Kazna čeka svedočenje

GOTOVO svi sporazumi haškog tužilaštva sa optuženim Srbima iz Ševeningena da priznaju krivicu veoma su slični i po svojoj formi i sadržini. Okrivljeni se maltene kunu da govore istinu, retko objašnjavaju motive naprasnih priznanja, nakon prethodnih čvrstih odricanja krivice, uveravaju suprotnu stranu da se neće predomisliti i obećavaju da će svedočiti na drugim suđenjima, kad god tužilaštvo to od njih zatraži.
Nezaobilazna odredba u svim ovim pogađanjima je **osiguranje** tužilaštva da će optuženi, kao svedok, govoriti upravo ono što se od njega očekuje.
Evo kako takva pogodba izgleda u slučaju **Tužilaštvo protiv Dragana Obrenovića**, kojem je ekipa Karle del Ponte obećala kaznu između 15 i 20 godina zatvora:
**Optužba i g. Obrenović, takođe, su se sporazumeli o tome da će Pretresnom veću podneti zajedničku preporuku da se s postupkom izricanja kazne g. Obrenoviću u ovoj stvari pričeka dok se ne završi njegovo svedočenje, na suđenju saoptuženim u ovom predmetu, kako bi Pretresno veće imalo puni uvid u karakter i obim saradnje g. Obrenovića i moglo da donese ocenu o njoj pre nego što mu izrekne kaznu.**

OVAJ bivši načelnik štaba Zvorničke brigade očigledno je bio **poslušan** svedok, jer mu je sud izrekao kaznu od 17 godina zatvora. Obrenović se prethodno obavezao da se neće žaliti ni na presudu o krivici, niti na visinu kazne, osim ukoliko ona bude viša od one koju je predložio tužilac.
I izjava Nikolića o **činjenicama**, na kojima je temeljio priznanje krivice, prilično je opširna i opisuje šta se, u julu 1995, događalo sa **ogromnim brojem** muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice. Naredba je bila, rekao je, da se oni koji se dovedu u Zvornik - streljaju.
To mu je preko telefona rekao oficir za bezbednost Bratunačke brigade Drago Nikolić, a za naredbu je, objasnio je, znao i njegov komandant Vinko Pandurević:
**Rekao sam Dragi Nikoliću da mi ne možemo prihvatiti odgovornost za zadatak o kom je uprvo obavestio, a da o tome ne izvestimo našu komandu. Drago Nikolić mi je rekao da je komanda već upoznata sa tim, da je naredba došla od Mladića i da svi, uključujući Pandurovića, znaju za tu naredbu.**
Obrenović priznaje da je, u Pandurovićevom odsustvu, on komandovao Zvorničkom brigadom i da je, kad je saznao za plan da se pobiju zatvorenici, kao vršilac dužnosti komandanta, preuzeo odgovornost za taj plan i podržao njegovo izvršenje. Rezonovao je da, ako je za plan znao on, koji se nalazio u brdima onda su za taj plan morali znati i oficiri koji su **već imali posla sa zarobljenicima u Bratuncu**.
U SVOM **opštem** priznanju zločina, Obrenović je priznao ubistvo više od 7.000 muslimana, između 16 i 60 godina, među njima i žena, dece i starijih osoba, u periodu od 12. jula do 1. novembra 1995. Zatim se saglasio i sa optužbom za okrutno i nečovečno postupanje sa civilima i za njihovo premlaćivanje u Potočarima i Bratuncu 12. i 13. jula te iste godine, terorisanje civila u Srebrenici i Potočarima tokom ta dva dana, uništavanje njihove imovine i prisilno premeštanje celog muslimanskog stanovništva iz srebreničke enklave.
Optuženi je opisao još nekoliko pojedinačnih likvidacija zarobljenika, naveo ko ih je naređivao, a u sećanju mu je posebno ostao događaj kad je, jednog dana, u avgustu *95, vozio generala Radislava Krstića na položaj vojnika, koji su držali položaje u rovovima:
**Stajao sam sa generalom Krstićem pored rova gde je jedan vodnik slušao mali tranzistorski radio. Na programu koji je emitovala Radio Truzla jedan od preživelih sa streljanja je govorio o tome šta mu se desilo. Stajali smo tu oko dva minuta i slušali preživelog, a zatim je general Krstić naredio da se ugasi radio i rekao da ne treba da slušamo neprijateljski radio. Pitao me je da li sam izdao naredbu da se ne sluša neprijateljski radio i ja sam mu rekao da nisam.**
Na putu nazad, razmišljao je, kaže, o priči preživelog i upitao generala zašto su se desila ta ubistva i zašto su morali da stradaju obični ljudi:
**Rekao sam mu da bi, čak i da je toliko pilića pobijeno, morao za to postojati neki razlog. General Krstić me je pitao gde sam ja bio. Rekao sam mu da sam bio na terenu na Snagovu kao što mi je naređeno. Krstić me je prekinuo i rekao mi da o tome više nema priče.**

KURIR SMRTI
NA još jednom mestu **Izjave o činjenicama**, Dragan Obrenović pominje vrhovnokomandujuće Vojske RS:
**Rano jednog jutra, vojni policajci su odveli zarobljenike i pobili ih vatrenim oružjem. Nisam siguran jesu li to bili vojni policajci Zvorničke brigade ili Drinskog korpusa. Pitao sam komandanta za ove zarobljenike na jutarnjem referisanju onog dana kada su nestali. Rekao mi je da je Popović preneo Dragi Nikoliću Mladićevu naredbu da se ovi pacijenti moraju likidirati i da je Popović pri tom postupio u svojstvu kurira.**
(NASTAVLJA SE)