Smrt u bračnom trouglu

Piše: Miroslav Zarić
UBISTVO beogradskog advokata Milorada Sotirovskog toliko je ličilo na klasične priče iz kriminalističkih romana da je ogromni publicitet bio neminovan. Iako je već sama nasilna smrt 42-godišnjeg pravnika, u noći 21. jula 1966. godine, odjeknula kao prvorazredna senzacija, ono što je sledilo kasnije tokom istrage i na suđenju, prevazišlo je sve dotle viđeno i doživljeno u javnosti.
Advokat Sotirovski ubijen je u svom stanu, u Ulici carice Milice broj 5, u Beogradu, koji mu je ujedno bio i kancelarija, pola sata pre ponoći. Supruga LJubica i njihovo dvoje dece bili su na letovanju, u Ulcinju, a poslednji koji ga je video živog bio je klijent inž. Vladimir Lepojević. Tog dana padala je kiša i klijent je ostavio kišobran na terasi. Dok su sedeli i razgovarali, inženjeru se učinilo da čuje neki šum kod vrata terase, ali ga je advokat razuverio da se ne dešava ništa sumnjivo i da je to verovatno vetar.
Kad se klijent pozdravio i pošao kući, setio se kišobrana na terasi, ali dok se vratio, vrata od terase je zatekao zaključana. Kasnije će se saznati da se iza njih sakrio ubica.

UBICA - VIĐEN
SOTIROVSKI se svukao i legao oko 11 sati uveče, gotovo istovremeno kad i njegove komšije u susedstvu, čiji je mir poremetilo lupanje, vika i gušanje iz njegovog stana. Čuli su se krici, povici u pomoć i na kraju ropac. Iako su susedi videli ubicu, on je nesmetano izišao iz stana žrtve i kako se niko nije usudio da mu se suprostavi ili ga uhvati, jer su mahom bili stariji ljudi, on je uspeo da pobegne iz zgrade i nestane u noći.
Očevici su, kako to obično biva, policiji dali potpuno različite opise ubice. Za jedne je bio star oko 25, a za druge oko 45 godina, jedni su zapazili čoveka srednjeg rasta, a drugi visokog... U jedno su, međutim, svi bili sigurni: nepoznata osoba nosila je lako letnje odelo, verovatno od listera.
Sutradan po ubistvu, na njegovom rasvetljavanju počelo je da radi više ekipa beogradskog SUP. Sotirovski je bio veoma poznat čovek, sa širokim krugom poznanika i prijatelja i u traganju ko bi mogao da ga ubije, pretresen je gotovo čitav njegov život i prokrstarena cela ondašnja Jugoslavija. Islednici su razgovarali sa više od 10.000 ljudi, koji su imali bilo kakve veze sa 42-godišnjim advokatom. Niko od njih nije imao motiv da ga ubije, niti je po bilo čemu bio sumnjiv.
U pravom pipanju u magli, jedini sigurni tragovi, od kojih je istraga mogla da pođe, bila su dva noža i jedan metalni valjak (bolcna), koje je ubica ostavio iza sebe u stanu žrtve. Ali, ni to nije bilo od velike pomoći, jer je više instituta, koji su ih ispitali, konstatovalo da su jedan nož i bolcna bili ručne, a drugi nož industrijske, serijske izrade.

OTVORENA VRATA
PRVI nož i bolcna predočeni su stručnjacima više od hiljadu preduzeća, a pogledalo ih je i oko 500 privatnih zanatlija. Niko nije, međutim, mogao da se izjasni o njihovom bližem poreklu. Za drugi lovački nož je lako utvrđeno gde je napravljen i islednici su obišli sve radnje u kojima su takvi noževi prodavani. Ovo proveravanje trajalo je danima, dok potraga za kupcem, jednog dana, nije urodila plodom. Jedan prodavac setio se da je takav jedan nož prodao, upravo pred zatvaranje radnje, 21. jula, osobi koja je odgovarala oskudnom opisu begunca iz zgrade broj 5. u Ulici carice Milice.
U međuvremenu je rekonstruisano kako je ubica uspeo da se uvuče u stan žrtve, što i nije bilo naročito teško, jer je on istovremeno bio i kancelarija, na kojoj advokat nije zaključavao vrata. Bilo je očigledno da se ubica sakrio u svetlarniku i sačekao da advokatu ode poslednji klijent. Kad je Sotirovski ugasio svetlo, uljez mu je prišao i napao ga. Posle više uboda nožem, ubica je upalio svetlo u stanu, oprao ruke, popio vodu, a noževe i bolcnu oprao i sklonio u kaljevu peć. Potom je zakoračio u hodnik i pobegao na ulicu.
Jedan trag, koji je istraga sledila, bila je tvrdnja jednog očevica, kad je opisivao ubicu, da ga je i ranije viđao u hodniku zgrade, pred vratima stana Sotirovskog. Drugi trag, nakon pretrage i provere stotina papirića sa telefonskim brojevima, koje je advokat zapisivao, vodio je ka preduzeću “Grafika”, sa stotinak zaposlenih.

LJUBIČIN POZNANIK
KRUG se zatvorio kad je jedan lekar, nakon ubistva advokata Sotirovskog, postao prijatelj njegove porodice. Taj lekar imao je kućnu pomoćnicu, a ova mladića sa kojim se zabavljala godinama, koji ju je uvek sačekivao ispred kuće. NJemu je, iznenada, počeo više puta da prilazi nepoznati čovek, raspitujući se za život i navike poslodavca njegove devojke.
Čovek koji je odjednom počeo da se interesuje za novog poznanika porodice Sotirovski, zvao se LJubinko Točilovac, i bio je zaposlen kao magacioner u preduzeću “Grafika-remont”.
Jedne večeri, kad su lekar i udovica Sotirovskog izlazili iz njegovog stana, ona je iznenada zastala, smrtno preplašena. Kad je doktor upitao šta se dogodilo, ona je odgovorila da je čula kako neko preti: “LJupka, ubiću te !” LJubica Sotirovski je naglo pobegla u doktorov stan, a ovaj je video kako beži i mladić koji joj je pretio.
Nekoliko sati kasnije, kad je odveo udovicu njenoj kući, pred zgradom je opet opazio istu osobu. Odmah joj je predložio da se obrati policiji i ona je pristala, objasnivši da se plaši, jer je sada, izgleda, ona na - redu ! Po povratku kući, pred vrata joj je postavljena milicijska patrola.
Na razgovoru u SUP, LJubica je izjavila da je ta osoba slučajni poznanik, po imenu LJuba, sa čudnim prezimenom koje se završava sa “ač”. Istu priču ispričao je i Točilovac. Iako je poricao da je udovici pretio, u policiji su ga upozorili da je više ne uznemirava.
LJudi koji su ga poznavali, znali su za njegovu sklonost da sam izrađuje pribor za jelo, i u nožu, iz kaljeve peći u stanu Sotirovskog, prepoznali isti onaj koji je LJubinko napravio. Točilovac je uhapšen 25. marta 1967, nakon punih osam meseci i 10 dana istrage poricao je bilo kakvu vezu sa zločinom. Kad je najzad priznao i za to 23. maja saznala javnost, bila je to prava senzacija, ali u kojoj još nije bio razjašnjen motiv ubistva.

NOVO ODELO
TOČILOVAC je bio veoma štur u objašnjenju zašto je došao naoružan i skrivao se u zasedi, dok Sotirovski nije ostao sam, za koga je rekao da ga je prvi napao, nakon što su se objašnjavali oko nekih porodičnih okolnosti. On je više puta menjao iskaze i priznao da je poznavao porodicu advokata i ovoga osetio kao prepreku, koju je odlučio da ukloni. I LJubica Sotirovski nije poricala da je poznavala ubicu, ali je tvrdila da je dolazio u posete samo da pozajmi neke knjige.
Tokom pretresa LJubinkovog stana, u njemu je nađena kutija uljane boje, iste one kojom je bio obojen i nož. Islednici su zatekli i letnje odelo od listera. Ali, ono je bilo sasvim novo, jer se Točilovac oslobodio onog koje je nosio kritične noći zato što mu je bilo otkinuto jedno dugme i komadić tkanine. Bacio je i cipele i košulju.

(NASTAVLJA SE)