Tribunala, pod predsedništvom kineskog sudije Liu Daćuna, 2. decembra prošle godine, izreklo drakonsku kaznu od 27 godina zatvora.
NIKOLIĆ je priznao samo odgovornost za progone muslimana, kvalifikovane kao zločin protiv čovečnosti, dok mu je tužilaštvo oprostilo optužbe za genocid i kršenje zakona i običaja ratovanja. U sporazumu sa tužilaštvom, 7. maja prošle godine, on je naglasio da priznaje zato što “činjenično jeste kriv”.
Ono što je Nikolić tada potpisao, gde god potvrdi kao svedok optužbe u predstojećim procesima, biće sigurno temelj osuđujućih presuda. U daljem tekstu sporazuma, optuženi se obavezao da se, koliko god često to bude potrebno, sastaje sa članovima tužilaštva i dostavlja im “celovite i potpune informacije i njemu poznatu dokaznu građu” oko Srebrenice. Nikolić je pristao i da bude “iskren i otvoren” i saglasio se da “bez zadrške” odgovori na sva pitanja tužilaštva i “iskreno svedoči“ na suđenjima svojim saoptuženima, ali i u svim drugim predmetima.
Optuženi je pristao i da žalbu na presudu o kazni uloži samo ako bude viša od predložene, a obećao je i da neće zahtevati povlačenje priznanja, niti se žaliti na osudu o krivici.
Daleko veći značaj od samog akta o priznanju krivice, imaju “činjenice” na osnovu kojih se ona temelji. One su sročene u 15 tačaka i krcate su opisima zločina prema zarobljenim muslimanima i imenima njihovih naredbodavaca i izvršilaca. Nikolić je, na primer, opisao pretnje načelnika bezbednosti Drinskog korpusa potpukovnika Vujadina Popovića da će “vojno sposobni muškarci, koji se nalaze u masi muslimankih civila, biti izdvojeni, privremeno pritvoreni u Bratuncu i ubrzo nakon toga pobijeni”.
U PRVIM konvojima koji su napustili Potočare, ispričao je Nikolić, u autobusima je, iz propagandnih razloga, ostavljeno nekoliko muškaraca. To je upriličeno za holandske vojnike i srpske TV kamere, ali su oni kasnije izdvojeni i pobijeni. Vojnici VRS su usput, dodao je, mnoge muslimane i zlostavljali.
- Ja lično znao sam za te postupke, no nisam učinio ništa da ih zaustavim, niti da snage pod mojim nadzorom sprečim u vršenju tih nedela - pravdao se Nikolić.
U štabu Bratunačke brigade, opisao je, pukovnik Beara mu je, 13. jula, naredio da ode u Zvorničku brigadu i informiše oficira za njenu bezbednost Dragu Nikolića da su u Bratuncu hiljade muslimanskih vojnika i da će ih te večeri poslati u Zvornik. Beara mu je tada rekao i da ih treba - pogubiti. Nikolić mu je poručio da će to preneti svojoj komandi.
Dan kasnije, kasno uveče, optuženi je opisao sastanak u prostorijama SDS, takođe u Bratuncu, povodom kojeg je pomenuo imena više prisutnih i na kome se “otvoreno razgovaralo o operaciji ubijanja”.
- Dobio sam izveštaj da je, 13. jula uveče, otprilike od 80 do 100 muslimana ubijeno u hangaru kod škole “Vuk Karadžić” u Bratuncu - potpisao je ovakvu izjavu Nikolić. - NJihova tela su bačena na padinu jednog brda i zatrpana zemljom.
Optuženi je ispričao i da je Bratunačka brigada, od septembra do oktobra 1995, otkopavala masovne grobnice sa muslimanskim žrtvama i premeštala i ponovo zakopavala tela. Bio je to, po njegovoj priči, zadatak koji je dobijen od Glavnog štaba Vojske RS.
Nikolićevo priznanje završava se izjavama kako su uništavana dokumenata “koja su mogla da kompromituju mene i Bratunačku brigadu” i kasnijim ubeđivanjima i pretnjama u njenom štabu da ne sme ništa da prizna.

ISPRAVKA
U POSEBNOM delu sporazuma, Momir Nikolić priznao je tužilaštvu da je davao neke netačne izjave o sebi i svojim postupcima, jer je pogrešno verovao da će mu to biti od pomoći.
- Iskreno se kajem što sam dao ove netačne izjave - potpisao je optuženi.
(NASTAVLJA SE)