Šegrt, kalfa i majstor

Piše: Zoran LJ. NIKOLIĆ
DVE masonske skulpture, posebno, krase samo srce Beograda. Već prema tradiciji koju smo pominjali, ove umetničke figure privlače pažnju upućenih, međutim, laicima su potpuno simbolički neprepoznatljive. Time se još jednom dokazuje masonska veština da prikriju ono što je očigledno.
Radi se o jednoj skulpturi koja se nalazi iznad ulaza u zgradu Radio Beograda, kao i o delu koje krasi jednu od zgrada u Knez Mihailovoj ulici. Obe su nastale u periodu između dva svetska rata, u doba koje smo pominjali kao vreme kada je masonerija u Beogradu doživljavala ekspanziju.
Prva skulptura, ona iznad ulaza u zgradu Radio Beograda predstavlja majstora i kalfu ispred kojih stoji nakovanj.
Simbolika ovog, međuratnog perioda podrazumevala je snažne, skladne figure. Masonska arhitektonska i vajarska rešenja sledila su obrasce vrhunske antičke grčke kulture - helenizma, gde je prvi put bio primenjen obrazac junaka (dimenzija glave se nalazi devet puta u dimenziji tela kipa).
A snaŽne, atletske figure na našim fasadama posebne su, i neobične interpretacije te ideje.
Pažljiv posmatrač će na centralnom delu nakovnja odmah uočiti šestar, tipičan masonski simbol, koji dominira među ostalim rekvizitima i zauzima centralno mesto. U pozadini se vidi točak, simbol savršenstva.
Ova zgrada napravljena je 1933. godine, kao zdanje ondašnjeg Zanatskog fonda. Projektant je bio Bogdan Nestorović, a prvobitno je na njenoj fasadi bio reljefni prikaz ukrštenog uglomera i šestara, koji je kasnije skinut. Ostala je ova bista, koja očigledno nije privlačila pažnju, i to je spaslo do današnjih dana.
Podsećamo da je tokom Drugog svetskog rata hajka na masone u Beogradu bila izuzetno oštra, i da je čak bila organizovana antimasonska izložba, pod patronatom ondašnjih nacista. Oni su bili oštro suprotstavljeni ne samo slobodnim zidarima, već i svakome ko joj je iole sklon. Tada su čak organizovane i obavezne posete beogradskih đaka i srednjoškolaca koji je trebalo da se uvere, u, prema nacističkom mišljenju, veliko zlo masonerije.
Izložba je bila organizovana u današnjoj Ulici Svetozara Markovića, koja je pre rata nosila ime Garašaninova, u zgradi u čijem se prizemlju pre rata nalazila masonska loža. Posle Drugog svetskog rata ta zgrada je srušena.
Nacistička mržnja bila je posebno motivisana i činjenicom da su mnogi Jevreji bili članovi slobodnozidarskog reda, kao i da su deo jevrejskih simbola masoni preuzeli, pa je nacistička mržnja bila višestruko motivisana.
Pa, ipak, bista sa Radio Beograda je opstala...
DRUGI, bezmalo isti spomenik nalazi se na zgradi u Knez Mihailovoj ulici 42, na mestu gde se nekada nalazila Prva hrvatska štedionica. I na ovoj skulpturi prikazani su snažni - autoritativni majstor, i mališan pored njega. Za ovu zgradu, koja je bila vlasništvo najveće predratne bankarske institucije je interesantno da je među većinskim vlasnicima bio Vranko Pliverić, takođe mason, za koga je karakteristično da se tokom rata veoma približio ustaštvu, pa da mu je bilo suđeno na procesu Stepincu.
Sličnost ove dve skulpture je očigledna, kao i njihov simbolički kod, ali je uočljiva i određena razlika, pogotovo u statusu mališana. Naime, na drugoj skulpturi uočljivo je da dečak predstavlja “brata” nižeg statusa, dakle šegrta, onoga ko je tek stupio u masonsku organizaciju i njenu hijerarhiju, i ko se tek upućuje u početnička znanja. Mališan u ruci nosi potkovicu, kao simbol sreće, sada i zato što je u sigurnim rukama.
Na simbolu postavljenom na zgradi Radio Beograda on je već stasao u momka na kojeg majstor očigledno u određenim prilikama može da se osloni. Zato je čekić već u kalfinim rukama, kao znak da je simbolički počeo da ovladava određenim znanjima, dok je na skulpturi u Knez Mihailovoj ulici čekić još u sigurnim, majstorskim rukama.

ZANATSKI DOM
ZDANJE današnjeg Radio Beograda prvobitno je napravljeno kao Dom učenika Zanatskog fonda. Ova izuzetno jaka asocijacija tu je imala sobe u kojoj su učenici spavali, dok je velika sala služila za svečanosti i balove organizovane o slavama pojedinačnih esnafa. Interesantno je da je u samom Fondu bilo mnogo masona, čemu je dokaz i današnja zgrada u Nušićevoj ulici 8, sa čije fasade i terase od kovanog gvožđa na prolaznike i danas “gledaju” uglomeri, šestari...
(NASTAVLJA SE)