Strah od novog naroda

ČETVRTI pokušaj Izvršnog biroa Predsedništva SKJ da jugoslovenske muslimane proglasi posebnom nacijom, izveden samo nekoliko meseci pred popis stanovnitšva SFRJ, po svemu je bio najdramatičniji. Tog, 13. oktobra 1970, u zgradi Centralnog komiteta SKJ na Novom Beogradu varnice su sevale na svakom koraku, a sve nedoumice o poreklu i eventualnoj etničkoj samobitnosti ovog dela jugoslovenskog stanovništva opet su isplivale na površinu. Svi sporovi su vraćeni na početak, čak i oni za koje se šest meseci ranije u Titovom razgovoru sa Vidom Tomšič i Krstom Crvenkovskim verovalo da su “u osnovi raščišćeni”.
Buru su i ovog puta najavili vodeći funkcioneri Makedonije, koji su panično zazirali od mogućnosti da bilo koji deo građana ove republike islamske veroispovesti pripadne novoj naciji - “Muslimanima u etničkom smislu”.
PRVE varnice sevnule su pre nego što su se članovi najužeg rukovodstva SKJ i okupili na svom zasedanju u Beogradu. Upalio ih je Krste Crvenkovski, koji se, čim je saznao da je ova rasprava zakazana, iz Skoplja telefonom javio predsedavajućem Izvršnog biroa Budislavu Šoškiću. U slušalicu, koja se usijala od primedbi koje su stizale iz Skoplja, tada vodeći makedonski komunista izlio je čitavu čašu žuči.
Prema informaciji, koju je o ovom razgovoru članovima Izvršnog biroa preneo Budislav Šoškić, Crvenkovski je kipteo od nezadovoljstva. Spisak njegovih zamerki bio je dugačak: zašto se o nacionalnom izjašnjavanju Jugoslovena islamske veroispovesti ponovo raspravlja u najužem rukovodstvu SKJ, da li se to čini na zahtev celokupnog članstva Komisije Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose ili samo nekih njenih članova, zašto o svemu tome nisu konsultovani predstavnici Makedonije, a najviše mu je smetalo ponovno pokretanje ideje da se novoj muslimanskoj naciji mogu priključiti i građani islamske veroispovesti izvan Bosne i Hercegovine i Sandžaka.
- Crvenkovski je rekao da se ovi novi predlozi Komisije za međunacionalne odnose ne mogu prihvatiti bez gužve. Tvrdio je da se sve ovo može shvatiti kao “jedan panislamistički prilaz” - saopštio je Šoškić, obaveštavajući prisutne da Crvenkovski neće prisustvovati ovoj sednici, a da će stavove Makedonije na njoj zastupati Kiro Gligorov.
Na ove teške reči koje su stigle iz Makedonije prvi je reagovao zamenik predsednika Komisije Predsedništva SKJ za međunacionalne odnose Dobrivoje Radosavljević.
- Novi predlozi proističu iz duha rasprave i zaključaka jugoslovenskog savetovanja održanog u Sarajevu - rekao je on i izričito naglasio: - To se odnosi i na predlog da se iza naziva nove nacije - “Muslimani - u smislu narodnosti” briše napomena da se to odnosi samo na islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka i srpsko-hrvatskog govornog jezika, ali na nivou stilizacije rečenice o direktivama popisivačima. Iz rečenice kojom im se nalaže da moraju znati “da razgraniče pripadnike islamske veroispovesti od Muslimana u nacionalnom smislu” izostavljaju se primeri koji sugerišu da se to odnosi samo na “Makedonce, Albance, Turke i slične narode”, a ne i druge narode, među kojima ima pripadnika islamske veroispovesti.
Na zamerke iz Makedonije reagovao je i generalni sekretar Savezne konferencije Socijalističkog saveza Jugoslavije Beno Zupančič.
- I kod nas je bilo primedbi što se nova muslimanska nacija geografski ograničava na Bosnu i Hercegovinu i Sandžak - saopštio je on i dodao da je taj stav zauzelo i političko rukovodstvo Srbije koje smatra da se “etnička pripadnost Muslimana ne može vezivati za ovu ili onu republiku ili govorni jezik”.
Na ovo je reagovao Kiro Gligorov, koji je ponovio raniju tvrdnju makedonskih funkcionera da se u slučaju pripadnika islamske veroispovesti u Makedoniji “radi o Makedoncima”, da takvih ljudi u Makedoniji ima “oko osamdesetak hiljada” i da treba učiniti sve da kod izjašnjavanja u predstojećem popisu stanovništva “ne pretegne verski elemenat”.
NE bi trebalo da se dogodi da u jednoj maloj republici i maloj (makedonskoj) naciji dođe do nesporazuma gotovo kod deset odsto stanovništva - zavapio je Gligorov, koji je na ovom skupu lansirao novu varijantu o tome koji bi sve pripadnici jugoslovenskog stanovništva islamske veroispovesti mogli pripasti novoj muslimanskoj naciji:
- Zašto ne bismo mogli da kažemo da su to Muslimani srpsko-hrvatskog govornog jezika - sugerisao je on.
Na to je smesta reagovao vodeći komunista kosmetskih Albanaca Fadilj Hodža, koji je ovaj predlog odbio zbog toga što bi on predstavljao problem za njegove sunarodnike.
- Ima jedan mali broj ljudi na Kosovu koji govore turski jezik, a osećaju se Albancima. Jedan od njih je Ali Šukrija, član Saveznog izvršnog veća. On je kod kuće govorio turski, i njegov otac i svi drugi, ali nikad se oni Turcima nisu osećali nego su Albanci - izjavio je Hodža napominjući da “takvih na Kosovu ima dosta!”

DEMOKRATSKA ASIMILACIJA
ARGUMENTACIJA s kojom su se služili mnogi učesnici rasprava o definisanju nove muslimanske nacije u Jugoslaviji često je predstavljala simbiozu puke improvizacije i političkog licemerja. To možda ponajbolje ilustruje diskusija Fadilja Hodže. On je strah da se kosmetski Turci, koji se, kako je on tvrdio, “osećaju Albancima”, u narednom popisu stanovništva ne deklarišu kao Turci u prisustvu svih članova Izvršnog biroa rešavao na ovaj način:
- Mislim da treba ljudi da se izjasne onako kako se osećaju. To je bitno, odnosno, tu se svi demokratski principi poštuju!
(NASTAVLJA SE)