Nosile ekonomski teret

Piše: Đuro Zagorac
VIĐENIJI muškarci, oni koji su imali snage da stanu uspravno, a ne samo da puze, počeli su polako, došaptavanjem i da se dogovaraju...

LJubomir Nenadović je ostavio svedočenje, po kome je njegov otac, prota Mateja Nenadović, propovedao kako je za Đurđevdan 1803. išao u Sarajevo i tamo se dogovarao sa viđenijim Srbima da istovremeno dignu ustanak. U sličnoj misiji, po istoričaru Vladimiru Ćoroviću, bili su i Hadži Ruvim i pivski kaluđer Arsenije Galović, koji su bili u vezi sa crnogorskim vladikom Petrom Prvim.

Dahije su bile najčešće pijane. Čim bi se malo otreznile mislile su samo na to kako **dovijeka** da obezbede svoju vladavinu. NJima u ruke, ravno preko Zemuna dopade jedno pismo... Tragom tog pisma, dahijska potraga stiže do Valjeva, do kneza Alekse Nenadovića, koje je on uputio austrijskom majoru Nitezeru, i u kome je najavljivao buđenje Srba iz učmalosti i kome.

Dahije sačiniše plan kako da malo preostalih, viđenijih ljudi, liše života. Prepreku je valjalo sklanjati. Krenuće tako na **seču knezova**.

Na tu odmazdu usledio je i srpski odgovor: započeo je Prvi srpski ustanak u Februaru 1804. Srpska revolucija...

Kakav ugled su uživale i kakav uticaj su mogle imati žene u ovim zbivanjima? NJen muškarac, otac, brat ili muž, bio je i jedini zaštitnik. A kako je i on bio nemoćan i životno ugrožen, to je najvžanije bilo sačuvati goli život. O dostojanstvu žene nije moglo biti ni reči, jer je nisu kao zaštitu uživale ni kćeri eminentnih ljudi.

Od direktne pomoći ustanicima, učešćem u bitkama ili prihvatanjem ranjenih, nije moglo biti ništa. Kako su bile nepismene, nisu mole da učestvuju u organizacionim poslovima. One su obezbeđivale **pozadinu**, a na njihova pleća pao je ekonomski teret ustanka. One su šile barjake, uniforme i sve ono što je mogla da sačini fina ženska ruka...

Ekonomsku osnovu ustanika činila je poljoprivredna proizvodnja, u njoj su glavnu reč vodile žene. Nikakvih novčanih ili zlatnih zaliha nije bilo. Puške, barut i prvi top kupljeni su prodaje svinja. Izvor sredstava bio je stočni fond. U Beogradskom pašaluku Srpkinje su gajile oko milion i dve stotine hiljada koza i ovaca, a upola manje svinja i rogate stoke, čijom se prodajom jedino moglo doći do oružja, bez koga, inače, podizanja ustanka ne bi ni bilo.

U kakvim uslovima je Karađorđe podigao narod i otkazao poslušnost moćnoj carevini, postoje razni sudovi i mišljenja. Ipak, NJegoševa impresija se smatra neprevaziđenom: **Diže narod, krsti zemlju i varvarske lance ruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši**.

Da je **buđenje** zajedno sa **udahnjivanjem** mučno i dramatično uveravaju i mnoga sačuvana svedočenja. U prvoj godini ustanka, kad je Karađorđe zvao na ustanak, bilo je i onih koji nisu imali snage i koje je blokirao usađeni strah, pred kojim je beg u šumu bio jedino rešenje.

Dok su ustanici palili turske hanove i vodili bitke, u pojedinim selima pričalo se o pravim **bahanalijama** i pirovima veštica...

Veštica je stigla da, kao mečka pred prozorom, zaigra i u voždovoj Topoli. U mestu se nisu rađala muška deca, a ljudi su umirali iz čista mira. Pomor stoke beše gadan i očigledan.

Ona, ona... to je njeno delo!

Maćehu Petra Jokića narod proglasi vešticom, glavnim inspiratorom i počiniocem svih zlodela. I bez voždovog naređenja meštani ubiše ovu nesrećnicu, a onda da se dotična nikad ne bi sastavila, isekoše je u paramparčad.

Antoniju Pljakiću, karanovačkom vojvodi i Karađorđevom zetu, dovedu ženu označenu kao vešticu. A ovaj bez ikakve provere i **istražnog postupka** naloži lomaču i spali je pred okupljenim narodom!

BUDALAŠTINE
VREMENOM je Karađorđe u potpunosti izmenio odnos prema vešticama. Da li je sam shvatio da su priče o **krezavim babama** besmislene ili su ga na to naveli učeni ljudi, koji su ga vremenom okruživali, ne zna se sasvim sigurno. Posle pet godina, ustanička vlada, Sovjet, donela je **Kriminalni zakonik** koji je potpisao vožd i u čijem je 31. članu pisalo i ovo:

**Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati žene i mučiti, kako što su bivale ovakve budalaštine, ili u vodu bacati, ko bi ovo učinio, ovakvu ludost za koju se Srbima beli svet smeje, za ovakvo budalaštinu osuđujemo mu: ono što bi on učinio više rečenim vešticama, njemu da se učini**.

Oni koji prvom ustanku pripisuju i revolucionarno svojstvo, sigurno su imali na umu i ovaj iskorak prema ženi.

(Nastavlja se)