Nema promene statusa

Piše: Đorđe Jevtić
TOG 11. februara delegacija Vlade Srbije je na sugestiju kopredsednika Kuka potpisala Izjavu u kojoj je potvrđivala da je prihvatila generalne elemente Kontakt grupe. U Izjavi se navodila neophodnost hitnog okončanja nasilja i poštovanja obustave vatre, mirno rešenje putem dijaloga, donošenje prelaznog sporazuma sa mehanizmima za konačno rešenje nakon prelaznog perioda od tri godine. Potvrđivalo se da nema jednostrane promene prelaznog statusa, potvrđivao se suverenitet i teritorijalni integritet SRJ, zaštita prava svih nacionalnih zajednica, slobodni i pošteni izbori pod nadzorom OEBS-a. Uz druge, ranije potvrđene stavove, potvrđivalo se međunarodno učešće i puna saradnja na sprovođenju sporazuma. Na kraju izjave pozivala se albanska delegacija da i ona potpiše navedene elemente.
Toga šestog dana **Rambujea** Savet NATO-a je razmotrio **operativni koncept** koji je pre toga usvojila Vrhovna komanda, čime su se ubrzavale pripreme za slanje vojnih trupa na Kosovo, sa zadatkom da nadziru i jamče implementaciju sporazuma, pod uslovom da ga potpišu obe strane. Kako se navodilo, planiralo se da se na Kosovu rasporedi od 25.000 do 30.000 vojnika, od kojih oko 4.000 američkih. U te trupe bi bili uključeni i ruski vojnici, kao i vojnici iz zemalja koje nisu članice NATO-a.
NEKI obavešteni mediji preneli su da bi prethodnica snaga, pod nazivom KFOR, od 10.000 vojnika mogla biti formirana kao dopuna postojećim **snagama za izvlačenje** u Makedoniji, sa ciljem da odmah po potpisivanju sporazuma krene na Kosovo i počne sa razdvajanjem sukobljenih strana i nadgledanjem povlačenja srpskih snaga. Na Kosovu bi ostalo 1.500 graničara i 2.575 policajaca. U slučaju da srpska strana blokira proces, NATO će gađati odeređene ciljeve.
- Imamo niz ciljeva. Oni su određeni za situaciju ako vazdušni udari budu neophodni, precizirao je Koen upozoravajući Miloševića da ne pokuša da blokira pregovore.
Rusija se kao suprotstavljala i ponavljala da se mimo SB UN takve odluke ne mogu donositi. Olbrajtova je baš u to vreme imenovala specijalnog savetnika za Kosovo ambasadora DŽima Dobinsa potvrđujući važnost koju mu SAD pridaju. NJegova dužnost je bila da koordinara rad raznih agencija i nadgleda primenu sporazuma. Britanci su već ubacili tenkove, oklopna kola i artiljeriju na brodove za Solun, odakle će se prebaciti do Kosova **u datom trenutku**.
**NATO maršira u korak sa Rambujeom**, **Svega pet dana za uklanjanje oružja**, samo su neki od naslova iz albanske štampe, uz dodatak premijera Albanije Pandeli Majka da će **ukoliko se masakr na Kosovu nastavi, Albanci, ma gde bili, organizovati kolektivnu samoodbranu**. Albansku sliku upotpunjavali su izveštaji i fotosi sa sahrane 40 poginulih u Račku. Preuzimanje poginulih rodbina je, po nalogu sa strane, odbijala danima, da bi ih ipak preuzela i sahranila baš u trenutku kada su se u Rambujeu lomila koplja oko Kosova. Sahrani je prisustvovao i Vilijam Voker.
Bilo je evidentno da su pregovori zapali u krizu, a da sustinški nisu ni krenuli sa mrtve taške.
Sutradan je Milutinović na veoma posećenoj konferenciji za novinare optužio predstavnike međunarodne zajednice da ne dozvoljavaju direktan dijalog dve strane. On je izneo da je srpska delegacija nekoliko puta, usmeno i pismeno, zatražila da se sretne sa predstavnicima albanskog tima, jer **šatl diplomatija** nije dala rezultate.

POJEDINAČNO
ŠESTOG dana, 11. februara, u Pariz su došli Milutinović i Drašković. Milutinović se sreo sa oba kopredsedavajuća Konferencije, a Drašković samo sa Vedrinom. Tamo su se već nalazili patrijarh Pavle sa mitropolitom Amfilohijem, episkopom Artemijem i predsednikom SPOT-a Momčilom Trajkovićem. Desilo se tako da su se u Gradu svetlosti u tom danu našli iz Srbije njeni predstavnici u svim njenim elementima - državnom, duhovnom, informativnom, kosovskom, kako bi odbranili Kosovo. Ali, kao i u predvečerje Kosovske bitke, svi su ga branili pojedinačno, svako za sebe. Ni unutra, u zamku, nije bilo predstavnika celine, sastavljene iz svih tih delova. Tamo nije bilo ni onog najvažnijeg i najmoćnijeg, bez čije se saglasnosti nije moglo ništa uraditi.
(NASTAVLJA SE)