Na kratkom lancu

Piše: Miroslav Zarić
OSIM haških optuženika koji su zadovoljni ili ogorčeni kaznama tribunala, nakon nagodbi sa tužilaštvom o priznanju krivice, postoje i oni koji tek čekaju presude. Među njima su Miroslav Deronjić, bivši predsednik Opštinskog odobra SDS u Bratuncu i Kriznog štaba u ovom gradu, i Ranko Češić, pripadnik interventnog voda iz sastava policijskih snaga bosanskih Srba u Brčkom.
Deronjiću je tužilaštvo predložilo kaznu od 10 godina zatvora, njegov branilac Slobodan Cvijetić smatra da je dovoljno šest, a sud će tek reći svoje, nakon što se prethodno uveri kako optuženi bude sarađivao sa tužilaštvom. Deronjić je prihvatio, 29. septembra prošle godine, da će se sa predstavnicima Karle del Ponte sastajati “onoliko često koliko to bude potrebno”, a u aktu koji je potpisao preuzeo je sledeću obavezu:
“Miroslav Deronjić je sporazuman s tim da će iskreno svedočiti u bilo kom suđenju, na bilo kom ročištu i u svakom drugom postupku pred Međunarodnim sudom, za koji bi po sudu tužioca njegovo svedočenje moglo biti relevantno, bilo da se radi o predmetima koji su trenutno pred Međunarodnim sudom, ili o predmetima koji bi to ubuduće mogli biti.”
Optuženi je posebno ugovorio i da će tužilac preduzeti “neophodne i razumne mere” da se njemu i porodici obezbedi sigurnosna zaštita. Deronjić se, inače, bez ikakvih drugih uslova, izjasnio krivim za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, odnono za zločin protiv čovečnosti.
Ranko Češić je priznao svih 12 tačaka optužnice, naglašavajući da “činjenično jeste kriv” i bio je zadovoljan što tužilaštvo predlaže da mu sud izrekne kaznu u rasponu od 13 do 18 godina zatvora. A, kako i ne bi, kad mu je, po bilo kojoj tački optužnice, pretio i doživotni zatvor.
Sporazum koji je Češić potpisao u oktobru prošle godine, jedan je od najkraćih, i u njemu se podvlači da nijedna žrtva krivičnih dela, za koja je on okrivljen, nije aktivno učestvovala u neprijateljstvima u Bosni. Tužilaštvo mu je ukupnu krivicu rezimiralo navođenjem šest događaja u Brčkom:
Oko 5. maja 1992. izveo je iz sportske dvorane “Partizan” zatočenog Sakiba Bećirevića i još četvoricu Muslimana i pobio ih hicima iz vatrenog oružja.
Iz logora Luka izveo je 9. maja jednog ribara Muslimana, koji se zvao Sejdo i usmrtio ga iza ugla.
Oko 11. maja, iz istog logora, pozvao je policajca mulimanske nacionalnosti Mirsada Glavovića i naredio mu da se oprosti od ostalih zatočenika, a nakon toga ga premlatio do smrti.
Istog dana je, takođe u Luki, preteći vatrenim oružjem, naterao dvojicu braće Muslimana da, pred drugima, međusobno “vrše seksualne radnje”.
On i još jedan srpski policajac, 12. ili 13. maja, prebili su na smrt palicama Nihada Jašarevića.
Između 14. maja i 6. juna izveo je iz upravne zgrade logora Luka četvoricu zatvorenika, čija imena nisu poznata, i najmanje dvojicu ubio.
Činjenična osnova” Deronjićevog priznanja i nagodbe sa tužilaštvom je znatno opširnija i opštija. On je ispričao da je, u maju 1992. u Bratunac stigla grupa “dobrovoljaca”, pod komandom osobe zvane Peki, koji su odmah pobili nekoliko Muslimana i počeli da pljačkaju njihovu imovinu. Rukovodstvo Srba u Bratuncu, bio je kategoričan, znalo je za aktivnosti tih “dobrovoljaca”.
Dolazak jedinice JNA, pod komandom kapetana Reljića, i dolazak “dobrovljaca” iz Srbije, po Deronjićevoj izjavi, dogovorila su najviša rukovodstva RS i SFRJ.
Glavna Deronjićeva krivica je njegovo ponašanje tokom događaja u Glogovi, 9. maja 1992, koji je bio združena operacija pripadnika JNA, bratunačke TO, policije i paravojnih “dobrovoljaca” iz Srbije. On je priznao da je “na političkoj i verskoj osnovi” tada naredio napad, znajući da je prisilno raseljavanje bosansko-muslimanskog stanovništva iz tog sela bilo u cilju “sprovođenja plana za stvaranje srpskih nacionalnih teritorija u BiH”.
Posledice ovog napada bile su ubistvo 65 Muslimana, raseljenje celokupnog muslimanskog stanovništva i spaljivanje znatnog broja njihovih kuća, kao i džamije. Deronjić je, na kraju, rekao i da je bio pozvan na Pale da izvesti o tom događaju, što je i učinio 10. i 11 maja.

PLAVO
SASTANKU na Palama, na kome je referisao šta se događalo u Glogovi, Deronjić tvrdi da su prisustvovali Radovan Karadžić, Velibor Ostojić, Ratko Mladić i predstavnici kriznih štabova iz RS.
Na zidu iza njih nalazile su se mape, na kojima je raznim bojama bio označen nacionalni sastav stanovništva u BiH. Srpske teritorije bile su plave.
Kad je Deronjić podneo izveštaj da je muslimansko stanovništvo iz Glogove potpuno uklonjeno, u sali se, ispričao je tužiocima, začuo aplauz. Velibor Ostojić je ovo, navodno, prokomentarisao rečenicom: “Sad možemo da obojimo Bratunac u plavo.”
(Nastavlja se)