Svetinja ponovo raste

Piše: Branko Pešić, protomajstor
ZBOG brzine rada, odmah posle idejnog projekta, pristupili smo izradi glavnog projekta na osnovu kojeg bi dobili građevinsku dozvolu. U isto vreme radili smo i projektni tender za licitaciju svih radova na hramu. Trudili smo se da omogućimo da se licitacija završi do kraja 1985. godine.

PROJEKTANTI I IZVOĐAČI RADOVA
AUTORI projekta 1935. godine bili su: prof. arh. Bogdan Nestorović i prof. arh. Aleksandar Deroko. Saradnici nepoznati.
Autor konstrukcije: prof. inž. Vojislav Zađina, koji je i nadzorni inženjer. Saradnici napoznati.
Izvođač radova: građevinska firma "Rasina". Autor nastavka projekta hrama Sv. Save 1984/85. i vodeći projektant, organizator i nadzorni inženjer do 1996. prof. arh. Branko Pešić, a od 1996. autor projekta, arhitekta hrama.
Odgovorni projektant arh. LJiljana Tanasijević, ispred projektne organizacije "Studio", i projektanti saradnici: arh. Vesna Popović, arh. Darka Blagojević, arh. Dubravka Puača, odgovorni projektant od 2000. godine, arh. Radovan Bobičić, arh. Marina Nešković, arh. Goran Mičić, arh. Bojana Vitez, prof. arh. Dušan Stanisavljević, arh. Milena Mijušković, arh. Snežana Vuksanović, inž. LJubica Čupić, arh. Branislav Đorđević, arh. Nikola Vujisić, teh. Majla Popara, arh. Milena Lazarević.

Projektna organizacija "Studio" radi na hramu od 1985. do 1990. god. i od 2000. do 2004. godine.
Projektna organizacija "Vizantija", radi na hramu od 1990. do 1996. godine.
Projekat konstrukcije se radi u organizaciji "Trudbenika", odnosno projektne organizacije "Dragiša Brašovan".
Autori konstrukcije: inž. Vojislav Marisavljević, koji je i odgovorni projektant, inž. Dušan Arbajter, glavni projektant tehnologije, inž. Milutin Marjanović, koji je od 2000. godine i nadzorni inženjer,
Projektanti konstrukcije krsta - inž. Predrag Obradović, inž. Aleksandar Obradović, inž. maš. Rade Milićević.
Geodetski snimak izgrađenog dela hrama u predratnom periodu: prof. dr inž. Vojislav Milovanović.
Projektanti instalacija su:
Vodovod i kanalizacija - arh. Živko Matekalo, sa saradnicima.
Jaka i slaba struja - gromobrani - inž. Srđan Škulić, sa saradnicima.
Projekat akustike - inž. Stevan Milosavljević, dr. inž. Dušan Kalić.
Upravnici gradilišta: inž. Živojin Milosavljević, arh. Zoran Veselinović, Slobodan Stamenković, inž. Vlada Smiljanić.
U 2000. godini organizator svih radova: prof. dr inž. Vojislav Milovanović.

SANACIJE OJAČALE HRAM
NA osnovu izrađenog licitacionog elaborata pozvana su sledeća građevinska preduzeća: "7. juli", "Ratko Mitrović", "Komgrap", "Rad" i "Trudbenik", svi iz Beograda. Licitacija je obavljena u novembru i decembru 1985. godine. Licitaciona komisija je radila u sastavu: vladika šumadijski Sava, kao predsednik komisije, inž. Stevan Milosavljević, arh. Dragan Raspopović, Sava Kezić, sudija, Todor Kaluđerović, advokat, prof. inž. Đorđe Zloković i prof. arh. Branko Pešić. Posle svih analiza komisija je predložila, a Sveti sinod doneo odluku da se izabere za gradnju hrama građevinsko preduzeće "Trudbenik", kao najpovoljnije u odnosu na cenu i po svim ostalim uslovima za rad i saradnju. Ugovor sa "Trudbenikom" svečano je potpisan 28. decembra 1986. godine u Patrijaršiji.
Projektanti konstrukcije hrama projektne organizacije "Dragiša Brašovan", inženjeri g. Vojislav Marisavljević i g. Dušan Arbajter zatražili su da se ispita dužina izvedenih šipova koji su izvedeni pre rata. Na moje zaprepašćenje, bili su dužine svega 6 m, umesto po proračunu 12 m. Što znači da šipovi ne mogu da nose stubove sa kupolom. Projektanti konstrukcije izradili su projekat sanacije, odnosno realizaciju armirano-betonskih "bunara" na dubini od 12 m ispod četiri noseća stuba glavne kupole. "Bunare" je izvodila privatna firma inž. Mićka Vukotića. Bio je to herojski poduhvat.
Po nalogu konstruktera su izvedene "dilatacije", odnosno fizičko odvajanje dela koji nosi kupolu od nižih delova hrama, tri apside i oltarskog dela. Takođe je konstatovano da temelji zidova apsida i oltarskih zidova ne odgovaraju propisima, jer su urađeni od opeke. Po projektu naših konstruktera izveden je armirano-betonski kostur po vertikali i horizontali svih zidova apside i oltara, i armirano-betonskom konstrukcijom, izvedeni su novi temelji pripratskih zidova. Ovim dragocenim intervencijama doveden je hram u konstruktivno ispravno stanje da može da primi veliku kupolu, takođe da odgovara svim građevinskim propisima i zemljotresu do 8 stepeni Rihterove skale.
Obavestio sam patrijarha o nađenoj situaciji i o potrebnim intervencijama sa čime se on složio ali je rekao: "Branko, radite sve što je potrebno i dobro za Hram ali paralelno sa tim radovima idite i u visinu". Shvatili smo želju patrijarha koji je izražavao i želju naroda da vide kako hram raste u visinu.

SKOK OD PET METARA
GRADILIŠTE je bilo potpuno spremno da otpočne sa radovima, projekti su za početnu fazu bili pripremljeni, zaštitni sloj opeke je skinut i prvi beton je nanesen, 14. aprila 1986. godine. To je bila prva fizička promena na hramu, prvi rast u visinu. Ovom svečanom trenutku prisustvovali su NJ. sv. patrijarh German, mitropolit dabrobosanski Vladislav, episkopi: bački Nikanor, braničevski Hrizostom, žički Stefan, šumadijski Sava, banatski Amfilohije, marčanski Danilo, moravički Longin, sekretar Sinoda prota Mića Janković, zatim predsednik i sekretar Sekretarijata za verske zajednice, direktor "Trudbenika" Branko Mihailović sa svojim saradnicima, prof. arh. Branko Pešić sa svojim saradnicima, članovi Građevinskog odbora, sveštenici male crkve Sv. Save i mnoga druga lica. Posle prizivanja svetog Duha uz crkvenu pesmu okteta hora beogradskih sveštenika pod rukovodstvom Georgija Maksimovića prišao je patrijarhu arhitekta hrama Branko Pešić i rekao: "Vaša svetosti, patrijarše srpski, sve je spremno za nastavak fizičke izgradnje spomen-hrama Sv. Save. Molim vas, blagoslovite da radovi počnu!"
"U ime Oca i Sina i Sv. Duha, molitvama Sv. Save neka radovi počnu!", odgovorio je patrijarh. Po prenetom naređenju inž. Živojin Milosavljević šef gradilišta dao je znak, pokrenuo se kran sa punom korpom betona i sručio se u oplatu na zidu hrama. Tako su radovi u visinu hrama počeli! Prvi skok je bio pet metara!
U cilju upoznavanja građana o gradnji hrama, istovremeno i prikupljanja priloga, organizovali smo izložbe i predavnja o hramu, od Beograda i, prema pozivima, širom Jugoslavije i u inostranstvu.
Prva izložba je bila u Beogradu u Muzeju za primenjenu umetnost februara 1988. godine. Na dan otvaranja ceo prostor Muzeja je bio je toliko ispunjen Beograđanima da se kroz izložbeni prostor nije moglo kretati. To je bila najposećenija izložba posle rata. Izložbu je otvorio NJ. sv. patrijarh German i direktor Muzeja gđa Bojana Radojković.
Tokom izložbe održano je i predavanje arhitekte Branka Pešića o hramu sa diskusijom. U okviru izložbe je bila prodavana knjiga "Spomen-hram Sv. Save na Vračaru u Beogradu 1895 - 1988" B. Pešića, a prikupljeni novac je bio prilog za gradnju hrama. U Beogradu je održano još jedno predavanje u Voždovačkoj crkvi. Paroh Dragoljub Vasić pozvao me je da u nedelju 12. oktobra 1988. održim parohijanima predavanje o hramu. Posle predavanja bila je veoma interesantna diskusija sa pitanjima. To se ponavljalo i na svim mojim ostalim predavanjima.
Prvo predavanje, posle Beograda, održano je u Kragujevcu, na poziv Vladike šumadijskog Save, u parohijskom domu, za sveštenike i građane.
Izložbe su još održane u Podgorici u paviljonu u NJegoševom parku u organizaciji Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Crne Gore sa agilnim predsednikom arh. Svetislavom Popovićem, zatim u crkvi u Tivtu, uz veliku pomoć prote Krivokapića, zatim u crkvenom Muzeju u Dubrovniku. Predavanje u manastiru Lepavina održano je u organizaciji mitropolita Jovana, a u manastiru Krki zajedno sa vladikom Nikolajem. U parohijskom domu pravoslavne crkve u Zagrebu domaćin predavanja bio je prota Milenko Popović. U Društvu građevinskih inženjera i tehničara u Novom Sadu za oganizaciju predavanja su se svestrano založili inž. Vladimir Jošanov i arh. Petar Tanasijin, a na inicijativu prote Mirka Tišme predavanje je održano u Almaškoj crkvi u Novom Sadu. Predavanja smo držali u domu kulture u Trsteniku sa vladikom Stefanom, kao i u manastiru Žiči. Zatim izložba sa predavanjem u Nišu u Paviljonu u Tvrđavi u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Društva arhitekata uz pomoć vladike Irineja, kao i predavanje u parohijskom domu u Pančevu.

(NASTAVLJA SE)