Dileme bez odgovora

Piše: Pero Simić
POSLE Titovog razgovora sa Vidom Tomšić i Krstom Crvenkovskim i treće rasprave Izvršnog biroa Presedništva SKJ, o dilemama oko izjašnjavanja Jugoslovena islamske veroispovesti raspravljala su i najviša rukovodstva Socijalističkog saveza i Saveza boraca NOR Jugoslavije.
Predsedništvo i Izvršni odbor Socijalističkog saveza izbegli su da se na svojoj zajedničkoj sednici, održanoj sredinom maja 1970, izjasne o suštini spora. Zadovoljili su se pukom konstatacijom:
- Pokrenuto je, ali nije šire razmatrano, pitanje jedinstvenog tretmana Muslimana srpskohrvatskog govornog područja, bez ograničavanja na Bosnu i Hercegovinu i Sandžak.
I, to je sve. Očigledno **šire razmatranje** je izostalo samo zbog toga što su mišljenja o tom delikatnom pitanju bila potpuno različita.
Predsedništvo Saveza boraca je bilo određenije:
- Potrebno je dobro proučiti kako da se postavlja građanima pitanje, a da ne dođe do zabune, da li se pitanje odnosi na pripadnost islamskoj veroispoveti ili pripadnosti u smislu narodnosti. Ako se to dobro ne postavi moguće su zabune.
Drugi stav je bio još konkretniji:
- Nije dovoljno jasno zašto ovakva izjašnjavanja treba da se odnose samo na Muslimane koji žive u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Principijelno gledano, to bi moralo da se odnosi na sve građane u zemlji koji tako žele da se izjasne. U protivnom bi to ukazivalo da se na drugim područjima ne želi ovakvo iskazivanje građana.
U proleće i leto te 1970. rasprave o dilemama koje su se javile oko tretmana Jugoslovena i uvođenja nove etničke zajednice **Muslimana - u smislu narodnosti** vodile su se u svim jugoslovenskim republikama. I iz svih su stizali razni predlozi, mišljenja i primedbe, jedino je iz Centralnog komitata SK Hrvatske saveznom političkom centru **usmeno poručeno da nemaju nikakvih primedbi**.
Ova pomalo neobična informacija saopštena je 13. oktobra 1970. na četvrtoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ posvećenoj popisu stanovništva SFRJ, planiranom za proleće 1971. Ovog puta zasedanju najužeg vrha SKJ nije prisustvovala Vida Tomšić, već njen zamenik u Komisiji Predsedništva SKJ za razvoj društveno-političkih zajednica i međunacionalne odnose, srpski politički funkcioner Dobrivoje Radosavljević.
Obaveštavajući prisutne da se Vida Tomšić nalazi na **sednici Ujedinjenih nacija**, on je članovima Izvršnog biroa saopštio da je najviše primedbi stiglo na predlog da se svi oni koji se izjasne kao Jugosloveni u popisnim listama svrstavaju u kategoriju **razno**.
- Došli smo do zaključka - rekao je on - da bi bilo najbolje da za njih otvorimo novu rubriku - **neopredeljeni u smislu narodnosti** u koju bi upisali sve one koji se uopšte nisu nacionalno deklarisali i sve one koji se izjasne kao Jugosloveni.
Sudeći po onome što je predočio Radosavljević, ali i prema primedbama koje su stigle iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, pitanje Muslimana uopšte nije bilo **u osnovi raščišćeno**, kako su u razgovoru sa Titom, vođenim 21. aprila 1970, tvrdili Vida Tomšić i Krste Crvenkovski. Naprotiv.
- Postavlja se pitanje - referisao je Radosavljević - zašto se pojam Muslimani vezuje za Bosnu i Hercegovinu i Sandžak, odnosno deo Srbije i Crne Gore.
Radosavljević je naveo i primer:
- Može da se desi da čovek koji se oseća Muslimanom, a rođen je u Bosni ili Sandžaku, ne može da se izjasni onako kako on želi. Ako ovaj pojam bude teritorijalno vezan ispašće da zabranjujemo onima koji se osećaju Muslimanima da se slobodno opredele. Konkretno u Makedoniji, gde je zbrka zbog Makedonaca koji su islamske veroispovesti.
Prenoseći raspoloženje većine učesnika u diskusiju o ovom spornom pitanju, Radosavljević je predložio da se iza kolone **Musliman u smislu narodnosti** briše naznaka data u zagradi - Bosna i Hercegovina i Sandžak, a da se popisivačima posebno skrene pažnja da naziv **Musliman u smislu etničke pripadnosti** označava etničku, a ne versku pripadnost.
- Tako bi se - veruje on - mogao otkloniti nesporazum oko popisa makedonskih muslimana koji nacionalno pripadaju Makedoncima.

VELIKO SLOVO **M**
POJAM Musliman prvi put je označen velikim slovom **M** u Ustavu Bosne i Hercegovine, donetom 1963, ali tada još nije govoreno da su oni poseban narod.
Ta odrednica je za ovaj deo jugoslovenskog stanovništva prvi put navedena februara 1968, u zaključcima Centralnog komitata SK Bosne i Hercegovine.
Te godine u Sarajevu je objavljena i prva knjiga koja se zalagala za etničku posebnost Muslimana. NJen autor bio je Salim Ćerić, a knjiga je nosila naslov **Muslimani srpskohrvatskog jezika**.
Naredne, 1969. sarajevski pravnik Atif Purivatra je još strasnije pokušao da dokaže nacionalnu samosvojnost Muslimana. NJegova knjiga **Nacionalni i politički razvitak Muslimana** izazvala je burna reagovanja ne samo u Bosni i Hercegovini već i u drugim delovima ondašnje Jugoslavije. Najrazložnija su bila ona koja nisu osporavala da Muslimani u Bosni i Hercegovini treba da budu ravnopravni sa Srbima i Hrvatima, ali da je njihova nacionalna autohtonost sporna, ponajviše zbog toga što im poreklo u većini slučajeva nije islamsko već slovensko.
(NASTAVLJA SE)