Svet bogatih zidara

Piše: Zoran LJ. NIKOLIĆ
AKO je neko dosad bio nepoverljiv prema simbolima slobodnih zidara koje smo pokazali, znaci sa Tehničkog fakulteta moraće da ga razuvere.
Naime, ovo prelepo zdanje napravljeno je 1930. godine, po projektu Nikole Nestorovića i Branka Tanazevića. Bitno za ovu zgradu jesu tipičan trougao i šestar, jasno postavljeni na nekoliko mesta na fasadi koji jasno govore o slobodnozidarskoj simbolici.
Nije uvek lako biti isključiv u trvdnjama kako je neko zdanje sasvim sigurno deo masonske ikonografije, ali ovog puta je izvesno da je postojao makar tihi, slobodnozidarski uticaj...
Istoričari masonerije upozoravaju na ovakvu pojavu i u Evropi, kada su čak na nekim crkvama članovi te organizacije, koji su bili samo izvođači radova, umeli spretno da se "potpišu", ali tako da, čak, ni naručilac posla to ne uoči.
MEĐUTIM, na nekim beogradskim fasadama očigledna je saglasnost i projektanta i vlasnika da simbol slobodnih zidara, čak, dominira građevinom. Doduše, na takav način da, ma kako znak bio krupan, ipak ne privuče pažnju neupućenih posmatrača. Ovog puta, govorimo o zgradi koja danas postoji u Nušićevoj ulici sa brojevima 22 i 24, i nalazi se na uglu sa Ulicom majke Jevrosime, gde je broj 50. Pažnju privlači i činjenica da u obe ulice postoji još nekoliko zgrada sa sličnim, slobodnozidarskim obeležjima, ali ovu građevinu izdvajamo kao najdominantniju.
Naime, u predratnom Beogradu upravo ovo su bile ulice gde su stanovali moćni i ugledni ljudi, a mnogobrojni među njima bili su poznati i zaslužni masoni.
Tako je zgrada u Nušićevoj 22-24 (tada je ulica nosila naziv Skopljanska i nosila je brojeve 21 i 23), napravljena po ideji arhitekte Jovana Novakovića, a vlasnik je bio Ilija Novaković. Novaković nije krio svoje masonsko pripadništvo, već je na samom vrhu čeone fasade utisnuo veliki simbol na kojem su ukršteni trougao i šestar, zajedno sa svojim inicijalima i belegom koji obeležava 1938. godinu, kada je kuća napravljena.
Sličan simbol ovom sa Novakovićeve zgrade, nalazi se i na kući koja je na uglu današnjih ulica Ilije Garašanina i Aberdareve, neposredno preko puta Palilulske pijace.
Ta zgrada napravljena je 1932. godine, a ostalo je zabeleženo da je njen autor bio Branko Manojlović. Diskretno, ispod prozora, njome dominira sličan simbol, što ponovo govori o razvijenom masonskom uticaju u međuratnom Beogradu, uz posebno izražene simbole u centralnim delovima grada.
Nekoliko godina ranije, 1925. godine,podignuta je još jedna impresivna kuća, koja se nalazi u današnjem naselju Neimar, u Ulici Internacionalne brigade 30. I ova građevina jasno je obeležena masonskim simbolima, tako što je poseban medaljon utisnut na fasadi, zajedno sa godinom kada je kuća napravljena.
Teško je nabrojati sva zdanja koja u Beogradu nose masonske simbole, najzad, to nam i nije bio cilj. Uostalom, to neupućenima nije do kraja moguće, ali smo hteli da prikažemo uticaj slobodnog zidarstva na prestonicu, i na njenu arhitekturu.
I nije bilo teško zaključiti koliko je ova organizacija odomaćena u Beogradu. Međutim, ono što je neobično, makar u periodu posle Drugog svetskog rata, jeste da su živeli i radili kudikamo diskretnije nego pre rata, kada je i nastalo najviše slobodnozidarskih potpisa na gradskim fasadama.
Tako, treba pomenuti i zdanje u Ulici Svetog Save 10, gde su, takođe, jasno utisnuti medaljoni sa trouglom i šestarom, zdanje u Ulici Zmaj-Jovinoj 20, kao i neobičnu zgradu u Ulici kralja Petra (nekad 7. jula) broj 16, gde se sada nalazi robna kuća "Grateks".
Upravo ova poslednja, privlači posebnu pažnju, jer na specifičan način nosi obeležja slobodnih zidara. Građevinu je projektovao je Viktor David Azriel, a zgrada je napravljena 1907. godine. Azriel je, inače, bio član lože "Srbija", zajedno sa Mošom Pijadeom. Interesantno je i da je Azriel bio inženjer i da mu je ovo jedini projekat koji je izveo u našem gradu. Zgrada je napravljena po uzoru na flamansku secesiju, i slična zdanja mogu se naći u tom delu Evrope.
Ovom kućom dominiraju dva stuba, koji simbolično podsećaju one koji se nalaze na ulazu u masonski hram i nose imena Jakin i Boas. Već smo pominjali da su ti stubovi simboli dvojnosti sveta, dok se u vrhu ponovo pojavljuje trougao, kao i upletene alke, koje ovog puta simbolizuju slobodnozidarsko jedinstvo i povezanost.

LOŽA ŠUMADIJA
JEDNA od najznačajnijih masonskih građevina predratnog Beograda nalazila se u Jakšićevoj ulici broj 9 (pre Drugog svetskog rata, nosila je broj 11). To je bila kuća Vojislava Kujundžića, uglednog Beograđanina, poznatog i po tome što je bio jedan od osnivača društva "Oganj". Tu je bila smeštena loža "Šumadija", a zdanje, sagrađeno 1921. godine, srušeno je krajem osamdesetih godina prošlog veka. Posle rata u njoj je bila smeštena štamparija "R. Timotić".
(NASTAVLJA SE)