Ubica preko oglasa

Piše: Miroslav ZARIĆ
DA Vlastimir više nije živ, Okružni sud u Nišu je zaključio, a Vrhovni sud prihvatio, na osnovu izjave svedoka, kojem je Dobrinka, godinu dana posle muževljevog nestanka, poklonila pokojnikove cipele. Ipak, najteži dokazi protiv Marka Krstić, a bili su oni koje je optuženi sam pribavio istrazi: dva njegova uhvaćena pisma iz zatvora - sinu, da nađe lažne svedoke da potvrde kako su videli živog Vlastimira i posle njegovog nestanka, i ljubavnici - da porekne sve što je priznala.

U njihovu verodostojnost sud nije imao razloga da sumnja, dodato je u presudi Vrhovnog suda.

Posle ovakvog stava višeg suda, dosije "matejevačke misterije" preselio se u sudsku arhivu, iako su advokati Guberina i Vujin, pozivajući se na princip "da nema dokaza o ubistvu bez leša" uputili zahtev za zaštitu zakonitosti. Zahtev je odbijen.

- Nevin sam i bez dokaza i priznanja odležah 12 godina u zatvoru - bila je poslednja poruka osuđenog.

U Gornjem Matejevcu postoji uverenje da je, uprkos tome što pokojni keramičar nikad nije priznao zločin i oskudnim dokazima, Oreškov ipak ubio Vlastimira Nikolića i telo odneo do jedne krečane, u kojoj su žrtvi čak i kosti izgorele. Ali, ovim mestom, istovremeno, kolaju i priče da je Vlastimir Nikolić i danas još živ i zdrav. Kada je saznao za ljubavnu vezu svoje Dobrinke sa Krstićem, po ovim pričama, Nikolić je skovao plan kako da im napakosti. Odlučio je da ode u inostranstvo, što je i učinio, pa im tako "napakovao" zločin, svestan da će sumnja za njegov nestanak pasti upravo na njegovu nevernu suprugu i njenog ljubavnika. Na ovaj način, kažu u Gornjem Matejevcu, "pokojnik" im se "debelo" osvetio.


KOBNA GREŠKA

PENZIONER iz Žagubice Života Stojanović nije ni slutio da je sam sebi potpisao smrtnu presudu kad je preko oglasa u novinama potražio kućnu pomoćnicu. Smrt mu je zakucala na vrata 25. septembra 1968. godine, kad se lepuškasta 22-godišnja Subhija Mujanović uselila u njegov dom.

Života je bio imućan čovek i živeo je sam, jer mu je jedan sin bio u Novom Sadu, a drugi na odsluženju vojnog roka. Ceo život Života je proveo u Žagubici, gde je imao krug prijatelja sa kojima se često sastajao, obično u kafani na vrelu Mlave.

Subhiji nije bilo teško da mu kuva, sprema i održava kuću. I 70-godišnji penzioner bio je zadovoljan svojom novom kućnom pomoćnicom. Subhija je bila vredna, okretna i ćutljiva.
Ali, Životi to sve nije bilo dovoljno. Subhija je, naime, bila i vrlo zgodna. Prisustvo mlade devojke iz Modriče sve je više uzbuđivlo vitalnog starca. Kad se jedne noći vratio iz kafane "pod gasom", Života je prisilio Subhiju da spavaju zajedno.

Izgleda da je ovo bila kobna odluka.

Jednog dana, u maju 1969, Subhija je posmatrala sa prozora grupu mladića koji su igrali fudbal. Oko joj je zapelo na 24-godišnjem Živislavu Žikiću. Mladi električar iz Smoljinca, kod Požarevca, odmah je to opazio i napisao joj pisamce. Subhija je odgovorila i usledila je ljubav na prvi pogled i sastanci. Sve češći i češći. Mladi par sastajao se u Životinoj kući. Subhija je dobro pazila da starac ne sazna da je posećuje ljubavnik, dok on sedi sa društvom u kafani. Oprezan je bio i Živislav, kojem je jedan drug uvek čuvao stražu ispred kuće, dok se on unutra voleo sa Subhijom.
- Ujak mi je strašno strog. Ubiće me ako nas vidi zajedno - govorila je Subhija svom voljenom.

SUMNJIVO PISMO

ŽIVISLAV je poverovao da joj je Života zaista ujak. Ubrzo se i lično uverio da "ujak" ne zna za šalu, kad mu neko obleće oko "sestričine". Bila je nedelja 3. avgust 1969, kad je Života iznenadio na kapiji mlade ljubavnike. Sa nekoliko šamara, ljubomorni starac prekinuo je idilu i uterao Subhiju u kuću. Živislav je pobegao, a sutradan je već bio u Požarevcu, gde ga je poslalo njegovo preduzeće "Neimar".
Mladi električar vratio se posle nekoliko dana u Žagubicu. Ponovo se sastao sa Subhijom i pretpostavlja se da su se ljubavnici tada dogovorili da likvidiraju starca.
Poslednji put Života je viđen živ u subotu 9. avgusta 1969. kako kosi travu u dvorištu. Niko od komšija i prolaznika, koji su mu se tog dana javljali i pozdravljali ga, nije mogao da nasluti dramu, koja će se dogoditi istog dana.
Životin sin Jugoslav, koji se sutradan vratio sa odsluženja vojnog roka, zatekao je kod kuće pismo, kojim ga otac obaveštava da je, radi novca, ubio Subhijinog ujaka i njegovog sedmogodišnjeg sina i zbog toga morao da pobegne od kuće. Subhija mu je pri tom rekla da je Života otišao od kuće i da se nije vratio.

Jugoslavu je bilo sumnjivo i pismo i ponašanje kućne pomoćnice. Odmah u ponedeljak, Jugoslav je otputovao do brata Đorđa u Novi Sad, gde su zajedno prijavili očev nestanak Republičkom SUP.

Sumnja je odmah pala na lepuškastu kućnu pomoćnicu. Islednici su pretražili svaki kutak u kući i dvorištu. Ubrzo je bilo jasno da je u Žagubici počinjen zločin od kojeg se čoveku sledi krv u žilama. Života je bio ubijen, zatim raskomadan i spaljen. O tome su nedvosmisleno svedočili tragovi krvi i neki delovi tela otkriveni u krečani. Nekoliko dana islednici nisu mogli da ga identifikuju, sve dok nisu našli prst desne ruke i uporedili ga sa otiskom u ličnoj karti.
Subhija je uhapšena u utorak 12. avgusta. Ona je najpre rekla da je Života ubio njenog ujaka, pa se posle toga udavio, ali je ubrzo priznala da je ona usmrtila svog gazdu.

TANDEM SMRTI
- ŽIVOTA me je u subotu uveče ponovo napao i silovao - objasnila je na prvom saslušanju. - Kad se kasnije kupao u kadi, prikrala sam se iza njegovih leđa i ispalila mu u lopaticu hitac iz malokalibarske puške. Nešto kasnije, pred kućom mi je zazviždao Živislav, pa sam mu ispričala šta sam učinila. Obećao je da će mi pomoći da uklonimo tragove. Ja sam onda sakrila Životino telo u kuhinji, a kad mu je sin otputovao u Novi Sad, onda smo ga Živislav i ja zajedno iskomadali i spalili.

Tri meseca kasnije, pritešnjena dokazima koji su uazivali da njena priča nije istinita, Subhija priznaje da je Životu ubio njen ljubavnik. Živislav je, po novoj verziji, došao kod nje u noći između 9. i 10. avgusta i zatekao je uplakanu. On je odmah otišao u sobu gde je Života spavao i onesvestio ga udarcem čekića. Zatim su starcu zajednički, jednim kablom, propustili kroz telo struju. Živislav je izvadio iz džepa električni sprovodnik i vezao ga za Životino telo, a drugi kraj spojio sa utikačem, a zatim je Subhija uključila struju.
Živislav je, po njenoj priči, na kraju, ispalio u starca i dva hica iz malokalibarske puške. Potom joj je zapretio kako će je ubiti, ako islednicima ne ispriča, ukoliko ih otkriju, da je ona ubila gazdu iz puške, jer će kao žena biti mnogo blaže kažnjena.
Živislav Žikić uhapšen je dan posle Subhije. On nikad nije priznao zločin.

Suđenje ljubavnom tandemu smrti iz Žagubice, koje je počelo 19. februara 1970, izazvalo je ogromno interesovanje javnosti. Dilema koju je sudija Dragoš Milosavljević trebalo da reši bila je - da li je lepuškasta kućna pomoćnica sama ubila gazdu ili je to učinila zajedno sa ljubavnikom, koji je tvrdio kako ima alibi. Sud je trebalo da utvrdi i način na koji je Života Stojanović ubijen - čekićem, strujom ili puškom. Ovo je veće stavilo na grdne muke, jer je starčevo telo bilo svo raskomadano.

Bilo je nejasno i da li je umorstvo počinjeno i iz koristoljublja, ili je kućna pomoćnica htela samo da se osveti bogatom starcu, zato što je pokušao da se naslađuje njenom mladošću.

Subhija i Živislav ostali su pri svojim iskazima i na suočenju. Živislav je tvrdio kako je kritične noći bio u selu Laznici, udaljenom više od pet kilometara od Žagubice. Branio se da je 9. avgusta, do duboko u noć, radio na jednoj građevini u ovom selu.

BEZ MOTIVA
JEDNA od najslabijih tačaka optužbe protiv Živislava Žikića bila je nedostatak nekog razumljivijeg razloga, zbog kojeg bi on ubio Subhijinog gazdu. Tužilac je smatrao da je to bila ljutnja na starca, koji je, navodno, prethodno primorao Subhiju na obljubu.
Svedok Radomir Simić izneo je, međutim, na suđenju, nešto što bi moglo da se protumači i kao pretnja pokojnom Životi:
- Kada mi je Živislav opravljao struju, požalio se da ga boli ruka. NJegov drug je tada, u šali, kazao kako je to od udarca ciglom, kojom ga je gađao Subhijin ljumomorni gazda. Živislav je tada navodno rekao: "Neće on više nikog da udari ciglom".