Rešenja nema

Piše: Đorđe JEVTIĆ
STVARALA se tako pozitivna diplomatska slika o postignutom. No, uprkos tome, mediji su sedamnaestodnevni razgovor u Rambujeu komentarisali kao fijasko “Rambo diplomatije” Medlin Olbrajt i njenih saradnika. Francuski mediji, kao domaćini, su ironično ukazivali na to da su se “svi složili, ali ništa nije rešeno” (Liberasion). Oni su bili zbunjeni neočekivanim ishodom bez konačnog rešenja, suprotno onome što se na početku očekivalo, a ipak uz pozitivnu ocenu organizatoru. Britanski mediji su takođe uglavnom govorili o neuspehu zapadne diplomatije, posebno američke i njenog arhitekte Medlin Olbrat. Ocenjivalo se da je ona doživela krah u nastojanju da ubedi Albance da potpišu sporazum i time otvore vrata za bombardovanje Srbije, zbog čega je bila besna na njih.
Medlin Olbrajt je imala razloga da bude veoma besna. Jer, kao da je bilo uzalud to što je njena administracija Albancima u Rambuje donela na dlan sve što je predstavljalo ključ međunarodne zajednice: Kontakt grupu, sve šefove diplomatija najznačajnijih država zemaljske kugle, političkog i vojnog šefa NATO-a, uticajne kongresmene i savetnike. Sve, dakle, što je vladalo svetom i međunarodnim odnosima i sve je bilo na njihovoj strani, a oni odbili!?
Dok su domaći mediji, oni režimski i njima naklonjeni, isticali dipomatsku pobedu srpske delegacije, vrsnu umešnost i moderni stil komuniciranja Milana Milutinovića, koji je u Rambujeu bio pravo otkrovenje čak i za srpsku javnost, predstavnici vlasti su Konferenciju i sve oko nje ocenjivali veoma negativno. Milutunović je odmah nakon prekida razgovora održao konferenciju za novinare i na njoj oceno da je odluka da se bez rezultata završe “razgovori” prirodna posledica toga da oni nisu ni po suštini, ni po načinu, dobro organizovani.
- Srpska delegacija je očekivala da sporazum i sva dokumenta budu u skladu sa 10 principa Kontakt grupe, naročito posle njenog sastanka od 20. februara, ali da se pokazalo da nisu svi sazivači sastanka imali isti pristup i da njima “očigledno nije bio cilj da razgovori uspeju”. Zato su i dali tesan rok za ozbiljan problem, ponudili su jednostrane dokumente koji, zapravo, favorizuju treću republiku, čak i više od toga - Srbije i srpske države nigde nema. Ukratko, dati su nam albanski papiri, učinjen je pokušaj da se nametnu rešenja koja traže teroristi i secesionistički pokret na Kosovu i Metohiji. Potpuno se i drsko zanemaruje bilo kakav drugačiji stav delegacije Vlade Republike Srbije, predstavnika svih nacionalnih zajednica sa Kosova i Metohije, kao i tri političke partije Albanaca sa Kosova. Takvim pristupom međunarodna zajednica se, u liku sazivača ovog sastanka, u potpunosti priklonila separatističkom pokretu na Kosovu i Metohiji. I ne samo to.
Na samo 18 časova pred najavljeno zaključenje razgovora, delegaciji je uručen dokument od 81 stranice. U tom dokumentu ima čak 56 stranica teksta o kojima se za poslednjih 18 dana nije uopšte raspravljalo. Iste nije uopšte usvojila ni Kontakt grupa koja je to i izrazila svojim saopštenjem od 20. februara. Ukratko, ovakvim postupkom stvari su dovedene do apsurda. Uz to, stalno su odbijani direktni razgovori. Htelo se da se ostvari jedna farsa: pregovori bez pregovora - oštro je objašnjavao Milutinović.
Nije bilo ravnopravnosti i jednakosti drugih zajednica, osim albanske, nametala se kvazi država na teritoriji Srbije i SRJ, tražila okupacija Kosova od NATO trupa.
- Desila se neviđena prevara. Nije se ni želeo sporazum. Cela predstava je napravljena u cilju toga da mi prihvatimo neprihvatiljivo ili, ako ne prihvatimo - slede bombe. Sve u svemu, imali smo date i unapred neprihvatljive dileme: da biramo - ili bombe ako ne prihvatimo loš sporazum, ili trupe za nešto bolji sporazum ali, opet, da se stvori nukleus buduće države na Kosmetu. Otvorena agresija! Suština cele ove igre sa pregovorima su bile trupe i samo trupe - objašnjavao je Milutinović.

RUPA
MILUTINOVIĆ je naknadno obelodanio da je Hila pozvao u jedan bar na opušteni razgovor i tada mu predložio da Jugoslavija uđe u NATO. Hil mu je odgovorio da za to nema vremena da raspravlja već da se najpre nađe rešenje za Kosovo. ”Uostalom, šta ste zapeli za to Kosovo kada je ono ionako crna rupa za Srbiju”, odgovorio je Hil.
(Nastavlja se)