Kofer za bekstvo

I PET godina nakon bombardovanja NATO, koje je zaustavilo progon Albanaca od srpskih vojnika, mržnja između nacionalnih zajednica je ostala duboka. Požare i progone koje su počinile snage nekadašeg srpskog diktatora Slobodana Miloševića Albanci još nisu zaboravili. Strah da će jednog dana možda ponovo morati da žive pod kontrolom Beograda, kod njih izaziva kolektivnu paniku - i sve veću srpemnost za nasilje.
Zapad je sebi postavio za cilj da na Kosovu stvori multietničko društvo koje tamo, na kraju krajeva, niko ne želi - upozorio je nedavno izaslanik OEBS Marek Novicki pred Savetom Evrope. Osim u glavama zapadnh političara nikada nije bilo realne šanse za povratak Srba.
Ovakve kritike na račun politike međunarodne zajednice prema Kosovu su nakon nedavnih nemira postale još glasnije. Ugledna Međunarodna krizna grupa smatra da koncept Zapada o tome da se prvo stvori državno-pravni poredak na Kosovu pre nego što se reši delikatno pitanje budućeg statusa jednostavno nije uspeo. Pravo i poredak će se ostvariti tek kada se utvrdi konačni status pokrajine koja i dalje zvanično pripada Beogradu. Neki zapadni zvaničnici kao što je bivša ministarka inostranih poslova Amerike Madlen Olbrajt ili nekadašnji američki pregovarač na Balkanu Ričard Holbruk već se odlučno zalažu za nezavisno Kosovo.
ALI Karl Bilt, nekadašnji izaslanik EU za Bosnu, upozorava na opasnost od ovog koraka.
- Popuštanje nasilju danas daje podstrek etničkim čišćenjima sutra - kaže Bilt.
A, ona su već na delu: nad portom pravoslavne crkve u centru Prizrena još uvek stoji jasna poruka ispisana velikim crvenim slovima: “Smrt Srbima”.
- Bilo je to kao u nekom kaubojskom filmu - priseća se srpski monah Benedikt koji je utočište pronašao u nemačkoj kasarni u srpskom selu Sredska. - Jedna delegacija Albanaca je sa belom zastavom došla na kontrolni pukt KFOR ispred manastira Sveti arhangeli uveravajući da ne želi da ubije monahe već samo da zapali manastir.
Nakon toga su nemački vojnici oklopnim vozilima odveli na sigurno šest monaha i dvoje posetilaca.
Da bi se sad stiglo do sela Sredska sva vozila moraju da voze slalom između kamenja, betonskih blokova, bodljikave žice i džakova peska. Iza barikada, na kontrolnom punktu KFOR detaljno se pregleda svaki auto. Poput Sredske ovih dana mirovne snage štite svako srpsko naselje. Oklopni transporteri se nalaze na putevima, teško naoružani vojnici demonstriraju silu. To što su snage KFOR dozvolile da budu zatečene izlivom mržnje Albanaca trajno je poljuljalo poverenje srpske manjine u njih.
MI sada imamo sopstvene patrole - kaže Branko Gligorijević iz sela Novake, u kojem je nekada živelo 450 Srba. Posle rata ovde je uz nemačku pomoć obnovljena 61 kuća za malobrojne srpske porodice koje su se vratile. Ali, Gligorijević još ne može da živi u sigurnosti:
- Kakva je to zaštita kada mi nadležni nemački komandant kaže da treba da imam spremljen kofer za bekstvo.
Mnogi Srbi očekuju pomoć isključivo Beograda. NJegovi sunarodnici se nadaju, kaže Gligorijević, da novo rukovodstvo u Beogradu neće slati samo brašno kao humanitarnu pomoć srpskim enklavama, već da će konačno pokrenuti vojsku da ponovo osvoji pokrajinu. U protivnom, upozorava ovaj Srbin, od regiona će postati “jedan novi Irak”.
Da bi bolje mogle da kontrolišu napetu situaciju među zavađenim nacionalnim zajednicama, snage KFOR su dobile pojačanje od 2.000 ljudi i sada imaju 20.500 ljudi koji će sledeći put reagovati žestoko. Ali, vojnici znaju da će svako ubistvo Albanaca još više zaoštriti kritičnu situaciju. Austrijski komandant KFOR Anton Vilman je već upozorio na “novi gerilski rat”.
S obzirom na neprevaziđenu mržnju, na Zapadu se širi otrežnjenje. Nemački ministar odbrane Peter Štruk je prilikom posete vojnicima u Prizrenu prošle nedelje izrazio “svoja gorka osećanja”. Sasvim ležerno, u džinsu i košulji, on je izjavio da Nemci moraju da se pripreme za duže angažovanje svojih vojnika na Kosovu. Štruk je rekao: “Mi ostajemo”.
Nasuprot tome, bivši nemački komandant KFOR Klaus Rajnhard je rekao da je Zapad do sada davao prevelik značaj vojnoj opciji. Međunarodna misija na Kosovu je bez koncepta, a međunarodna zajednica se sada nalazi pred “krhotinama” svoje dosadašnje politike. Penzionisani general Rajnhard je rekao da pored bezbednosne situacije osetno moraju da se poboljšaju i životne prilike stanovnika.
Od kada je UNMIK u junu 1999. godine preuzeo komandu, navodi “Špigl”, svakodnevica kosovskih stanovnika se nije poboljšala, uprkos pomoći za obnovu u iznosu od više od dve milijarde evra. Procenjuje se da je 70 odsto stanovništva nezaposleno, a strane firme se uzdržavaju od investicija.
U međuvremenu se sve više čuju glasovi koji pozivaju na organizovanje jedne međunarodne konferencije na kojoj bi trebalo da se za okruglim stolom razgovara o budućnosti Kosova, slično kao u slučaju Avganistana. Međutim, UN se plaše da će eventualnim konačnim rešenjem pitanja Kosova izazvati nove konflikte u regionu.

RIZIČAN POTEZ
ŠEF UNMIK-a Hari Holkeri strahuje da bi u slučaju nezavisnosti Kosova i opštine na jugu Srbije oko Bujanovca sa većinskim albanskim stanovništvom takođe zahtevale priključenje Kosovu, baš kao i nezadovoljno albansko stanovništvo u susednoj Makedoniji. A, u tom slučaju, ne treba isključiti mogućnost da i bosanski Srbi zatraže priključenje Beogradu kao kompenzaciju za Kosovo.
Zbog toga međunarodna zajednica i dalje insistira na konceptu po kojem najpre treba stvoriti osnove za miroljubivi zajednički život nacionalnim zajednicama. Ona odbacuje eventualno rešenje pitanja statusa pre kraja 2005. godine.
(NASTAVLJA SE)