Narod na mala vrata

NAJKRITIČNIJI trenutak u poslednjoj burnoj raspravi najužeg rukovodstva SKJ, na kojoj je doneta odluka da se pripadnici islamske veroispovesti u Jugoslaviji definitivno proglase novom jugoslovenskom nacijom, desio se posle izjave Fadilja Hodže da su Turci na Kosovu i Metohiji **osećaju Albancima**. U tom času, kao da je jedva čekao priliku koja mu se pružila, oglasio se predsedavajući Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Budislav Šoškić. Već prvom rečenicom vratio je stvar na početak, podsećajući na aferu prepravljanja stavova vrha SKJ usvojenih posle prve debate Izvršnog biroa o nacionalnom identitetu jugoslovenskih muslimana.
- Dužan sam da kažem, iako ne znam da li će to doprineti ovoj diskusiji, da je u zapisniku sa sednice Izvršnog biroa, održane 10. marta 1970. drug Fadilj Hodža bio predsedavajući - verifikovan stav da se u okviru rubrike narodnost ili etnička pripadnost za popis stanovništva uvede kategorija **Muslimani u smislu narodnosti**. Pri tom je zaključeno da popisivači moraju posebno voditi računa o dve stvari. Prvo, da ljudima objasne da se ovakvim deklarisanjem ne izražava verska pripadnost i drugo, da moraju jasno razlučiti pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju i deklarišu kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci od onih koji se smatraju **Muslimanima u smislu narodnosti**.
Šoškić je ispričao priču kako je kasnije, bez Izvršnog biroa iz ovih zaključaka izostavljena naznaka da se **Muslimanima u smislu narodnosti** mogu nazivati svi pripadnici islamske veroispovesti u svim delovima Jugoslavije. U korigovanoj verziji ta mogućnost je rezervisana samo za islamsko stanovništvo Bosne i Hercegovine i Sandžaka, a prestilizovan je i stav da se pripadnici ovog dela jugoslovenske populacije mogu izjašnjavati i kao Srbi, Hrvati i Crnogorci. Izbor je sužen na soluciju da budu **Muslimani u smislu narodnosti** ili **Makedonci, Albanci, Turci i slično**, a uskraćena je šansa da se osećaju i kao Srbi, Hrvati i Crnogorci.
- Kako je došlo do ove modifikacije ja stvarno ne znam - izjavio je Šoškić.
Nastao je tajac. Tišinu je narušio Kiro Gligorov, ponavljajući pitanje na koje je Šoškić već odgovorio:
- A kako je došlo do ovoga?
- Ja ne znam - ponovio je Šoškić.
- Do kojeg - pravio se nevešt Fadilj Hodža.
- Do ovoga o čemu razgovaramo - uzvratio mu je Šoškić.
U MUČNOJ situaciji koja nastupa Stane Dolanc pokušava da amnestira i Fadilja Hodžu i Krstu Crvenkovskog, koji je ranije sam rekao da je učestvovao u ovoj ujdurmi:
- Ta korekcija je učinjena posle razgovora drugarice Vide Tomšič i Krste Crvenkovskog sa drugom Titom - kaže Dolanc.
Dolančeva ideja je propala čim je izgovorena, jer ga je Miko Tripalo odmah demantovao:
- Koliko ja znam, drug Tito se uopšte nije upuštao u ovo!
Zatišje koje je zavladalo među učesnicima ove debate koristi Kiro Gligorov, koji bez uvijanja saopštava:
- Musliman u smislu narodnosti u Makedoniji i na Kosovu ne postoji!
U raspravi koja je usledila Beno Zupančič izjavljuje da u Bosni i Hercegovini **postoje ili nastaju sve te kategorije koje mogu obeležiti Muslimane kao naciju**, ali je postavio pitanje: **Da li to možemo tvrditi za celu Jugoslaviju?** Tripalo je okrenuo ploču i tražio da **priznamo postojanje etničke grupacije** i da se **ljudima omogući puna sloboda da se opredele kako hoće**. Stane Dolanc se pitao **da li Muslimane koji žive van Bosne možemo smatrati pripadnicima muslimanske narodnosti**, a na to je prvi put reagovao Nijaz Dizdarević:
- Misliš li ti to geografski odrediti da se samo u Bosni i Hercegovini mogu upisivati kao Muslimani?
- Ne, ja uopšte ništa ne mislim odrediti. Ja bih samo želeo da to pitanje principijelno razrešimo - odgovara Dolanc.
Rasprava dostiže vrhunac.
Na Dolančeve reči reaguje Tripalo:
- Ali, to je onda malo krupnije.
- Apsolutno krupnije - uzvraća Dolanc.
U to krupnije, principijelno stvaranje nove muslimanske nacije u Jugoslaviji, najuže rukovodstvo SKJ nije se upuštalo. Odlučilo se, kao po običaju, za kompromisno rešenje koje će svako moći da tumači na svoj način. Poništilo je sve naknadne intervencije na svojim prvobitnim zaključcima, usvojenim 10. marta 1970. Tako je, ipak, uvedena nova etnička kategorija jugoslovenskog stanovništva - **Muslimani - u smislu narodnosti**. Kao glavni zadatak popisivača u predstojećem popisu stanovništva SFRJ određena je obaveza da moraju **jasno razlučiti one pripadnike islamske veroispovesti koji se osećaju kao Makedonci, Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci - od onih koji se smatraju Muslimanima u smislu narodnosti**.
Januara 1973, gotovo dve godine posle obavljenog popisa stanovništva Jugoslavije beogradski NIN će ovaj deo jugoslovenske populacije nazvati njenim imenom **Muslimanima u smislu narodnosti**.
Sarajevsko **Oslobođenje** će smesta odgovoriti da **mi koji živimo i djelujemo na tlu SR Bosne i Hercegovine, mi koji se ponašamo po zkonima i Ustavu te Republike, mi koji usvajamo načela i stavove SK BiH i SKJ, ne poznamo **Muslimane u smislu narodnosti**. Za nas, Muslimani su narod, baš kao i Hrvati, baš kao i Srbi, baš kao i svi drugi...**

SKOK
U POPISU stanovništva SFRJ za novu etničku zajednicu **Muslimana - u smislu narodnosti** izjasnilo se 1.729.932 pripadnika islamske veroispovesti. U Bosni i Hercegovini ih je bilo 1.482.430, centralnoj Srbiji 124.482, Crnoj Gori 70.236, Hrvatskoj 18.457, Sloveniji 3.231, Makedoniji 1.248, Vojvodini 3.491 i Kosovu i Metohiji 26.357.
Tako je ova etnička kategorija izbila na treće mesto u Jugoslaviji, a na popisima izvršenim 1948, 1953. i 1961. zauzimali su peto mesto.
(KRAJ)