Gavri smrtna kazna

Piše: Miroslav Zarić
SVE se posle toga, po Gavrilovićevoj priči, odigralo munjevitom brzinom. On je uspeo da izleti kroz vrata i počeo da beži ulevo, primetivši još jednu osobu, pored sebe, kako iza njega trči. Rekao je da je pomislio da je to Savin, ali tada još nije bio siguran:

- Pomislio sam da nas goni onaj tip. Kada sam pobegao već i Paji, iznenada sam naleteo na razapetu žicu. Pomislio sam da su nam stanari postavili klopku. Video sam Paju kako me obilazi i beži ka šiblju i tog trenutka neko mi je skočio na leđa. Repetirao sam pištolj i viknuo: “Beži, pucaću!” Silueta čoveka koji me je gonio ocrtavala se na zidu i čuo sam kako pita: “Iz čega ćeš pucati?”

Gavrilović je dalje objasnio da je još jednom repetirao pištolj, kako bi uplašio gonioca, a zatim pokušao da ga udari pištoljem. Istog momenta udario je neko njega i tada je shvatio da ga dvojica gone. U gušanju i tuči, navodno nije znao ko njega i koga on udara i zavapio je za pomoć: “Mile (šifra za Paju), pomozi!”

- Viknuo sam mu da puca iz pravca groblja i tako odvrati sa mene pažnju. Nije se, međutim, odazvao. Od pritiska napadača, izgubio sam vazduh, postalo mi je teško, rešio sam da pucam. Prvi hitac ispalio sam u zid, jer nisam nikog hteo da povredim. Onda sam ispalio još dva metka, čuo stenjanje, nešto nalik na jauk, i pritisak je popustio. Ne znam gde sam počeo da bežim, kada mi je neko ponovo skočio na leđa i pokušao da me obori.

MEĐUSOBNE OPTUŽBE
KRAJ njegove priče bio je poznat iz istrage. On je uspeo da dođe do kola, koja su ostavili u sporednoj ulici. Ali, kako je ključ bio kod Paje, nije mogao da ih upali. Kada se, u blizini, zaustavio milicijski “fića”, sakrio se u prtljažnik.

- Riknula dva mura (poginula dva milicionara) - objasnio je Gavrilović na šatrovačkom, da mu je Savin odgovorio, kada je stigao i kada ga je upitao šta se dogodilo. - Začudio sam se i još se više uplašio. Kada smo došli kod moje kuće, Paja mi je rekao: “Drugar, ti si ranjen, sav si krvav”. Video sam mu za pojasom pištolj, čini mi se “beretu”.

Gavrilović je objasnio da su se tada on i Savin prepirali zašto mu ovaj odmah nije priskočio u pomoć. Savin mu je, navodno, rekao da se uplašio pucnjave, ali je iskoristio prvi pogodan trenutak da udari jednog milicionara voki-tokijem u glavu.

- Spasao sam ti život - rekao mi je tada Paja. Zamolio je da ga ne pominjem, ako nas otkriju, a ja sam obećao da ću se u tom slučaju ubiti.

Bio je 19. dan suđenja, kad su se dva nekad nerazdvojna druga u provalama, sada smrtni neprijatelji, pogledala oči u oči. Preplašeni međusobnim prethodnim optužbama i kaznom koja bi mogla da ih zadesi, Gavra i Paja su iskoristili suočenje uglavnom da se međusobno propisno izvređaju.

Sudija Vojnović dozvolio je da prvi i drugi optuženi izmenjaju još nekoliko rečenica, kako bi sud stekao što neposredniji utisak - kome više verovati ili ne. Dvojica iskusnih kriminalaca nisu se, međutim, zbunila i svako je ostao pri svome.
Savin je tako odmahnuo rukama i nasmejao se na sve Gavrilovićeve tvrdnje da je on - Paja oteo milicionaru pištolj, repetirao i pucao:

- Gde sam ja tada bio, čoveče. Sasvim na drugom mestu. Čak u jodnoj banji (jodno kupatilo nekoliko stotina metara od provaljene trafike)!
- Onda si sigurno išao na mlazni pogon. Ništa ti, kako sada vidim, onda nisi radio: ni krao, ni obijao, ni pucao.

SVEDOCI POTIRU NEISTINE
IZMEĐU dve (ne)istine, umetale su se priče dvojice svedoka očevidaca zločina u 2.15 ujutru. Gavri je odgovarala priča Marije Balint, stanara u prizemlju zgrade i najbliže osobe mestu događaja, koja je pred sudom ponovila samo ono što je rekla u istrazi: da je 15. juna, prošle godine, posle provale trafike, videla dva čoveka kako beže i dvojicu kako ih jure i to pre nego što su odjeknula najpre tri, a potom još dva hica.

Marija je bila srčani bolesnik, koju je te noći probudio napad žuči i opisala je šta je videla sa svog prozora:
- Spazila sam dvojicu koji su bežali i dvojicu koji su ih jurili. Povikala sam što mi gaze baštu. Levi gonioc uspeo je da uhvati jednog begunca. Drugi begunac priskočio mu je tad u pomoć, a zatim se u tuču umešao i drugi gonilac. Čula sam kako se udaraju.

Ova sredovečna žena tvrdila je kako je čula i glasove onih koji su se gušali:
- Jedan je vikao iz mraka: “Ubiću te, ubiću te!" Drugi je dva puta ponovio: “Mile nemoj”. Onda je odjeknuo pucanj. Legla sam uplašena da zaštitim unuče, a ćerka je zatvorila prozor da neko ne uskoči u stan preko terase.

Marija je objasnila da je najpre čula tri, a potom još dva pucnja. Pre njih čula je kako neko viče: “U pomoć!”
Opišite kako su ta četvorica trčala, zamolio je sudija Vojinović.

- Prva dvojica, jedan pored drugog, na rastojanju od dva koraka. Jedan je bežao ivicom, a drugi više sredinom bašte. Druga dvojica, koji su ih gonili, bili su dva-tri koraka iza njih. Prvi je uspeo da rukama uhvati levog begunca. Onaj pored njega priskočio je u pomoć. Zatim se u tuču umešao i drugi gonilac.

Gavra je očigledno mudro postupio što se u početku branio ćutanjem, jer je ovu priču iz istrage čuo “uživo” na glavnom pretresu, pre nego što je odlučio da progovori. Iako je, u vreme dok je Marija Balint ispitivana, još ćutao, nije uspeo da se uzdrži i glasno prokomentariše ono što je čuo:
- Ova žena jedina govori istinu!

Kao što se Gavra oslanjao na izjavu Marije Balint i Pavle Savin je imao svedoka, kao oslonac za svoju priču. Bila je to LJubica Jocić, koja je te noći, sa drugog sprata iste zgrade, čula kako se vrata trafike sa treskom otvaraju i iz njih istrčava samo jedan mlađi čovek i juri ka groblju.

Presuda Gavriloviću izrečena je 20. aprila u 13 sati. Gavrilović je zbog dvostrukog ubistva osuđen na smrt streljanjem, a Savin na 15 godina zatvora, samo za pomaganje posle zločina i za provale i krađe. Sudija Vojnović objasnio je zašto veće smatra da je Gavra jedini ubica, koji je ispalio dva hica Popoviću u grudi i stomak i Mijatoviću u ruku.
- Našli smo se pred zadatkom da ustanovimo ko je dvojici milicionara potom ispalio još dva hica u glave. Razmatrajući ono što je Gavrilović govorio u istrazi i ovde na suđenju, zaključili smo da je to bio nesumnjivo on, prvenstveno na osnovu mišljenja veštaka za balistiku, ali i na osnovu drugih dokaza.
Sudija je naglasio da je Gavrilović oteo Popoviću pištolj marke “bereta”, iz kojeg je ispalio smrtonosne metke, jer se u međuvremenu, zaglavio metak u njegovoj “astri”.
- Postavlja se pitanje i kako je jedan Gavrilović mogao u borbi da savlada dvojicu čuvara reda - nastavio je predsednik veća. - Nažalost, to se dogodilo, jer je prvi milicionar koji ga je stigao - Mijatović, bio nenaoružan. Prvo je onesposobio njega, a zatim pucao u Popovića.
Odbacujući odbranu optuženog kako nije znao, niti video u koga puca, sudija je istakao da je Gavrilović, pri izlasku iz trafike, morao da spazi čoveka u uniformi, jer su ga uočili i svedoci sa znatno veće udaljenosti:
- Savin ga je, osim toga, upozorio da je naišla milicija, pre nego što je pobegao.
Veliki deo izlaganja, sudija Vojnović posvetio je razlozima zbog kojih je sud poverovao u Savinovu priču:
- NJegov iskaz je logičan i ubedljiv. Savina niko nije video da pretrčava ulicu, a to je morao da učini, ako je tačno ono što tvrdi Gavrilović. Savin je u istrazi ispričao da je, bežeći, naišao na milicijskog “fiću”, koji je zaista prvi i naišao na mesto događaja. Osim toga, neverovatno je da bi se on šetao te cele noći sa pištoljem o pojasu po Novom Sadu i u jeku racije.
Predsednik veća posebno je objasnio zašto ne može da se veruje iskazu svedoka Marije Balint:
- Ona je te noći imala težak napad žuči, bila je bolesna, ležala je kada je čula povike, posmatrala je događaj kroz roletne, a nije videla ispod prozora nikakvo zadržavanje ljudi koji su trčali. Tragovi, međutim, ukazuju da se, baš na tom mestu, Gavrilović spotakao, kao što je uostalom i sam priznao. Osim toga, njena se priča ne poklapa ni sa Gavrilovićevim opisom navodnog Savinovog kretanja.
Ova presuda postala je pravosnažna, jer je Vrhovni sud Vojvodine potvrdio i u prvom i u drugom stepenu. Gavrilovićev branilac Milan Vujin povukao je očajnički potez, zahtevajući od Saveznog javnog tužilaštva da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je smatrao da slučaj treba da se okonča pred Saveznim, a ne pokrajinskim sudom. U tome nije uspeo, a nakon što je Gavriloviću odbijena molba za pomilovanje, dvostruki ubica je streljan.

GANGSTERSKA SUJETA
KOLIKO je Dimitrije Gavrilović Gavra vodio računa o svom gangsterskom ugledu, najbolje je, na suđenju, ilustrovao dijalog između sudije Tomislava Vojnovića i drugooptuženog Pavla Savina:
Da li ste nekada pitali Gavru zašto je, zbog tako sitne provale, pucao u milicionare? - upitao je predsednik veća.
- Jesam - odgovorio je Savin i on se tada gotovo naljutio na mene. - Kazao mi je da bi onda bio “truba fora”, to jest niko i ništa. “Šta bi o meni, Gavri, štampa pisala da su me `šćapili` u trafici. Da je to bila bar banka, pa `ajde de!"

PIŠTOLJ
GAVRILOVIĆ je do detalja opisao kako je Savin oprao prtljažnik automobila od krvi i preporučio mu da zamoli svoju suprugu da mu potvrdi alibi za tu noć. Objasnio je i kako je pištolj “beretu”, otet od milicionara, nedelju dana držao kod kuće, u špajzu. A, kad je Savin uhapšen, odneo ga je u Srbobran i stavio u jedno poštansko sanduče, gde je ovaj i pronađen.
- Nismo hteli da bacimo pištolj, jer smo želeli da se utvrdi da je i milicionar pucao. Svoj pištolj “astru” rastavio sam u delove i pobacao kod Beke. Od tada nisam uzeo oružje u ruke, iako se ranije od njega nikad nisam odvajao.

(NASTAVLJA SE)